Umetnobilom kroz Srbiju

Koliko građani učestvuju u kulturnom životu lokalne zajednice, šta treba menjati, poboljšati na kulturnoj sceni i kako to realizovati. To je samo deo pitanja za čijim odgovorima Asocijacija nezavisne kulturne scene Srbije traga, obilazeći Srbiju umetnobilom.

"I ono što je negde zajednički zaključak jeste da je definitivno nezavisna kultura na jednom paralelnom koloseku u odnosu na institucije i ustanove javnog sektora, i da se ti koloseci zapravo nigde ne dodiruju, nažalost", kaže Virdžinija Đeković. "Da bi potencijalna saradnja, upravo ova dva sektora mogla da izrodi nekakve projekte koji bi bilo održiviji".

Savremene umetničke prakse ozbiljno su ugrožene zbog neprepoznavanja važnosti stvaralaštva kod nas, ocenjuje dr Irena Ristić, docentkinja Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu:

"Kao da je kritičko promišljanje onoga što nam se dešava, nešto što predstavlja faktor, neprijateljski faktor u društvu i posmatra se kao neka nepoželjna aktivnost, a ne shvata se zapravo kao nužni korektiv."

Poistovećivanje zabave i kulture ozbiljno je ugrozilo stvaralaštvo u mnogim lokalnim zajednicama, jer se tim segmentom života bave ljudi van struke.

"Čini mi se negde da je taj sektor kulture postao mesto gde ćemo da postavimo sve one kojima smo nešto izobećavali, treba da se uradi da se završi", smatra Petar Matović, književnik i profesor srpskog jezika.

Koliko je kultura važna za razvijene zemlje govori i činjenica da Čerčil nije ukinuo donacije za tu oblast ni i vreme rata, jer je i smisao borbe bila odbrana tih vrednosti. Taj primer danas je uzor zemljama Evopske unije, čijem članstvu strempi i naša zemlja.