Izbori u Bugarskoj – koja je tajna pobede tek osnovane stranke Rumena Radeva

Istoričar Luka Filipović ističe da uspeh "Progresivne Bugarske" nije slučajan, već je plod dubokog nezadovoljstva koje je kulminiralo krajem 2022. godine.

"Sama stranka 'Napredna Bugarska' nastala je tokom marta ove godine na talasu ogromnog nezadovoljstva koje u Bugarskoj kulja već godinama.Ključni trenutak predstavljaju studentske demonstracije i masovni 'Generacije Z' pokret koji je doveo do mobilizacije građana i pada vlade u decembru prošle godine“, objašnjava Filipović.

Ističe da ova koalicija malih partija i pokreta predstavlja svojevrsni "istorijski eksperiment“.

"Ova partija na izvestan način predstavlja hibrid između novih političkih snaga i povratka stare opozicije, kojoj pripada i sam Radev. Bugarska je tu jedinstvena jer razvija model masovnog pokreta koji nije klasičan istočnoevropski – nema čvrstu saradnju sa već postojećim partijama, niti unapred jasno definisanu spoljnopolitičku orijentaciju“, navodi Filipović.

Pokreti na Balkanu i globalni fenomeni

Filipović povlači paralelu sa globalnim fenomenima, ističući da su pokreti na Balkanu sve sličniji onima viđenim u Hong Kongu ili Nepalu.

"To su mnogo više bezlični, postideološki pokreti, bez jasnog vođstva, gde dva ili tri jednostavna zahteva artikulišu opštenarodno nezadovoljstvo. Prva i osnovna tačka svih masovnih protesta, bilo da je reč o Bugarskoj, Mađarskoj ili Srbiji, jeste korupcija. Tek kasnije na red dolaze autoritarizam i ostala pitanja“, ističe Filipović.

Prema njegovoj oceni, iza ovih zahteva kriju se dublji ekonomski i društveni problemi.

"Nezadvoljstvo je motivisano društvenim nejednakostima, sve većom ekonomskom krizom, padom potrošačke moći i nesigurnim poslovima. Svi ti faktori kada se akumuliraju, stvaraju otpor koji se koncentriše na ključne političke tačke“, kaže Filipović.

Uprkos većini u parlamentu, Filipović upozorava da "Napredna Bugarska“ nije ideološki homogena celina.

"Ne možemo znati koliko će vladajuća koalicija biti stabilna iznutra, jer ona obuhvata širok spektar – od socijaldemokrata i levog centra, pa sve do izvesnih elemenata na desnici. Vrlo je moguće da će doći do unutrašnjih sukoba, ako ne ideoloških, onda motivisanih interesima“, ocenjuje Filipović.

O odnosima Srbije i Bugarske

Govoreći o odnosima Beograda i Sofije, Filipović primećuje da su oni "ni približno dobri kao što bi mogli da budu“, uprkos zajedničkim interesima.

"Stiče se utisak da mi češće skrećemo glavu od istočnog suseda, jer zapadne susede percipiramo kao 'prestižnije' prijatelje. Međutim, istraživanja u Bugarskoj pokazuju da je slika o Srbima tamo potpuno drugačija i da nema otpora bliskoj saradnji. Dok mi još uvek robujemo stereotipima o 'nožu u leđa' iz Balkanskih ratova, Bugari u svojoj kulturi sećanja rat iz vremena kralja Milana nazivaju 'bratoubilačkim' i iskazuju tragediju tog sukoba“, ističe Filipović.

Istoričar zaključuje da se može očekivati da ekonomska razmena dve zemlje ostane na sadašnjem nivou ili čak zabeleži rast, pošto za sukobe u trenutnim okolnostima ne postoji ni politički ni ekonomski osnov.