Vrtić i vaspitači u Šapcu po potrebi rade i noću

Kosta i Lazar kod drugara stižu onda kada roditeljima odgovara. Vesela družina uvek raspoložena i zato uobičajenog rastanka  uz plač i nema. Igračaka i zabave napretek, i sve je pod nadzorom. 

"Meni ovo znači mnogo", kaže Nataša Ilić, "u ovom vrtiću ima čuvanje na sat, subotom, noćno čuvanje, da moje dete ostavim na sat-dva, vrlo mi je bitno da vreme provede kvalitetno i da je, kada nije sa mnom, u pravim rukama.

Marija Vujinović kaže da nemaju ni baku ni deku, i da je ovo za nju pravo rešenje.

Od igraonice do smeštaja, vreme prilagođeno potrebama roditelja a briga iskusnim vaspitačima.

Različiti uzrasti, različito vreme, različite i želje, kaže Zorica Džinović, vaspitačica u vrtiću "Dečja kućica". Jedno je isto - dečji osmeh i vesela atmosfera:

"Ima specifičnih situacija, ima različite dece, različitih roditelja, različitih potreba svako ima svoje željice, u suštini svima izlazimo u susret, trudimo se da budu zadovoljni I jedni i drugi, trudimo se da nadomestimo tu pažnju, mnogo je veća odgovornost, mnogo više rada i truda." 

Kada si sa decom iskren, a druženje uz puno ljubavi i topline svaka suza se zaustavi, uvek se  nađe nova priča i omiljena pesma. Spavanje ovde nije velika muka:

"Preko noći se mazimo, pazimo, uživamo, kad ne mogu da zaspe pravimo pidžama parti, imamo naše bioskope, jedemo kokice, glumimo, njima je zanimljivo, lepo i na kraju ih uspavamo uz neku pričicu, bajku. Uživamo u tome, maženje, ljubljenje, ponekad se i mi prevarimo i
zaspimo ali baš uživamo u tome. Ta prisnost sa decom je neprocenjiva ali se trudimo da kao profesionalci uvek budemo otvorenih očiju." 

A oči su kažu uvek otvorene uz pesmu i igru. I zato, i danju i uveče, iz "Dečje kućice" se ori. Roditelji bezbrižni, mališani nasmejani, vaspitači orni i u trećoj smeni.