Apotekarka koja je ostala bez posla novac od otpremnine uložila u farmu za tov svinja

Kada je pre 5 godina ostala bez posla u leskovačkoj Apotekarskoj ustanovi, Valentina je novac od otpremnine uložila u farmu za tov svinja i uzgoj prasadi, rase "veliki jorkšir", "landras" i "durok".

Trenutno ih je stotinak. U oborima je sve pod konac, uredno, čisto. Uz uslove, ključna je i genetika za bolje rezultate i manji utrošak hrane.

"Nekad bude više prasića, nekad manje ali jednu solidnu platu zaradimo. Na pijacu uopšte ne idemo, uglavnom ljudi dođu ovde", kaže Valentina Stanković, poljoprivrednica iz Pridvorice.

Posla je na pretek i na farmi i na njivi. Obrađuju 7,5 hektara zemlje. Suprug je u invalidskoj penziji. Pomaže koliko može. Prostora ima za veći broj tovljenika, ali je cena nestabilna, a svaka dostava hrane za prasiće skuplja je za 3 do 5 dinara.

"Ljudi su čuli da je cena prasadi skočila, ne gledaju da je cena hrane isto skočila. Jedno prase, da bi dostiglo težinu od 25 kila treba da pojede 35 do 40 kilograma gotove smeše", objašnjava Ivan Stanković, Valentinin suprug.

Troškovi su veliki. Štede gde god mogu. Nedavno su na farmi postavili solarne panele, zahvaljujući opštinskom programu energetske efikasnosti.

"U zimskom periodu nam je dolazio račun od 20 do 24.000, sad će najverovatnije biti manji", kaže Valentina Stanković.

Za nerazvijena područja, poput Puste reke, subvencije države su 65 odsto. Iz opštinske kase, za stočarstvo, godišnje se izdvaja milion dinara.

"Mogu da se uzmu 8 krmača, tj nazimice starosti od 6 do 12 meseci po 5.000 dinara je opština vraćala za svako grlo", kaže Ivica Jovanović, šef Fonda za poljoprivredu u Bojniku.

Veći podsticaji i sigurne cene napunili bi kažu i štale i obore. Nekada je samo u Pridvorici svako od 350 domaćinstava čuvalo najmanje 2 svinje, danas u celoj bojničkoj opštini ima oko 3.000 tovljenika.