Godišnjica zločina u Srebrenici

U Memorijalnom centru Potočari kod Srebrenice obeleženo je 15 godina od ubistva više od 8.000 Bošnjaka, počinjenog od strane pripadnika Vojske Republike Srpske u julu 1995. godine.

U Memorijalnom kompleksu u Potočarima sahranjeno je 775 srebreničkih žrtava koje su, u međuvremenu, identifikovane.

Komemoraciji u Potočarima prisustvuje više desetina hiljada ljudi, najviši zvaničnici zemalja regiona, predstavnici više evropskih država, SAD i međunarodnih organizacija.

Predsednik Srbije Boris Tadić, koji po drugi put prisustvuje komemorativnom skupu, u Memorijalnom kompleksu je položio venac na kome piše: "Nevinim žrtvama predsednik Srbije Boris Tadić".

Predsednik Srbije je izjavio da izražava žaljenje zbog zločina koji su se desili. Tadić je istakao da Srbija neće odustati od traganja za počinicima ratnih zločina, kako bi ljudi nastavili da žive zajedno.

"Ja kao predsednik Srbije neću odustati od traganja za preostalim krivcima i tu pre svega mislim na Ratka Mladića", rekao je Tadić, i dodao da je 11. jul izuzetno težak dan za porodice nastradalih, ali i za sve ljude na prostoru bivše Jugoslavije.

"Ovo je tragedija bošnjačkog naroda, ali i svih ljudi koji su živeli na prostoru bivše Jugoslavije", rekao je predsednik Srbije.

Ova stranica istorije ne može da se zatvori sve dok ne budu osuđeni svi oni koji su za to krivi, rekao je Tadić.

"Onda ćemo moći da pružimo ruke jedni drugima i da nastavimo da živimo kao normalni ljudi, kao što smo nekada živeli", poručio je predsednik Srbije.

Na ulazu u Memorijalni kompleks predsednik Srbije se susreo sa tri majke žrtava ratnog zločina u Srebrenici koje su mu rekle da im "mnogo znači što je danas došao u Srebrenicu".

Ne treba misliti na osvetu

Vence u Memorijalnom kompleksu Potočari položili su i predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić, hrvatski član Predsedništva Željko Komšić, predsednik Crne Gore Filip Vujanović, predstavnici opštine Srebrenica i strani zvaničnici.

Skupu su prisustvovali i predsednik i premijerka Hrvatske Ivo Josipović i Jadranka Kosor, makedonski predsednik Đorđe Ivanov i predsednik Slovenije Danilo Tirk.

"Svaki rat je loš a najgori je onaj među ljudima koji dele istu kulturu i korene", rekao je premijer Turske Redžep Tajip Erdogan, naglasivši da je odluka Skupštine Srbije da usvoji Deklaraciju kojom se osuđuje zločin u Srebrenici bila časna, kao što je časno i to što je predsednik Srbije Boris Tadić došao u Potočare.

"Majka koja je izgubila dva sina došla je kod predsednika Srbije Borisa Tadića i to je na mene ostavilo jak ustisak. U njenim očima video sam tugu, ali ne i mržnju. Takve majke su potrebne svima i zato poručujem - samo mir", rekao je Erdogan.

Predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić je rekao da samo istina i pravda, kao i dovođenje odgovornih pred lice pravde, mogu umiriti "Srebrenicom umrljanu savest čovečanstva".

Silajdžić je rekao da je razgovarao sa mnogim članovima porodica žrtava, pitajući ih kakva bi njegova poruka danas trebalo da bude, i da su "svi naglasili istinu i pravdu, a niko nije spomenuo osvetu".

Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko je poručio da treba pozdraviti svaki iskreni napor da se pobedi zlo i mržnja, ističući da je dužnost da se ustanovi istina i da oni koji su učestvovali u zločinu budu kažnjeni.

Ambasador SAD u BiH Čarls Ingliš je pročitao poruku američkog predsednika Baraka Obame u kojoj se navodi da je sveta dužnost da se pamti šta se desilo u Srebrenici i spreči da se zločin ponovi.

Šef diplomatije Francuske Bernard Kušner je rekao da ne treba misliti na osvetu, već da je potrebna tolerancija i politika koja će voditi BiH napred.

"Za to ima nade, jer su ovde došli predstavnici mnogih zemalja među kojima i predsednik Srbije Boris Tadić", rekao je Kušner na komemoraciji u Potočarima.

Zločin i kazne

Događaji na području Srebrenice do danas nisu u potpunosti rasvetljeni, niti je broj stradalih Bošnjaka precizno utvrđen, ali se u presudama Haškog tribunala navodi cifra od 8.000. 

Analizom DNK profila, Međunarodna komisija za nestale osobe je do sada utvrdila identitet ukupno 6.481 osobe nestale padom Srebrenice u julu 1995. godine. Do sada je u Potočarima ukupno sahranjeno 3.749 identifikovanih žrtava, dok se posmrtni ostaci oko tri i po hiljade osoba nalaze u novootkrivenim masovnim grobnicama u istočnoj Bosni.

Zbog zločina u Srebrenici, Haški tribunal je bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i generala Vojske Republike Srpske Ratka Mladića optužio za genocid, zajedno sa još osam bivših oficira VRS kojima je suđenje u toku.

Karadžić je 21. jula 2008. godine uhapšen u Beogradu i izručen Haškom tribunalu, dok je Mladić još u bekstvu.

General VRS Radoslav Krstić osuđen je za saučesništvo u genocidu koji su, prema presudi počinile snage bosanskih Srba, jer su "odredile za uništenje 40.000 Bošnjaka, stanovnika Srebrenice, koji su kao grupa predstavljali Bošnjake uopšte".

Pod optužbom za genocid u Srebrenici u Haškom tribunalu u toku je proces protiv više oficira Vojske RS, uključujući i generala Zdravka Tolimira, bivšeg pomoćnika Ratka Mladića.

Haški sud je za zločine u Srebrenici već osudio bivše oficire VRS Momira Nikolića na 27 godina zatvora, Radivoja Miletića na 19, Vidoja Blagojevića na 18, Dragana Obrenovića na 17, Dragana Jokića na devet godina zatvora i Milana Gvera na pet godina zatvora.

Međunarodni sud pravde je, postupajući po tužbi Federacije BiH, 27. januara 2007. utvrdio da Srbija nije bila uključena u akciju oko Srebrenice, ali da je prekršila Konvenciju o genocidu pošto ovaj zločin nije sprečila.

Skupština Srbije je 30. marta usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici i upućeno je "saučešće i izvinjenje" porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se tragedija spreči.