Čemerni ćumurdžijski život na Čemernu

Život u Tolišnici i drugima selima na Čemernu i njegovim obroncima nikome nije lak, posebno Jovanki Žojić koja decenijama živi na toj planin radeći najteže poslove.

"U jednoj sobi je živelo nas petoro, u drugoj moj dever s porodicom, i tu sam provela 34 godine", priča Jovanka. "Kada mi je muž umro posle višegodišnje bolesti, zbog stalnih pritisaka i pretnji njegove rodbine morala sam da se iselim. Srećom brat mi je ustupio svoju kuću za privremeni boravak dok se ne snađem. Međutim, u oktobru prošle godine izbio je požar u kući u kome je sve izgorelo: krov, stolarija, nešto nameštaja, šporet, moja garderoba, hrana, lična dokumenta i novac koji sam krvavo zaradila radeći na tuđim ćumuranama."

Od komšinice Jovanka je dobila jednu sobu na korišćenje dok ne dobije obećani kontejner od nadležnih gradskih institucija. Pored svih muka da bi preživela i obezbedila sredstva za skupe lekove, beskućnica sa Čemerna radi svakodnevno na tuđim ćumuranama:

"Ko me pozove da radim odazovem se jer drugog izbora nemam. Primam sedam i po hiljada muževljeve penzije a polovina ide na lekove svakog meseca. Nalažem tuđe ćumurane, obilazim ih, pripremam drva, a na ugarcima koji ostanu nakon ispečenog ćumura ložim vatru i grejem se."

Za pomoć se obraćala Kriznom štabu grada, Mesnoj zajednici vlastima u Kraljevu ali, za sada, pomoći nema.

Zamenica gradonačelnika Kraljeva Marica Mijailović ističe da je za Jovanku obezbeđen kontejner, ali da je neophodno da njen bratanac koji živi u Americi da pismenu saglasnost da se na njegovom posedu u Tolišnici postavi kontejner. Tako nalažu propisi, tvrdi zamenica gradonačelnika.

Jovanki Žojić ovu zimu malo lakšom čini relativno toplo vreme i malo snega, ali šta će biti ako kontejner ne stigne kad Čemerno okuju snežni nanosi i led - teško je reći.