Kako žive stari u Leskovcu

Sa dve penzije i nekako, kaže sedamdesetogodišnja Desanka Đokić, penzionerka iz Leskovca. Gubitkom supruga sve se promenilo.

"Ja imam 21 000 , ali imam kredit, platim dažbine, šta mi ostaje još je i sin sa mnom, nema posao. Možete li više uopšte da razmišljate da kupite nove cipele, novu jaknu?", kaže Desanka Đokić, penzionerka iz Leskovca.

Živojin Krstić živi sam u svojoj kući u Predejanu. Penzija dvadeset hiljada dinara. Na pitanje kako živi, odgovor, trideset kilometara od Leskovca, isti?

"Za lekove dajem oko 5-6 hiljada mesečno, nema da ostane, platim struju, platim ovo, platim ono, nema od kud da ostane", kaže Živojin Krstić.

Kaže dobro je opet dok ima ko da mu otvori vrata, da popriča, dobije pomoć. Skoro deceniju uz njega je gerontodomaćica Snežana Milenković. Pomoć u kući na selu, bez puta, prevoza, lekara potrebnija je nego u gradu, a samo šest starih je imaju van Leskovca.

"Ambulanta bi trebalo da radi popodne i apoteka, zato što zbog nedostatka smo u krizi pa moramo da idemo do Grdelicu, do Leskovac", dodoaje Snežana Milenković, gerontodomaćica.

„Penzionerima u gradu, svakako je mnogo lakše, mnogo lepše provode te penzionerske dane da tako kažem. Dostupniji su im svi resursi zajednice, dostupnija im je zdravstvena zaštita, socijalna zaštita", objašnjava Milena Mitrović, psiholog Gerontološkog centra Leskovac.

Potvrda ovih reči je Klub za stara lica. Mogu da ručaju i popiju kafu po simboličnim cenama. Za druženja, edukativne sadržaje, rekreativne aktivnosti, muzičke večeri potrebna je i dobra volja.

"Putovanja su zacrtana, da se u toku meseca, makar napravi jedno putovanje", kaže Predrag Naumović, iz Saveta Kluba za stare.

Od gotovo 32 hiljade penzionera u Leskovcu polovina ima penziju nižu od 25 hiljada dinara. Kažu, samo da je zdravlja i dovoljno posla za mlade.