Kako mi je 500 evra donelo 500 dilema

Bila sam u autobusu gradskog prevoza na putu ka poslu i gledala čas kroz prozor čas u telefon, da pročitam vesti. U autobusu ne tako velika gužva, pa sam imala lep pogled i širi opseg okoline. Još je bila noć, samo što se nije razdanilo.

Ne zadugo, posle dve stanice, iz autobusa ugledah ljubičastu novčanicu na putu. Pogedala sam pažljivo i uočih da je reč o 500 evra. Autobus je u tom trenutku sporo išao, pa sam uporno gledala u novčanicu. I prvo što mi je palo na pamet je pitanje da li je novčanica lažna ili je u pitanju skrivena kamera ili sam pak "srećni" pronalazač novčanice za dečju igru.

Međutim, učinilo mi se s te razdaljine da novčanica nije glatka, pa samim tim i da nije falsifikat, jer originalne novčanice su hrapavije. To je samo prva lična, laička ekspertiza. 

Setila sam se vesti koja je odjeknula pre dve-tri godine o lažnim novčanicama od 500 evra koje su zbunile i aparat. Kopije je bilo teško otkriti pod UV lampom aparata za proveru, čak mogu da zbune senzore u softverima mašina.

Upalili su se i moji senzori kako da dođem do ovih 500 evra. Nisam mogla da zaustavim autobus, nisam mogla da zaustavim saobraćaj, u pitanju je prometna ulica.

Baš bi bilo dobro da kao junak u Kusturičinim filmovima pomerim pare i teleportujem ih u autobus. Ali, ništa od toga!

Kada sam došla na posao i jutarnjoj smeni ispričala priču o 500 evra na putu pod točkovima automobila, svi su se smejali i delili zakasnele savete: mogla sam da uzmem čekić i razbijem staklo na prozoru, mogla sam da kažem vozaču da mi nije dobro i odmah izađem...

A tek šta bih sve mogla da uradim s tih 500 evra, pa to je više od minimalca koji će sledeće godine biti oko 400 evra, malo li je. I onda mi je bilo krivo što sam stajala kao ukopana u autobusu i ništa nisam preduzela.

Znam da se u Srbiji pojavljuju falsifikovane novčanice, i dinari, evri, kao i američki dolari. I da sam nekako prirodno ili natprirodno uspela da je uzmem morala bih da proveravam njenu vrednost. 

Dobro znam da građani ne mogu lično da provere ispravnost novčanice u Narodnoj banci Srbije, ali imaju mogućnost da odu do najbliže policijske stanice i da predaju novčanicu službeniku da bi se novčanica dostavila centralnoj banci na ekspertizu.

Blizu je bila policijska stanica, sve se uklapalo, ali da li bi poverovali u priču odakle mi pare i da je reč o vanrednom prihodu na drumu, koji bi bio neočekivana stavka u mom budžetu. Ali kao i u svakom budžetu, svaka stavka mora da se "skenira".

Druga mogućnost je da se sporna novčanica odnese u poslovnu banku i preda službeniku banke. Preslišavam se u sebi: prilikom provere novčanica važno je videti kvalitet hartije, da li novčanica ima nit, obratiti pažnju na kvalitet holograma, kao i na vodeni žig.

Raspreda se i nit moje priče. Osetila sam komešanje u stomaku. Samoj sebi održala sam kratak kurs o lažnim novčanicama, ali neću nikad saznati – da li je to bila lažna ili prava novčanica.

Posle smene, znači nakon punih osam sati, peške sam prošla taj deo puta ne bih li pronašla ono što tražim. Bilo bi baš idealno da nađem, ali kako to biva, nije se desilo. Put je bio bez "ljubičaste". Kolega mi je dao savet da zaključim da je ta novčanica od 500 evra lažna i da stavim rampu na svako dalje promišljanje.

Ipak, šta ako je bila prava!