U predgrađu Vranja čak 417 bezimenih stanovnika

VLASE. Nedavno se u grupi „Pravopis i gramatika srpskog(a) jezika” na Fejsbuku povela rasprava o tome kako se imenuju stanovnik i stanovnica mesta Vlase.

Na Vikipediji saznajemo da je Vlase nekada bila opština, a danas je naselje u sastavu Vranja. Prema poslednjem popisu, u Vlasu živi 417 stanovnika.

U raspravi o nazivu meštana Vlasa učestvovale su Valentina, Marija i Ljubinka. Svaka od njih je iznela predlog za građenje tog etnika.

VALENTINA: „Vlasenac, Vlasenka.”

Etnik Vlasenac dobijen od osnove Vlas(e) i sufiksa -enac. Ali ovaj sufiks nije naročito produktivan.

U „Tvorbi reči u savremenom srpskom jeziku” Ivana Klajna zabeležen je samo jedan primer etnika s tim sufiksom – Nazarenac, koji je danas potisnut pošto se koristi oblik Nazarećanin.

U knjizi se pominju još mladenac, prvenac, drugenac, ušenac i to je to. Nema sufiksa -enka, koji imamo u primeru Vlasenka. (Ne treba mešati sa građenjem imenice Slovenka, koja ima drugačiju tvorbu: osnova Sloven- i sufiks -ka.)

MARIJA: „Vlasenjanin, Vlasenka.”

Kod Klajna nemamo sufiks -enjanin za građenje etnika, pa spoj Vlas(e) + enjanin = Vlasenjanin nije prihvatljiv.

Ali ako imenici Vlase dodamo sufiks -janin, jedan od najčešćih za građenje etnika, dobićemo, uz glasovnu promenu s-š, izvedenicu Vlašanin.

Tako je i stanovnik Teksasa – Teksašanin, a Tunisa – Tunišanin. A kao što imamo Teksašanku i Tunišanku, imaćemo i Vlašanku. Korektna tvorba.

Ali ono što je pravilno nije uvek i prihvaćeno: meštanin Kruševca nije Kruševčanin, kako je pravilno, nego Kruševljanin, a Prokupčanin je trebalo da bude Prokupac, ali nije.

A kako meštane Vlasa zovu na jugu?

LjUBINKA: „U Vranju se kaže: ov'j iz Vlase, ova iz Vlase.”

Nazivi stanovnika manjih mesta ili oblasti često nisu ustaljeni, već se za njih koriste opisni izrazi: na primer, stanovnik sela Ba, meštanin sela Zuce.

Tako ne moramo imati poseban naziv ni za stanovnike naselja Vlase ako nije ukorenjen među njegovim žiteljima.