Albanija "čisti" proteste, prognana Kurtijeva proiranska aktivistkinja

Nasmejani nekadašnji iranski predsednik Mahmud Ahmedinežad i pored njega Igbale Beriša Huduti, fotografija je koju su albanske vlasti predstavile kao ključni dokaz koji je, na koncu, doveo do petnaestogodišnje zabrane ulaska u ovu zemlju za teološkinju iz Prištine, koja je pre šest godina završila iza rešetaka zbog pozivanja na nasilje.

Igbale Beriša Huduti je, tokom protesta protiv izgradnje luksuznog turističkog kompleksa na jugu Albanije, uzvikivala "Dole Rama", tražeći smenu albanskog premijera i pozivala da vlast u ovoj državi preuzme lider kosovskog pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti.

Ubrzo zatim, albanske obaveštajne službe su je opisale kao "pretnju za nacionalnu bezbednost", tvrdeći da održava veze sa iranskim liderima i poziva na rušenje ustavnog poretka.

"Isti lik došao je sa karavanom lažne dijaspore, koja u ime Alaha propoveda mržnju, poziva na ustanak protiv albanske vlade traži osvetu protiv Amerikanaca, zbog ubistva generala Kasema Solejmanija, I da, pored nje je lično Ahmedinežad, slavni glavni sluga mračnih ajatolaha", napisao je Rama.

Hapšenje u Prištini

Igbale Beriša Huduti je hapšena u Prištini neposredno posle ubistva komandanta iranske Revolucionarne garde 2020. godine, jer je preko Fejsbuka pozivala na nasilje, tvrdeći da "osveta nema granice".

"Ubistvom gospodara kuće, pobili ste i sve ukućane. Tada osveta postaje obaveza i ne poznaje granice", napisala je Igbale Beriša Huduti. Nešto kasnije, obrisala je objavu sa profila, ali tek pošto su je pročitale hiljade ljudi.

Od njenih reči odmah se ogradila kosovska Islamska zajednica, negirajući da je ikada imala bilo kakvu ulogu u ovoj organizaciji, naglašavajući da se reči Igbale Beriše Huduti kose sa učenjima islama.

Prethodno, policija je u nekoliko navrata pretresala prostorije njene nevladine organizacije tražeći dokaze o vezi sa Iranom.

Ko je uznemirio flamingose

Protesti protiv vlasti u Tirani, nazvani i "Flamingo revolucija", ozbiljno su uzdrmali 13 godina dugu apsolutnu dominaciju Edija Rame i njegovih socijalista, jer su na ulice izašle desetine hiljada ljudi, besnih zbog namere da američki investitori bliski predsedniku Donaldu Trampu, na mestu nacionalnog parka izgrade letovalište i aerodrom.

Ramina vlada je, na talas protesta koji traje bezmalo mesec dana, optužila Iran da sajber napadima iz Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine pokušava da destabilizuje državu, kao i da u ovom pokretu učestvuje i lider kosovskog Samoopredeljenja Aljbin Kurti.

Odnosi Irana i Albanije su zategnuti još otkako je Ramin prethodnik, Salji Beriša, 2013. godine u želji da se dodvori Amerikancima, pristao da se u okolinu Drača izmeste preživeli pripadnici pokreta Mudžahedin e-Kalk, koje su Iranci u seriji obračuna gotovo u potpunosti iskorenili.

Na koncu, oko 3.000 ovih "narodnih mudžahedina" smestilo je u zatvoreni kompleks nadomak ovog albanskog grada, odakle su u proteklih desetak godina izvodili sajber napade na iranske institucije i pozivali na rušenje Islamske republike.

Iranci su uzvratili sajber napadima na albanske institucije, pa je Tirana u jesen 2022. godine iz zemlje proterala sve iranske diplomate i zatvorila ambasadu.

"Vlada je odlučila da okonča diplomatske odnose sa Islamskom Republikom Iran. Odluka na snagu stupa odmah", rekao je tada Edi Rama, objašnjavajući da "drastična odluka odgovara težini pretnje koju je predstavljao sajber napad".

Iran je ovu odluku vlasti u Tirani nazvao "kratkovidom", odbacujući, istovremeno, bilo kakvu odgovornost za sajber napada na albanske institucije.

U poslednjoj epizodi rata Irana protiv Mudžahedin e-Kalka, u Teheranu su u martu obešena dva pripadnika ove organizacije, optužena da su ručnim bacačima napali sedište obaveštajne službe.

Odmah zatim, albanske vlasti stavile su glavnu bazu ove organizacije, kamp Ašraf 3 u Draču, u potpunu izolaciju strahujući od mogućeg hibridnog ili kakvog drugog napada iranske Revolucionarne garde.