BiH posle izbora – šta rezultati menjaju u Banjaluci i Sarajevu

U Bosni i Hercegovini juče su održani deseti opšti izbori. Na osnovu rezultata sa 91 odsto obrađenih biračkih mesta, Željka Cvijanović pobedila je na izborima za srpskog člana Predsedništva, a Savo Minić je pobedio na izborima za predsednika Republike Srpske.

Na izborima za bošnjačkog člana Predsedništva vodi Denis Bećirović, dok na izborima za hrvatskog člana vodi Darijana Filipović. SNSD osvojio najviše glasova na izborima za Narodnu skupštinu RS.

Ambasador i šef Misije BiH u Evropskoj uniji Obrad Kesić ocenjuje da su rezultati izbora pokazali da politika Milorada Dodika i SNSD-a i dalje ima snažnu podršku u Republici Srpskoj.

"Razbijen je mit da je politika Milorada Dodika prošlost i da je bila štetna za Republiku Srpsku i njene građane. Sa ovako velikom pobedom možemo da kažemo da su Milorad Dodik, Željka Cvijanović i Savo Minić dobili jasan mandat od glasača da nastave ovu politiku, da grade jaku i vidljivu Republiku Srpsku", kaže Kesić.

Smatra da je rezultatu doprinela i spoljna politika vlasti u Banjaluci.

"Republika Srpska je širom otvorila vrata u Vašingtonu, Tel Avivu i Moskvi i pokazala da bliski i korisni odnosi sa Moskvom ne moraju da štete odnosima sa američkom administracijom", navodi Kesić.

Prema njegovoj oceni, novi odnos snaga u Predsedništvu BiH otvara mogućnost i za drugačije odnose unutar BiH.

"Prvi put posle dužeg vremena Hrvati imaju legitimnog člana Predsedništva BiH i sada zajedno sa gospođom Cvijanović mogu da nas vrate na ono što je najbitnije – temelj Dejtonskog sporazuma, gde je Bosna i Hercegovina, ako će da opstane, visoko decentralizovana država sa dva entiteta i tri konstitutivna naroda“, ističe Kesić.

"Moguća i dvotrećinska većina"

Govoreći o budućoj većini u Narodnoj skupštini Republike Srpske, Kesić napominje da treba sačekati prebrojavanje svih glasova, ali da dosadašnji rezultati ukazuju na ubedljivu većinu.

"Moramo da sačekamo da se prebroji svaki glas, ali sada možemo da govorimo da je to definitivno velika većina, a moguće je da će biti i dvotrećinska većina", kaže Kesić.

Smatra da rezultat istovremeno stvara pritisak na predstavnike opozicije da, kada je reč o interesima Republike Srpske na nivou BiH, nastupaju zajedno sa vlašću.

"Ovo stvara ogroman pritisak na predstavnike koji će doći iz opozicije da se u Sarajevu izgradi jedan nacionalni front koji će raditi u korist interesa Republike Srpske, a da se politička neslaganja ostave po strani, bar kada su u pitanju nacionalni interes i politika koja treba da ojača poziciju Republike Srpske u Sarajevu", navodi Kesić.

Ko će biti novi predsednik Vlade Republike Srpske

Na pitanje ko bi mogao da bude novi predsednik Vlade Republike Srpske, Kesić kaže da su birači na izborima pokazali koga žele.

"Narod bi želeo da to bude Milorad Dodik. To je jasno rečeno na ovim izborima, jer je Dodik bio prisutan tokom cele kampanje i jasno je da je ova pobeda direktno vezana za njegovu široku podršku u Republici Srpskoj", smatra Kesić.

Ističe i ulogu Igora Dodika u organizaciji SNSD-a.

"Igor Dodik se pokazao kao veliki organizator kada je reč o samoj stranci i nastavio je taj brend Dodik kao ime koje garantuje stabilnost i neku bolju budućnost za Republiku Srpsku", kaže Kesić.

Prema njegovoj oceni, rezultat pokazuje i da birači nisu prihvatili ponuđenu političku alternativu.

"Jednostavno nisu imali poverenje u ono što se ponudilo kao promena... Brend koji je izgradio Milorad Dodik i njegova stranka SNSD sada je ojačao i mislim da će biti veliki pritisak na opoziciju u Republici Srpskoj", navodi Kesić.

Politička borba u Banjaluci, jedinstven nastup u Sarajevu

Kesić smatra da vlast i opozicija treba da nastave političku borbu o ekonomskim, društvenim i drugim pitanjima, ali da u institucijama BiH treba da nastupaju zajedno kada je reč o interesima Republike Srpske.

"Najbolje bi bilo da se nastavi politička borba između vlasti i opozicije oko ključnih ekonomskih, društvenih i političkih pitanja, ali da u Sarajevu bude jedinstven front i da se pozicija Republike Srpske jasno definiše na način koji joj daje mogućnost da odlučuje o svojoj sudbini u budućnosti", kaže Kesić.

Navodi da je, prema njegovom tumačenju izbornog rezultata, kažnjena i politika dela opozicije prema Kristijanu Šmitu.

"Kažnjeno je to što je opozicija imala kontakte sa gospodinom Šmitom i što su želeli da sarađuju s njim i uđu u vlast na nivou Bosne i Hercegovine. Glasači su jasno pokazali da ta politika nema podršku u Republici Srpskoj", tvrdi Kesić.

Kada je reč o spoljnoj politici, Kesić očekuje nastavak dosadašnjeg kursa prema Vašingtonu i Moskvi, kao i dalje bliske odnose sa Beogradom.

"Dodik je najavio vodeće smernice za spoljnu politiku Republike Srpske. Zahvalio je predsedniku Trampu i predsedniku Putinu na podršci, razumevanju i uvažavanju interesa Republike Srpske i srpskog naroda u Bosni i Hercegovini", kaže Kesić.

Ističe da je Dodik naglasio i značaj podrške Srbije.

"Jasno je da Republika Srpska sve što je uspela tokom ovih godina nije mogla da postigne bez ogromne podrške Srbije. Najavio je da će Republika Srpska uzvratiti na poverenje i podršku koja je dolazila iz Srbije i da će u budućnosti biti veran stub podrške Srbiji – od diplomatije i politike do ekonomske saradnje", navodi Kesić.

Tri razloga za manju izlaznost

Kesić manju izlaznost na izborima objašnjava kombinacijom tri faktora. Kao prvi navodi biračke spiskove, odnosno veliki broj ljudi koji su na njima iako žive u inostranstvu.

"Pogotovo u Sarajevu, bilo je mnogo ljudi koji ne glasaju, ali su na biračkom spisku. Ti ljudi se nalaze u inostranstvu“, kaže Kesić.

Drugi razlog, prema njegovoj oceni, jeste uvođenje nove tehnologije glasanja i nedovoljna upoznatost dela birača sa novim procedurama.

"Ima mnogo ljudi, pogotovo starijih i manje obrazovanih, koji su se uplašili nove tehnologije. Veoma kasno je počelo objašnjavanje od strane CIK-a iz Sarajeva kako će ljudi glasati i na koji način. Mnogi su bili uplašeni i to je mogući razlog zbog kojeg nisu izašli“, navodi Kesić.

Kao treći faktor izdvaja uverenje dela birača da rezultat u Republici Srpskoj nije neizvestan.

"Ovo je prvi put da nije bilo velikog straha i velike strasti u izbornoj kampanji. Mislim da su ljudi pokazivali da ne očekuju promene i da je jedan broj glasača smatrao da je velika pobeda SNSD-a, Milorada Dodika, Željke Cvijanović i Save Minića sigurna. Zbog toga nisu izlazili, jer su mislili da je svejedno da li će glasati", ocenjuje Kesić.

Smatra da su na izlaznost u Republici Srpskoj uticali i nedavni vanredni izbori.

"Imali smo vanredne izbore pre samo nekoliko meseci, kada je gospodin Karan pobedio gospodina Blanušu. To je stvorilo konfuziju, jer su ljudi govorili: 'Zar nismo već glasali, zar nismo to odlučili, zašto se sada ponavlja?'", kaže Kesić.

Kada je reč o Federaciji BiH, Kesić manju izlaznost tumači i nezadovoljstvom.

"Vidimo da su kaznili takozvanu političku trojku koja je bila u koaliciji vlasti na nivou Bosne i Hercegovine. Oni koji su izašli bili su motivisaniji da glasaju za stranke koje su bile u opoziciji – za SDA, DF Željka Komšića i Stranku za Bosnu i Hercegovinu. To pokazuje ogroman nivo nezadovoljstva", zaključuje Kesić.

Vujinović: Nezadovoljstvo političkim elitama među sva tri naroda

Manja izlaznost na izborima u BiH pokazuje da među sva tri naroda postoji određeno nezadovoljstvo političkim elitama, ocenjuje istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović.

Vujinović kaže da je ključna poruka birača vidljiva već iz podatka o izlaznosti, koja je, kako navodi, bila gotovo deset odsto manja nego pre četiri godine.

"Postoji određeno nezadovoljstvo trenutnim političkim elitama među sva tri naroda i to je učinilo da je skoro deset odsto manja izlaznost nego pre četiri godine. Ali možemo da podelimo tu političku poruku u svakom narodu pojedinačno", navodi Vujinović.

Kada je reč o srpskoj zajednici, Vujinović rezultat vidi kao potvrdu podrške politici Milorada Dodika i SNSD-a, ali i kao poruku opoziciji.

"U srpskoj zajednici vidimo veliku podršku politici Milorada Dodika i SNSD-a. Ta pobeda je, između ostalog, posledica činjenice da je njihovo biračko telo disciplinovanije i da su oni izašli na izbore“, kaže Vujinović.

Ističe da je, sa druge strane, opoziciji poslata poruka da su joj potrebne promene.

"Vreme je da se probude iz tog nekog sna u kojem se nalaze već više od 15 godina i da moraju da nađu nove ideje, nove ljude", kaže Vujinović, dodajući da rezultat liste Stanivukovića pokazuje da se "polako stvaraju neki novi pojedinci i stranke".

"Velika i jasna poruka Izetbegoviću"

Govoreći o rezultatima među hrvatskim biračima, Vujinović ocenjuje da je veliki uspeh HDZ-a to što, kako kaže, posle dva ili tri izborna ciklusa u Predsedništvo BiH ulazi "stvarni predstavnik hrvatskog naroda".

"Činjenica da je ovo trenutak kada će dve dame biti u Predsedništvu takođe je velika stvar za jedno patrijarhalno društvo kao što je Bosna i Hercegovina", navodi Vujinović.

Kada je reč o bošnjačkim biračima, smatra da su rezultati poslali nedvosmislenu poruku Bakiru Izetbegoviću.

"Videli smo gotovo referendumsku odluku da Bakir Izetbegović više ne treba da bude ličnost koja će biti predstavnik SDA. SDA je pobedila kao parlamentarna stranka, a njen kandidat je dobio manje glasova od svoje političke partije. To je veoma velika i jasna poruka gospodinu Izetbegoviću", ističe Vujinović.

Ocenjuje i da je Denis Bećirović nekoliko procenata prednosti dobio, kako tvrdi, "antisrpskom kampanjom u poslednjim nedeljama izborne kampanje".

"Očekujem da će prestati nadglasavanje srpske zajednice"

Promene u sastavu Predsedništva BiH, prema Vujinovićevoj oceni, mogle bi da utiču i na način donošenja odluka u toj instituciji.

"To znači da će prestati nadglasavanje srpske zajednice. Gospođa Cvijanović je bila prinuđena više puta da ulaže veto na određene odluke, koje je Skupština Republike Srpske potom morala da potvrdi, zato što su predstavnici bošnjačke i hrvatske zajednice nadglasavali", kaže Vujinović.

Očekuje da će situacija sada biti drugačija, ukazujući na političku bliskost HDZ-a i SNSD-a.

"Oni zajedno ne žele da ih bošnjačka zajednica preglasava. Sama činjenica da su Bošnjaci ovaj put bili onemogućeni, verovatno ovim novim tehničkim uslovima za izbore, da izglasaju hrvatskog predstavnika, učiniće da ponašanje Predsedništva i njihove odluke budu mnogo prijemčivije za srpsku zajednicu i uopšte za stabilnost i jedinstvo u Bosni i Hercegovini", ocenjuje Vujinović.

Od unitarizacije Bosne i Hercegovine ka izvornom Dejtonu

Očekuje da bi promena u Predsedništvu BiH mogla da dovede i do drugačijeg političkog pravca.

"Očekujem, posebno zbog ove promene u Predsedništvu, da ćemo sada polako da promenimo smer kretanja od unitarizacije Bosne i Hercegovine ka vraćanju izvornom Dejtonu", kaže Vujinović.

"Izvorni Dejton je konfederacija. Entiteti Republika Srpska i Federacija Bosne i Hercegovine tvore jednu državu, Bosnu i Hercegovinu. To znači da ne možete oduzimati nadležnosti koje su propisane Dejtonom i Ustavom Bosne i Hercegovine jednom ili drugom entitetu", zaključuje Vujinović.