O problemima i unapređenju zadrugarstva u Srednjem Banatu

U Zemljoradničkoj zadruzi "Mrkšićevi salaši" iz Srpskog Itebeja smatraju da je prošlogodišnja odluka o zabrani izvoza žitarica najviše pogodila zadruge. Stalni kupci su se snašli, a roba stoji u silosima.

"Mi smo izgubili tržište. Svi koji su bili oslonjeni na naše tržište, danas neće sa nama da pričaju, jer smo mi neozbiljni dobavljači. Bez obzira što je tu odluku donela država, a ne mi kao pravni subjekti", kaže Vojislav Mrkšić iz ZZ "Mrkšićevi salaši".U

Zemljoradničkoj zadruzi "Agroklek" uz obradu 1200 hektara zemlje, gaje i oko 600 mlečnih krava. Za opstanak na tržištu neophodno im je godišnje investiranje od najmanje 300 000 evra.

"Mi moramo da podignemo profitabilnost po hektaru. To smo mi našli povećanjem broja grla i proizvodnje po grlu. Zato i radimo ovaj objekat koji će biti gotov za petnaestak dana", navodi Radovan Bokić iz, ZZ "Agroklek".

Zadruge su se našle u specifičnom poslovnom okruženju. Država ih stimuliše, a same se bore za status koji im je odobren zakonom.

"Bilo kada je u pitanju upis zadružne svojine i odugovlačenje procesa. Bilo kada je u pitanju jednostavno neprimenjivanje nekih zakonskih odredbi kao što je propisano posebna zaštita pokrajine, lokalne samouprave, države za zadruge, koja bi trebala da se ogleda u posebnim podsticajnim merama za zadruge", navodi Jelena Nestorov, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.

Za razliku od Srbije, u svetu se zadrugarstvo razvija u brojnim drugim delatnostima, a ne samo u poljoprivredi, istakao je Arijel Enrike Guarko, predsednik Međunarodnog zadružnog saveza, koji je obišao zadruge u Kleku i Srpskom Itebeju.

"Za sve zadruge u svetu, trenutno je generalni problem nedostatak kredita i nemogućnost da se aplicira za novac koji bi bio upotrebljen za razvoj zadruge i investicije", smatra Guarko.

Međunarodni zadružni savez ima sedište u Briselu, a čini ga 313 zadružnih organizacija iz 109 zemalja sa blizu milijardu članova – zadrugara širom sveta.