HISPA posvećena prevenciji

Srbija je među vodećim zemljama u Evropi po posledicama smtnosti od infarkta, moždanog udara i šloga. Pre četiri godine osnovano je Udruženje HISPA, koje stvara mreže centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga kako bi pomoglo da se poboljšati zdravlje i produžiti životni vek građana Srbije i regiona. To je takođe bilo tema i minulog vikenda na Zlatiboru.

Kada je inicirao formiranje HISPE, profesor Dr Nebojša Tasić na osnovu bogatog iskustva želeo je da se inovativnim programom sačuva zdravlje i spreči, ili odloži, bolest.

"Program je pre sveg prirodnog karaktera. Zašto? Zato što mi pre svega uključujemo nefarmakološke mere lečenja na početku. Znači, posebnu pažnju posvećujemo fizičkoj aktivnosti, ali na jedan kvalitativan, edukativno zdravstveni način. Znači, različitim vrstama dijete, ishrane, znači posebnu pažnju posvećujemo antistresu, programima odvikavanja od pušenja i alkohola. Ali sve je to personalizovano, multidisciplinarno i naravno, kad je to neophodno tu su i lekovi, ali tek nakon toga što mi promenimo stil i način života i praktično kreiramo svakom od nas jedan zadovoljavajući način da se posveti sam sebi i iz sebe izvuče najbolje, najviše", kaže rof. dr Nebojša Tasić, predsednik HISPE, načelnik Centra za hipertenziju IKVB Dedinje.

Fizička aktivnost može da zameni bilo koju dozu većine lekova - ali obrnuto nije moguće. Pored aktivnosti, prevencija ili očuvanje zdravlja zavise i od trpeze.

"Da jedemo sve što je zeleno i crveno, a da izbegavamo ono što je belo. A belo znamo šta je, to je šećer, to je so, to je brašno. Tako treba težiti da se uzima što više voća i povrća, najmanje pet porcija voća, 3-5 porcija voća i povrća u toku dana. Ujedno sa zdravim načinom ishrane i izbegavanjem punomasnih namirnica i mesnih prerađevina treba redovno sprovoditi fizičku aktivnost", kaže prof. dr Marina Deljanin Ilić, direktorka Instituta "Niška banja".

Međutim, stres je jedan od glavnih okidača za hipertenziju, infarkt, moždani udar ili šlog. Najveće bogatstvo nisu materijalna dobra već zdravlje - tvrde lekare i dodaju da je za njegovo očuvanje najvažnije pozitivno razmišljanje.

"Jer ako nemaju radost duše, ako se ne smeju, ako nisu optimisti, onda su oni kao kovački meh, dišu, a ne žive. Praktično taj život nije ispunjen radostima i onda ulazak u neku subdepresiju, značajno pogoršava kardio vaskularna i cerebralno vaskularna oboljenja. I na kraju dolaze lekovi, mada bi pacijenti najradije da piju lekova, ali one prve dve fizička aktivnost i uticaj na stres, odnosno radost duše da nekako preskoče", kaže prof. dr Stevan Ilić, kardiolog.

Misija Udruženja HISPA i jeste edukacija svih građana u centrima po Srbiji i na Balkanu, jer lekovi su ipak nešto što treba da bude kranje rešenje za bolje zdravlje.

Mnoštvo pozitivnih sitnica mogu upotpuniti život i usmeriti ga pozitivnom razmišljanju, kažu lekari.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.