Srpski jezik u Crnoj Gori – dugo putovanje u Jevropu

Skupština Crne Gore podržala je pokretanje postupka promene Ustava glasovima 74 od 77 prisutnih poslanika, dok su tri predstavnika Demokratske narodne partije bila protiv. Predsednik DNP-a Milan Knežević naveo je da predlog ne može da podrži jer njime nisu predviđeni srpski jezik kao službeni, trobojka kao narodna zastava i dvojno državljanstvo.

"Manipulacija koja je dovela do toga da srpski narod bude obespravljen"

Ocenjujući da sadašnji status srpskog jezika – jezika u službenoj upotrebi, ravnopravnog sa albanskim, hrvatskim i bošnjačkim – nije prihvatljiv, profesor Antić je rekao da je reč o "manipulaciji koja je dovela do toga da srpski narod bude obespravljen i segregiran".

Upozorio je da izmenu identitetskih odredbi čine gotovo nedostižnom visoki uslovi koje propisuje Ustav.

"Potrebno je dve trećine Skupštine, a za te identitetske zakone neophodno je da se izvrši referendum i da se na tom referendumu dobije za Crnu Goru nedostižnih 350 hiljada glasova", naveo je Antić, dodajući da ne smatra dobrim da Srbija kao matica "bilo šta učini da Srbe podeli u Crnoj Gori".

Antić je postavio i pitanje kakva je to Evropska unija u koju se ulazi ako se položaj Srba ne reši. "Ako Evropsku uniju neko shvata kao kravu muzaru i kao novu Austrougarsku, ne treba da ide tamo", rekao je on.

"Ali hajde da kažemo ovako: ako dajete drugim narodima prava, a jednom ne dajete, to je kršenje ljudskih prava", ukazao je Antić i naveo da Srba u Crnoj Gori ima između 34 i 35 odsto i da većina građana govori srpskim jezikom.

"Evropska unija ima mehanizam ideološkog cenzusa"

Profesor Koprivica ocenio je da su crnogorski Srbi morali da postave ovo pitanje kao uslov. "Trebalo bi da ta većina koja se izjašnjava kao Crnogorci, kojima srpska identitetska pitanja nisu relevantna, nađe načina da uključi u taj aranžman i crnogorske Srbe", rekao je Koprivica.

Ukazao je na, kako je rekao, zakonitost koja se ponavlja kad god se Srbi približe vlasti. "U onoj meri u kojoj se Srbi, i to ne samo u Crnoj Gori, približe vlasti, Evropska unija ima mehanizam jedne vrste ideološkog cenzusa. Dakle, da uslovi da ako hoćete da učestvujete u vlasti, da morate da odustanete od nekih bazičnih identitetskih pitanja", istakao je profesor.

Podsetio je i na sporazum iz 2020. godine, nakon izlaska tadašnjeg mandatara Zdravka Krivokapića iz nemačke ambasade, u kome je, kako je naveo, bilo predviđeno da nova vlada neće pokretati osetljiva identitetska pitanja, uključujući pitanje himne i zastave.

"Pitanje himne i zastave Crne Gore je ipak eminentno unutrašnje pitanje", ocenio je Koprivica, zaključivši da se pokazivala sklonost da se Crnom Gorom upravlja tako da Srbi ostanu marginalizovani.

"Konsenzus je moguć samo zahvaljujući spoljašnjem pritisku"

Koprivica je ocenio da je visok stepen saglasnosti u Skupštini bio moguć samo zbog pritiska spolja.

"Situacija da je od 77 poslanika 74 glasalo za, to je bilo moguće samo zahvaljujući spoljašnjem pritisku. Nema drugog objašnjenja za ovaj, pod znacima navoda, konsenzus osim pritiska Brisela", smatra Koprivica.

Ukazao je i na, kako je rekao, očiglednu diskriminaciju u pitanju dvojnog državljanstva.

"Muslimani mogu imati dvojno državljanstvo sa BiH, Hrvati mogu sa Hrvatskom, Albanci mogu sa Albanijom, ali Srbi ne mogu sa Srbijom", naveo je Koprivica, dodajući da upravo na tim dvostrukim standardima počiva Evropska unija kao zajednica vrednosti.

Ocenio je da su Srbi, kako je rekao, "žrtvovali svoja kolektivna prava zarad nečega što je nekakva magla evropske vrednosti".

"Crnogorska manjina u Srbiji uticajnija nego u Crnoj Gori"

Govoreći o odnosima sa Srbijom, Antić je ocenio da problem leži i u nesposobnosti da se u samoj Srbiji pacifikuju oni koji deluju protiv Srba u Crnoj Gori.

"Mi nismo uspeli ovde da pacifikujemo crnogorsku manjinu u Srbiji. Mi na Vračaru i Starom Gradu imamo ljude uticajnije nego Srbe u Crnoj Gori, koji rade protiv Srba u Crnoj Gori", rekao je Antić.

Ukazao je i na, kako je naveo, kriminalne klanove. "Nismo uspeli da srušimo, u političkom smislu, dva zaseoka iz okoline Kotora koji ovde vladaju kriminalom i podzemljem", rekao je Antić, ocenivši da tek nakon toga – uz stvaranje stalnih fondova – Srbija može da pomaže.

Na to je Koprivica primetio da to nisu identitetska, nego "krivičnopravna pitanja".

Antić se složio da jeste tako, ali je ostao pri stavu da Srbija prvo mora da bude matica da bi mogla da postavlja uslove.

Kao primer rešavanja sličnih situacija naveo je Bošnjake u Novom Pazaru, koji su, kako je rekao, odustali od otcepljenja, ali se i dalje bore za svoj region.

Prema njegovim rečima, zahvaljujući prisustvu u vlasti danas "70.000 Srba radi", pa je upozorio da ne treba rušiti ono što je postignuto.

"Pomoć iz Srbije je dobrodošla, ali ne sme da bude uslovljavana"

Koprivica je poručio da su crnogorski Srbi dovoljno politički svesni da ih niko iz Beograda ne mora koordinisati.

"Pomoć iz Srbije je dobrodošla, ali ne tako što će se uslovljavati podrškom aktuelnim vlastima", rekao je Koprivica, dodajući da ne bi smelo da bude razmimoilaženja oko bazičnih pitanja, makar se po nekim pojedinačnim pitanjima stavovi Beograda i Srba iz Crne Gore razlikovali.

Koprivica je osporio legitimitet same državnosti Crne Gore. "Crna Gora je 2006. godine dobila državnost koja zapravo nije državnost, na pokradenom referendumu", rekao je Koprivica.

Iako je priznao da je položaj Srba posle 2020. osetno bolji, upozorio je da iz toga ne sledi da treba da odustanu od temeljnih nacionalnih interesa. "To što je sada dosta bolje nego nekada ne znači da je dobro", zaključio je Koprivica.