Od klisa i krpenjače do video-igrica

Igračke podstiču razvoj i motivišu dete, bez obzira na to da li su napravljene od krpe ili drveta ili su proizvod visoke tehnologije. U Narodnom muzeju u Kikindi čuvaju se igračke pravljene od prirodnih materijala, kao što su drvo, konoplja, zemlja ili gips.

Slavica Gajić, kustos etnolog, kaže da su nekad dečje igračke pravili roditelji, bake i deke: "Uglavnom su to bile krpene lutke za devojčice, dok su se dečaci više igrali drvenim igračkama. To su bili konjić, magarac, kolica koja su mogla da se vuku, zatim klis, čigra..."

Među eksponatima pažnju privlači i krpenjača, preteča gumenih, plastičnih i kožnih lopti. Ovaj starinski fudbal, kao što sam naziv kaže, pravljen je od starih krpa umotanih u čarapu.

Penzionerki Veri Živkov u sećanju je ostala kasica prasica u kojoj je štedela novac, a služila je i za igru.

"Kad bi se kasica, koja je bila od gline, napunila morali smo da je razbijemo da bismo izvadili novce, jer drukčije nije mogla da se otvori", priseća se Vera.

Savremeno doba donelo je nove vrste igračaka. Omiljena igračka za malu Anju je barbika, dok se njena drugarica iz vrtića Jovana najviše igra drvenim kockama.

Njihova vaspitačica Ljubica Čoti kaže da se za igre uloga najviše koriste lutke, razne domaće i divlje životinje, zatim pokretne sportske, kao što su lopte i kolutovi, igračke za građenje, kocke i konstruktori.

Tu su još akcione igračke, transformersi, raznorazne mozgalice, video-igrice i još mnogo toga što nudi moćna industrija. Igračke su, nesumnjivo, neizostavni deo odrastanja ali nisu sve jednako podsticajne i korisne za razvoj svesti o pravim vrednostima.