Recept za privredni procvat

Najbolje su prošli zetovi, kažu u šali meštani Šimanovaca. Dok su sinovima ostavljali najbolju zemlju u ataru, ćerke su u miraz dobijale nekorišćene ledine uz auto-put.

Šimanovčani nisu ni slutili da će se za hektar zakorovljenih njiva početkom 21. veka dobijati od 350.000 do pola miliona evra.

Prvi su, 2002. godine, došli slovenački investitori. Danas je tu, na 900 hektara industrijske zone četrdeset kompanija.

"Agena" je, prema rečima direktora Ismeta Grebovića, proteklih godina proširila delatnost.

"Mimo alatnih mašina, počeli smo da radimo delove motora kojim snabdevamo direktno Ameriku, Poljsku, Englesku", objašnjava Grebović, naglašavajući da se investicija isplatila.

U industrijsku zonu slilo se više od 350 miliona evra stranog i domaćeg kapitala. U proizvodnim pogonima brojnih industrija na platnom spisku već je oko 1.500 radnika.

Posla će biti i u "Bošovoj" fabrici koja se gradi, a na placu pored, u "Tomi trak stopu" - parkingu za teretna vozila sa restoranom, servisom, dečjim parkom i drugim sadržajima - u koji je uloženo 10 miliona evra, šansu su dobili i nezaposleni u uslužnim delatnostima.

"Trenutno radi četrdesetak ljudi, a planiramo da zaposlimo više od stotinu iz različitih oblasti", kaže direktor Zoran Mostić. "Mislim da smo napravili pravi pogodak što smo na ovom mestu napravili ovakav auto-kof koji je po karakteristikama najbolji u jugoistočnoj Evropi."

Razvoj industrijske zone promenio je i život u selu. Poljoprivreda više nije osnov prihoda.

Olakšice za investitore, bolji standard za meštane

Standard meštana je bolji nego ranije, kaže Divna Radivojević, predsednica saveza Mesne zajednice Šimanovci.

"Razvija se mala privreda, odnosno uslužne delatnosti. Šimanovci više liče na grad nego na selo, ljudi imaju veće mogućnosti za zapošljavanje, povećan je broj stanovnika", kaže Divna Radivojević. "Ljudi se doseljavaju jer ovde vide budućnost zbog boljih uslova, zapošljavanja i bolje zarade."

Nataša Mauković se doselila s mužem iz Beograda, zasnovali su posao, ali je, kako kaže, problem što nema dovoljno mesta u vrtiću.

Protekle decenije, zahvaljujući sredstvima od industrijske zone, ulagalo se u infrastrukturu u celoj opštini. Privredni bum obrazlažu dobrom lokacijom uz auto-put, ubrzanom procedurom za izdavanje dozvola i niskim opštinskim taksama od nekoliko desetina evra.

"Na jedan objekat od desetak hiljada kvadrata u drugoj zoni investitori plate 20.000 naknade za uređenje građevinskog zemljišta, koje mi vraćamo u infrastrukturu", objašnjava Sava Čojčić, predsednik opštine Pećinci. "U komšiluku isti takav objekat može da bude dvesta ili petsto hiljada."

U radnoj zoni od 1.900 hektara novi investitori se spremno dočekuju. Budžet od milijardu i po dinara za ovu godinu šest puta je veći od sredstava kojima su u opštini Pećinci raspolagali 2000. godine.