Blaževo, selo blage klime

Silazeći u Blaževačku kotlinu postaje jasno zbog čega Kopaonik nazivaju planinom snega i Sunca. I jednog i drugog ima u izobilju. Beli pokrivač zadržava se na padinama više od pet meseci, a sunčanih dana je blizu 200 u godini.

Centar sela je i dan danas dostojan bivše opštine. Tu je osnovna škola, dom zdravlja, crkva posvećena Svetom proroku Iliji i kafana, jedna od najstarijih u Srbiji.

Stanovnici Blaževa žive u ovoj Blagodeti zahvaljujući Marjanu Kovačeviću koji je pre 1800 godine sagradio krčmu na sredokraći druma od Brusa ka Kuršumliji. Ovde je prvo nastala kafana, pa onda selo.

Predanje kaže da je obilazeći granične karaule prema Turskoj, ovde 1900. godine te zanoćio vojvoda  Živojin Mišić, a tri godine kasnije, posle Majskog prevrata na putu od Cetinja ka Beogradu, prerušen u siromašnog seljaka i kralj Petar Prvi Karađorđević.

Koliko je istine u tome, meštanima nije važno. Brižljivo neguju legendu i generacijski je prenose, kao što to sa kafanom čine njeni naslednici.

"Ja sam isključivo ostala u Blaževu, jedina od naslednika, da se kafana ne bi zatvorila. Jer realno od toga ne može da se živi. Da ostane otvoreno, mora po svaku cenu", kaže Biljana Matić, vlasnica kafane.

U potkopaoničkim selima uglavnom živi staro stanovištvo. U Domu zdravlja leči ih ni manje ni više, nego specijalista neuropsihijatrije. Dr Đoša kako ga od milošte zovu vratio se pre desetak godina iz Kruševca u zavičaj i vlasnik je najvećeg krda goveda u ovom delu Kopaonika.

"Nešto me navelo da ostanem ovde. Verovatno neka moja priroda ili koreni. Ovde je bilo mnogo stoke, ali nije bilo hrane, ljudi nisu imali seno. Sada ima dosta da se nakosi, čak je i poljoprivreda učinila dosta sa veštačkim livadama, ali malo ko to hoće da radi", kaže dr Živorad Đošić.

Blaževska dolina zimi ima 1.000 stanovnika, a od proleća do kraja jeseni tri puta više. Pre svega zbog malina. Bez obzira na to što ovde kažu posla nema, od onog što priroda nudi, može da se živi.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707