Grčka i dalje u blokadi

Grčku i dalje blokirana generalni štrajk, u znak protesta protiv najnovijih vladinih mera štednje, donetih da bi se prezadužena država iščupala iz nezapamćene krize.

Javnost je i dalje u šoku zbog jučerašnje pogibije troje ljudi. Grčki predsednik Karolos Papuljas kaže da je njegova zemlja na ivici ponora, a premijer Jorgos Papandreu da će krivci biti privedeni pravdi.

Osuđujući nasilje tokom jučerašnjih demonstracija, grčki bankari stupili su u jednodnevni štrajk.

Za smrt nedužnih optužuju političare, policiju i menadžment "Marfin" banke gde su huligani ubacili zapaljive bombe i izazvali požar, u kome su se ugušili njihov kolega i dve mlade žene, od kojih je jedna bila trudna. Na mestu stradanja, Atinjani odaju poštu i pale sveće.

U sukobima je povređen 41 policajac i 15 civila. Policija je privela 70 ljudi, a Ministarstvo odbrane pojačalo mere bezbednosti u vojnim objektima u Atini.

Svi odgovorni

U poslednje dve decenije, protesti radnika nikada nisu rezultirali smrtnim ishodom. Predsednik Papuljas izjavio je da nema reči da izrazi tugu i bes i da sada svi snose odgovornost za to da zemlja ne završi u provaliji.

Život u Grčkoj je stao - ne rade javne i poreske službe, škole, bolnice, ne saobraćaju trajekti, železnica, a svi letovi su obustavljeni.

Aktivan je bio samo grčki parlament i, izglasao zakon koji predviđa nemilosrdne finansijske restrikcije do 2012. godine, kako bi zauzvrat, od Evropske Unije i MMF-a, zemlja dobila pomoć od 110 milijardi evra.

"U državnoj kasi nema dovoljno novca da vratimo dugove. Država ne može da pozajmljuje sa finansijskih tržišta i zato je novac evropskih partnera i MMF-a, jedini način da izbegnemo bankrot", kaže Jorgos Papakonstantinu ministar finansija Grčke.

Međutim, pitanje svih pitanja jeste, da li će takva pomoć biti garant da se grčka kriza neće preseliti u ostale članice Evropske Unije, takođe uzdrmane recesijom.

"Nažalost, veliki štrajk se pretvorio u krivično delo. To osuđujemo. To nema nikakve veze sa ciljevima i akcijama sindikata", naveo je Ilijas Vretakos, zamenik predsednika Sindikata Adedi.

Beg iz krize

Grke će spas države mnogo koštati. Povećanje poreza na dodatu vrednost na 23 odsto za četvoročlanu porodicu znači povećanje troškova od 1.000 evra godišnje. Sindikati su užasnuti zbog smanjenja plata u javnim službama za 20 do 30 odsto.

Među novim merama su ukidanje dodataka zaposlenima u državnom sektoru, uvođenje maksimalnog dodatka za odmor i njegovo ukidanje onima sa većom zaradom, zamrzavanje plata u javnom sektoru na period od najmanje tri godine, povećanje PDV-a sa 21 odsto na 23 odsto i poreza na gorivo, alkoholna pića i duvanske proizvode za 10 odsto.

Evropska centralna banka održaće sastanak u Lisabonu, na kojem će guverneri centralnih banaka zemalja evrozone pokušati da nađu način da spreče širenje grčke dužničke krize na druge zemlje.

Parlament Belgije je, uprkos teškoj političkoj krizi u zemlji, odobrio dodeljivanje finansijske pomoći Grčkoj od milijardu evra. Donji dom parlamenta je u sredu uveče, velikom većinom glasao za dodelu tog kredita Atini, u okviru paketa pomoći zone evra i Međunarodnog monetarnog fonda.

Ukupan obim pomoći Grčkoj u 2010. godine iznosiće oko 45 milijardi evra, od čega će dve trećine obezbediti članice zone evra, a trećinu MMF. Ceo program pomoći tokom perioda od tri godine, do kraja 2012. godine, dostići će 110 milijardi evra.