Hleb koji je srpsku vojsku sačuvao od gladi
Povodom stogodišnjice od osnovanja udruženja, Organizacija rezervnih vojnih starešina Zrenjanina pokrenula akciju da lokalni pekari peku tain – srpski vojnički hleb koji je bio najbitniji deo vojničkog obroka u balkanskim i Prvom svetskom ratu. Ovaj hleb jednostavnog sastava i danas može da se umesi po originalnom receptu.
Od mešavine ražanog i belog brašna u odnosu 70 prema 30 odsto peče se hleb koji je sačuvao od gladi srpsku vojsku za vreme oslobodilačkih ratova od 1912. do 1918. Tain na turskom znači sledovanje. Svaki vojnik je dobijao po 800 grama dnevno. Da se i danas može napraviti po starom receptu pokazali su u pekari "Mrkšićevi salaši" u Srpskom Itebeju.
"Ovaj hleb je poseban zato što ne sadrži aditive i konzervanse već prirodno kiselo testo koje mu daje svežinu i koje je u stvari najvažniji sastojak ovog hleba. Prilikom pečenja bio je cilj dobiti što jaču koricu kako bi se duže sačuvala svežina", kaže Biljana Katić, tehnolog u pekari.
Ideja da se peče tain potekla je iz Organizacije rezervnih vojnih starešina Zrenjanina, koji su na ovaj način želeli da obeleže 100 godina Udruženja, koje je osnovano na prvu godišnjicu proboja Solunskog fronta. Za tadašnje njegove članove tain je bio svetinja.
„Iz ovoga možemo da naučimo mnogo toga. Koliko su naši vojnici bili posvećeni i borbi za slobodu i koliko su cenili sve. Između ostalog i hleb. Nije bilo samo oružje i hleb je jedna vrsta oružja na taj način što je davao snagu i davao je u ovom slučaju i moral srpskom vojniku", ističe Tanja Dulović, rezervni kapetan ORVS Zrenjanin.
Karakteristika taina je da se teško kvari. U muzeju u Pirotu čuva se jedan pečen 1912, sledovanje vojnika Alekse Zdravkovića iz Pirota. Verovalo se da prvi dobijeni tain u vojsci donosi sreću, pa su ga mnogi, kao i Aleksa, čuvali kao amajliju.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 9
Пошаљи коментар