Dino Rađa i dva univerzuma u "Beogradskoj areni"

Mnogo je poznatih ličnosti iz svih sfera života, pa i proslavljenih sportista iz Srbije, regiona i ostatka Evrope, prodefilovalo prvim redovima "Beogradske arene" kada evroligaške utakmice igraju košarkaši Partizana.

Na meču protiv Olimpijakosa krajem marta gosti crno-belih bile su legende jugoslovenske i hrvatske košarke Toni Kukoč i Dino Rađa.

I dok je veći deo beogradske publike aplauzima srdačno pozdravio nekadašnje NBA asove, prisustvo Dina Rađe nije se dopalo organizovanim navijačima Partizana – takozvanim "grobarima", kojima se od aplauza više svidela ideja da izvređaju Rađu.

Partizanovci sa ostalih tribina pokušali su uvrede da uguše glasnim zvižducima, a odgovor sa "juga" dobili su dve nedelje kasnije.

Partizan je večeras dočekao i pobedio Valensiju u utakmici bez rezultatskog značaja, pa se ispostavilo da je vrelije i uzbudljivije nego na parketu bilo na tribinama jer su oni što vole da se nazivaju "najvatrenijima" rešili da Rađi i onima što vole da aplaudiraju poklone još malo pažnje.

"Klub pripada onima što za njega žive, ne kretenima što se atmosferi dive, a mi se nikada nećemo praviti fini prema ustašama što beže sa postolja u Atini", napisali su "grobari" debelim slovima na transparentu, aludirajući na gest reprezentativaca Hrvatske koji su na Evropskom prvenstvu 1995. u Atini sišli sa pobedničkog postolja dok su kolege iz komšiluka primale zlatna odličja.

Sve to, kao i protiv Olimpijakosa, uz verbalne uvrede Rađi i nacionalističke pesme na koje uši redovnih posetilaca Partizanovih utakmica nisu navikle.

Ponovo su "najvatreniji" dobili gromoglasne zvižduke sa svih strana "Arene", negodovanje, pogrdno skandiranje i insinuacije da ljubav prema klubu na koju se pozivaju možda i nije razlog zbog kojeg su tu, a da im poriv da vređaju baš i nije spontan.

"Jedno brdo, dva univerzuma", vole partizanovci prkosno da kažu kada žele da istaknu razlike u odnosu na večitog rivala sa druge strane kružnog toka, ali izgleda da i na crno-beloj strani Topčiderskog brda postoji više univerzuma. Ili bi neko voleo da postoji.

Možda jedan univerzum koji se divi atmosferi, ali je pravi i na manje važnim utakmicama (ako takvih ima) u regionalnoj ABA ligi, za koje čak i (skupo) plati ulaznicu, i drugi koji pažljivo bira (ili mu biraju) protivnike, možda jedan koji zna da je Partizan uvek bio i ostao klub svih vera i nacija, a naročito onih koje simbolizuju buktinje što mu i dalje plamte u grbu, isključiv samo po pitanju, što bi rekao pisac Božo Koprivica – estetike, i drugi koji je promašio izlaz iz kružnog toka.