Kazandžije iz valjevskog kraja

Svojevrsnu ritam sekciju čine blizanci, dvadesetosmogodišnji Nenad i Predrag Radovanović iz Valjeva i otac im Ranisav, od kojeg su kazandžijski zanat nasledili.

Sa 6.000 udaraca čekićem perdaši se veliki kazan za pečenje rakije.

"U poslu kao što je perdašenje zaista uživam, a za deo posla kojim se npr. proširuju cevi, morao sam da kupim slušalice, potrebne su, jer se oštećuje sluh udaranjem čekića u nakovanj", kaže Nenad Radovanović.

Vrsni atletičari kao srednjoškolci, prvaci Jugoslavije, Predrag u skoku u dalj i sprintu na 300 metara, a Nenad na 2.000 metara, sada su majstori zanata, za koji u Valjevu među šljivama nema bojazni od izumranja.

"Ne može baš lepo da se živi danas od ovog zanata, jer bakar je skup, 1.200 dinara za kilogram. Nemaju ljudi sredstva, iako bi želeli da kupe kazan", dodaje Predrag Radovanović.

Kazan od 100 litara košta 150.000 dinara. Zaradi se, naravno, ali to nije ni približno kao pre 15 - 20 godina.

Iako je zanat stari, danas se bez marketinga ne posluje. Mlade kazandžije poverili su ga sestri Slađani.

"Ako rodi šljiva, ima posla. Dolaze, pitaju pošto je kazan. Kad ne rodi šljiva niko ništa ne pita. Onda se snalazimo, imamo oranije, pržulje, kotliće, a uz to idu i kazani", kaže Slađana Radovanović.

Majka Ljubica učestvuje u farbarskim radovima, a otac Ranisav sa iskustvom od bezmalo 40 godina, ponosan je zbog negovanja porodične tradicije.

"To je milina. Kad vidim kako sve sami rade, pogotovo velike kazane od 250 litara sa mešalicama. Priskočim da pomognem i ja ono što mogu", kaže Ranisav Radovanović, kazandžija iz Valjeva.

Kvalitet rakije dobrim delom zavisi od kvaliteta kazana. Tu je, kažu, ključ.

Proizvod je skup, a može da posluži od dve do tri decenije. Radovanovići kažu da ih u poslu održava upravo kvalitet.

rts.valjevo@rts.rs
+381 14 220 068