Urgentna privatizacija u Grčkoj

Vlada Grčke saopštila je da će "hitno nastaviti" sa prodajom državnih udela u nekoliko velikih preduzeća, kako bi i time smanjila svoj ogromni dug.

"Kabinet je odlučio da neodložno nastavi sa prodajom udela u telekomunikacionom džinu OTE, 'Postbanci', lukama u Solunu i Atini i 'Solunskom vodovodu' sa ciljem ubrzanja svog ambicioznog programa privatizacije", najavili su grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu i zamenik premijera Jorgos Petalotis, u saopštenju izdatom posle sednice Kabineta koja je trajala nekoliko sati.

"Takođe, odlučeno je da radi ubrzanja tog procesa bude formiran jedan suvereni fond, u koji bi ušao prihod od privatizacije", ukazao je Papakonstantinu.

Vlada će do juna prodati svoj preostali udeo od 16 odsto u OTE, najvećem balkanskom telekomunikacionom operateru, dok će vladine akcije u "Helenik Postbanci", lukama u Pireju i Solunu i "Solunskom vodovodu" biti prodate do kraja ove godine, prenela je agencija AFP.

Vlada, takođe, planira da do kraja godine proda deo ili čak celokupne akcije u gasnom operateru DEPA, železničkom operateru "Trejnose", organizaciji za konjske trke ODIE i državnoj vojnoj grupaciji EAS.

Grčka vlada je bila primorana da stalno menja svoju strategiju privatizacije zbog sve očiglednijeg zapadanja domaće ekonomije u ćorsokak.

Prvobitan vladin cilj je bio da pribavi svega sedam milijardi evra do 2013. godine, a neke od prodaja, kao što je prodaja "Helenik Postbank", bile su predviđene za kasniji period.

Pritisak EU i MMF

Atina je, međutim, sada pod pritiskom Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda koji su joj prošle godine odobrili pomoć za spasavanje od 110 milijardi evra. Namera Atine je da pokaže rezultate obećanih reformi kako bi osigurala oslobađanje sledeće tranše od 12 milijardi evra (17 milijardi dolara) u junu.

Nagomilani dug Grčke dostiže 340 milijardi evra i mnogi analitičari sumnjaju da će ta članica zone evra moći da ga otplaćuje bez ukazivanja dodatne pomoći po isteku sadašnjeg zajma EU i MMF-a u 2013. godine.

Grčka vlada prošle godine nije ostvarila cilj smanjenja budžetskog deficita na nivo ispod deset odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), zbog čega je neophodno da pooštri štednju kako bi bio ispunjen cilj za deficit u 2011. godini od 7,5 odsto BDP, ukazalo je ministarstvo finansija.

Dodatne mere uključuju vanredni porez na prirodni gas i bezalkoholne napitke, smanjivanje visokih penzija, povećanje poreza na prodaju za širi krug proizvoda i veće oporezivanje luksuznih automobila, jahti i plivačkih bazena.

"Vlada je odlučna da nastavi i ubrza svoj put fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi", istakao je Papakonstantinu.