Svi uputi vode kod neuropsihijatra; dijagnoza – udovica, ima stan

Pre deset godina zbog zapušenosti od 100 odsto operisala je karotidu. Ubrzo i drugu, a potom je usledila i operacija na srcu – trostruki bajpas.

Zbog nekoliko iznenadnih nesvestica i pada rešila je da zatraži uput za kontrolu krvih sudova glave. Pregled je zakazan za šest meseci u drugom Domu zdravlja na istoj opštini na kojoj živi, jer je takva podela posla. Nemaju svi domovi zdravlja sve specijaliste.

Na pregled dolazi ranije da pronađe ordinaciju. U opustelom Domu zdravlja jedino se ispred vrata na kojima je pisalo neuropsihijatar tiskala grupa njenih vršnjaka – penzionera.

Upitala je da li znaju gde je neurolog, na šta je dobila odgovor: "Ovde". Kako kada piše neuropsihijatar, upitala je iznenađeno. Usledio je odgovor: "Pa to vam je isto!"

Pa nije, pomislila je, ali je oćutala, a onda je iza vrata provirila medicinska sestra.

"Auuu doktore, danas ih ima puno". Muški glas iz dubine prostorije odgovorio je: "Ne brinite, sada ćemo mi to brzo".

"Dobar dan, imam zakazano kod...", obratila se sestri i pre nego što je stigla da završi rečenicu stigao je odgovor: "Dajte knjižicu, sedite, bićete prozvani".

I stigla je na red brzo, posle četrdesetak minuta.

Svakome treba neuropsihijatar

"Gde se lečite? Koje simptome imate", upitao ju je doktor.

Pokušala je da mu objasni da joj treba neurolog i uput za snimanje krvnih sudova glave zbog nesvestica.

"Svakome treba neuropsihijatar, a ja ne mogu da vam dam uput – to se radi privatno", odgovorio je doktor.

Setila se da su je deca ubeđivala da ide kod privatnika da uradi kolor dopler krvnih sudova vrata i glave, ali da je odbila. Tokom pandemije je morala više puta da ide privatno na redovne preglede kao kardiološki pacijent, sada nije htela.

"Izvinite, ali bih u nekoj ustanovi, preko knjižice, ja sam penzioner", izustila je.

Upitao ju je da li ima negde vezu, pa da joj dâ uput za tu ustanovu. Odgovorila je odrično.

Kuc, kuc po kompjuteru... "Evo, mogu da ti zakažem za sutra u Paraćinu", smeška se doktor.

Rekla je da sa 75 godina ne može sutra u Paraćin.

"Onda ne mogu ništa da učinim za tebe", rekao je doktor.

"Udovica, živi odvojeno od dece, ima stan"

Imate li stan? Sa kim živite? Obična ili invalidska penzija – zbunjeno je odgovarala na pitanja koja su usledila, dok je doktor kucao na kompjuterskoj tastaturi.

"Evo, mogu da ti dam uput da probaš u ‘Dragiše Mišovića’, to ti je na Dedinju znaš?", reče doktor.

"Snaći ću se", ljubazno je odgovorila, iako je rođena u Beogradu, doduše ne na Dedinju, i zahvalila.

Iznenađenjima nema kraja – taman kada je ustajala sa stolice, bez pregleda ali konačno sa uputom za neurologa, lekar je saopštio:

"Imam jedan lek za tebe, za pamćenje, da ti napišem."

Naravno, lek se plaća.

Užurbano je rekla "doviđenja" i krenula prema vratima, a iza njenih leđa sestra se prodrala: "Participacija!"

U hodniku je pogledala izveštaj lekara: "...Udovica, živi sama odvojeno od dece... Ima stan... Verbalni kontakt se lako uspostavlja... Ponašanje blago nervozno. Terapija: Neurozan."

U međuvremenu otišla je i na pregled u KBC "Dr Dragiša Mišović", ovoga puta ju je primio neurolog, pregledao i uputio da privatno snimi karotide.

"Mi nemamo", rekao je.

Na kraju je morala da posluša decu, otišla je privatno da uradi kolor dopler krvnih sudova vrata i glave. Kupila je i neurozan.