"Stazama slavnih predaka"

Njih devetoro povezuje ljubav prema planinarenju i prirodi i zajednička avantura duga sedam dana i 240 prepešačenih kilometara. A pešačili su i do 48 kilometara na dan.

"Bilo je dosta teških trenutaka, bilo je i hladno i naporno. Najviše je problema bilo sa nogama, sa žuljevima, ranama, čak otvorenim. Bila je i manja hirurška intervencija. Ali sve je to beznačajno u odnosu na cilj koji smo imali", kaže Milan Lapčević, vođa ekspedicije.

Upravo namera da se oda počast srpskoj vojsci koja se pre tačno 100 godina povlačila preko Albanije davala je ovoj odvažnoj družini snage da istraje u svom pohodu. U mislima su im, kažu, čitavim putem bili preci koji su stradali u albanskoj Golgoti krećući se po snegu i bez hrane.

"Sto godina je prošlo od najvećeg srpskog stradanja posle kosovske bitke - zar ima većeg motiva od toga, proći istom stazom. Posetili smo srpski Jerusalim, to je najmanje što smo mogli da učinimo", kaže Vlastimir Cenić.

Uz njih je bila replika zastave srpske vojske iz 1915. godine koju im je pred put predao komandant Kopnene vojske Srbije i blagoslov sveštenstva Pećke patrijaršije, zatim unutrašnji ponos i podrška bukvalno na svakom koraku.

"Ljudi su nas tokom puta podržavali, nudili smeštaj, hranu, oduševljavali se. Neki su plakali, ljubili zastavu. Bilo je jako potresno", kaže Nataša Janjić.

Mnogo je priča i utisaka, a možda najjači je sam dolazak na Krf, gde su se bez dogovora sreli sa još dve slične ekspedicije iz Srbije i zajedno otišli na ostrvo Vido, odali počast precima i po ko zna koji put otpevali i, kažu, otplakali "Tamo daleko".

rts.nis@rts.rs
+381 18 236 588