Odluka CIK-a na dnevnom redu u Republici Srpskoj, čeka se sednica parlamenta i odluka o referendumu

U domumentu koji je objavila Skupština RS dalje se precizira - Ustav Republike Srpske akt je najviše pravne snage posle Ustava BiH. Oodluke CIK-a BiH nisu, navodi se, iznad Ustava Republike Srpske. Osim što je, napominje se, odluka CIK-a direktno suprotna Ustavu RS, indirektno i Ustavu BIH.

"CIK BiH potvrđuje, ali ne daje mandat, te ga ne maže ni oduzeti. Mandat daju građani izražavajući slobodnu volju u izbornom procesu. CIK BiH nije iznad Ustava Republike Srpske i kao takav svojim aktima ne može poništavati akte veće pravne snage. Član 87 Ustava Republike Srpsk: predsedniku Redublike prestaje mandat pre isteka vremena na koje je biran u slučaju ostavke ili opoziva. Član 88, Ustava Republike Srpske, definiše da je "predsjednik Republike odgovoran građanima i oni ga mogu opozvati istim postupkom po kome su ga i izabrali," piše u dokumentu Skupštine RS.

Profesor prava i sudija Ustavnog suda Republike Srpske Radomir Lukić za RTS je komentarisao nedavnu odluku.

"Ustav Republike Srpske poznaje samo dva načina prestanka mandata predsednika Republike. Prvi je ostavka, dakle to je lična odluka lica koje obavlja funkciju predsednika, da ne želi više da je obavlja, i opoziv. A opoziv može da čini samo biračko telo, odnosno birači koji su ga i izabrali. Trećeg načina nema. Nije bilo ni pravnog osnova da se nečim što je kvazi zakon, jer visoki predstavnik ne može da donosi zakone, i što je tamo rečeno da postoje mere pravne posledice osude koje se sastoje od zabrane vršenja delatnosti i tako dalje, to tim zakonom kada je u pitanju takva funkcija kakva je predsednik Republike prosto ne može da bude obuhvaćena", kaže Lukić.

Oni koji prate situaciju napominju i to da se retko govori da su iz CIK-a izbačeni članovi SNSD-a, kao i da su dva člana CIK-a iz opozicionih stranaka u RS-a glasala za oduzimanje mandata Miloradu Dodiku.

"Meni se čine uverljivi ovi argumenti, pravni, da je nemoguće da CIK oduzme mandat koji je neko osvojio na izborima. To ne bi bilo moguće da nisu ljudi iz opozicije Dodiku u Republici Srpskoj glasali za to. O tome se, po mom mišljenju, nedovoljno ovde govori, a to je vrlo važna stvar. To je ono o čemu govorimo kada govorimo o jedinstvu", rekla je za RTS Ljiljana Smailović.

Da li je referendum odgovor

O pitanju održavanja referenduma i mogućnosti da on bude odgovor na trenutne političke okolnosti, Lukić ističe da bi to ustavno bilo moguće jedino kao postupak opoziva.

"Kada bi se biračko telo pitalo da li pristaje da opozove gospodina Milorada Dodika sa mesta predsednika Republike Srpske na osnovu presude Suda BiH, to bi bio pravi put u ovom trenutku. Istina, Republika Srpska ima i zakon o referendumu koji bi dopustio da takvo pitanje bude postavljeno, ali to bi bio onda savetodavni referendum. U svakom slučaju, to je odgovor naroda, biračkog tela Republike Srpske koje nosi suverenitet Republike Srpske", smatra Lukić.

"Mi ćemo gledati čitav niz sličnih postupaka. Ovaj prvi referendum je o tome da li Republika Srpska prihvata što joj rade, a drugi bi bio možda već o ocepljenju. Ali ja pretpostavljam da će biti još mnoštvo međupoteza i pravnih i političkih i da će ovo biti malo duža borba", kaže Ljiljana Smailović.

Dok traje na ulicama Banja Luke i Kozarske Dubice bilbordi sa porukama koje podržavaju Milorada Dodika.