Podgorica brani odluku o prisustvu u Kninu, oštre reakcije iz Beograda i dela crnogorskih partija

Posle vesti da će zvaničnik Crne Gore biti na zvaničnoj proslavi u Kninu reagovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

"Zvanična Crna Gora učestvuje u proslavi radosti zločina počinjenim nad Srbima u akciji Oluja. Slavi sa Hrvatima, a nikoga nije poslala Vlada Crne Gore na obeležavanje komemorativno sećanje u Mrkonjić Gradu. Hvala Vladi Crne Gore, ovo nije kraj ovo je tek početak takvih odluka. Imaće mnogo takvih odluka u budućnosti i tu se stvari neće promeniti", rekao je Vučić.

MVP Crne Gore: "Standardna diplomatska praksa"

Reakcije zvaničnika iz Podgorice su izostale, oglasilo se Ministarstvo spoljnih poslova. Kako ocenjuju, odluka da imaju predstavnika u Kninu je kontinuitet tokom protekle decenije.

"Prisustvo predstavnika diplomatsko-konzularnog predstavništva zvaničnim državnim obeležavanjima države prijema predstavlja standardnu diplomatsku praksu, naročito između susednih država i saveznica u okviru NATO", saopšteno je iz Ministarstva.

Duboko pogrešan i sramotan politički čin, smatraju u stranci Vladislava Dajkovića.

Posebno, kažu, imajući u vidu stradanje i masovno proterivanje srpskog stanovništva tokom i nakon te vojne operacije.

"Dok se hiljade porodica danas sa tugom prisećaju svojih najmilijih, izgubljenih domova i izbegličkih kolona, predstavnik Vlade Crne Gore prisustvuje događaju na kojem se 'Oluja' obeležava kao pobeda. Takav potez zahteva jasno objašnjenje Vlade i odgovor na pitanje: u čije ime predstavnik Crne Gore ide u Knin i kakvu poruku time šalje srpskom narodu u Crnoj Gori?", izjavio je Dajković.

Selektivan odnos prema žrtvama i tumačenju istorije

Pokret narodnog poverenja u Crnoj Gori poručuje da ima obavezu da jasno i nedvosmisleno kaže da se prema istoriji, žrtvama i stradanju ljudi ne može odnositi selektivno.

Dado Šćekić iz Pokreta narodnog poverenja u Crnoj Gori izjavio je da se istina može prilagođavati dnevnim političkim interesima.

"Za nas je svaka nevina žrtva sveta, bez obzira na vjeru i naciju, ali upravo zbog toga ne prihvatamo da se stradanje srpskog naroda, egzodus i progon više stotina hiljada ljudi prećutkuju, relativizuju ili predstavljaju kao istorijska fusnota", izjavio je Šćekić.

I istoričari podvlače paralelu, Denis Bojić je rekao da je tužan.

"Relativizacija aktivno traje", rekao je Bojić.

"Oluja" ni posle više od tri decenije nije samo tema, već i pitanje koje i dalje definiše regionalne odnose.