"Živa" mrtva priroda Ljubice Mrkalj u Valjevu

Bela živa priroda ispunila je izložbeni prostor Moderne galerije Ljube Popovića u Valjevu. Novim radovima predstavila se Ljubica Mrkalj, naša slikarka iz Pariza.

Nazivajući svoju mrtvu prirodu "živom" Ljubica Mrkalj nam na lukav način dozvoljava da naslutimo duh njenog umetničkog pristupa. Obnavljajući zastareli žanr, želeći da mu udahne novi život, ona se ustvari belom živom prirodom oslanja na tradiciju. Ne da bi zamrzla sećanje, već da bi ga produžila i oživela. Sa puno emocija.

"Neću da plačem sada. Plakaću kad odem kući", kaže slikarka Ljubica Mrkalj.

Na beloj površini ravne perspektive dosta je voća i povrća sa Mediterana sa kojima je poneka pomešana riba ili stari nakit, skupljeni kao slučajno, a svaki predstavljen sa izuzetnom preciznošću. Belina je kao neka vrsta prazne memorije gde se beleže rasuta sećanja.

Marija Đurić, kustos Moderne galerije kaže da se umetnica ovde poziva na živu prirodu: "Ona ove predmete još uvek vidi kao žive jer se nalaze na njenim slikama. To su predmeti koji su otrgnuti iz konteksta koji su slučajno nastali, to jest pali na belo platno u ateljeu umetnice i kod nje izazvali niz asocijacija."

Kod nekih živih priroda Ljubica Mrkalj se mešala u kompoziciju u obliku igre senki. Te kompozicije podsećaju na imaginarne pejzaže koji zauzimaju pozadinu slika italijanske ili flamanske renesanse.