Kako povećati izvoz junadi?

Za poziciju na tržištu Albanije treba da se izborimo sa ponudom iz Hrvatske, Češke, Slovačke i Mađarske, navodi Radiško Dobrić vlasnik izvoznog preduzeća iz Despotova.

"U Mađarskoj je, na primer, ista cena kao i kod nas, s tim što oni dobijaju osam posto kalo, što je jako velika stavka, a mi na to ne možemo da se uklopimo", smatra Radiško Dobrić.

Albanija godišnje troši 30 000 komada junadi. Priliku za kontinuirani izvoz vidimo u sve većim potrebe za junetinom tokom turističke sezone.

"Udruženje može u prvih petnaest dana recimo aprila negde između 400 i 600 grla da obezbedi za izvoz bilo gde. Nećemo samo ostati na ovom sporazumu prema Albaniji. Mi u kontinuitetu od tri meseca najmanje 4200 grla možemo obezbediti za tržište", kaže Čedomir Keco iz udruženja "Agroprofit".

Otkupna cena žive mere je u zavisnosti od kvaliteta od dva i po do tri evra za kilogram. Nije u skladu sa cenom kukuruza, navode agroekonomisti, pa se već radi sa gubitkom.

"Otkupna cena treba da bude u paritetu jedan prema dvanaest. Cena kukuruza trenutno na berzi je 31 dinar bez PDV-a i ako bi uzeli ovaj optimalni paritet onda bi trebalo da bude ta cene ngde 3,1 do 3,2 evra u otkupu", objašnjava Branislav Vlahović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Cilj izvoznika je da se osvoje tržišta Grčke i Italije.

"Italija najviše junadi uvozi iz Argentine u veoma velikim količinama. Tu je takođe i Grčka koja najveći deo uvozi iz Italije. Upravo, tu je i naša prednost, upravo zbog te blizine i različitih vidova transporta koji bi nam stajali na raspolaganju", kaže ekonomista Slobodan Đurić.

Srbija godišnje proizvede oko 250 000 komada tovne junadi, a za domaće potrebe je dovoljno 90 000 komada.