Izbori u Albaniji - biće što nikada bilo nije

Ukoliko aktuelni premijer Albanije Edi Rama i Socijalistička partija koju predvodi pobede na izborima 11. maja, biće to presedan u istoriji albanskog pluralizma. Posle tri uzastopna mandata, Rama bi imao i četvrti, to jest, 16 godina vlasti, što je do sada postigao jedino komunistički lider Enver Hodža.

Sa druge strane, ako izbore dobije Demokratska partija i njen lider Sali Beriša i to će biti presedan, jer će posle 12 godina uspeti da se revanšira Rami i njegovoj Socijalističkoj partiji.

Beriša, lider prve antikomunističke stranke u Albaniji – Demokratske partije – Beriša je do sada bio predsednik zemlje pet, a premijer osam godina zaredom. U devetoj deceniji života, napunio je 81 godinu, pored starosti i Stejt departmenta – koji ga je proglasio za nepoželjnu osobu, zacrtao je sebi za cilj da ponovo dođe na vlast obećavajući da politiku neće napustiti do kraja života.

Predizborna kampanja, koja je protekla relativno mirno, bila je više fokusirana na međusobno ismejavanje političkih lidera, nego na pitanja od suštinskog značaja. Biračima je obećavano povećanje plata i penzija, kao i ulazak u Evropsku uniju 2030. godine, ali samo uz aktuelnog premijera i Socijalističku partiju.

Za predstojeće izbore premijer Albanije napravio je raskid sa prošlošću i nova imena stavio na listu kandidata za poslanike, posebno na takozvanim "zatvorenim listama", kojima je osigurano mesto u parlamentu.

Kampanju je vodio pod sloganom "Evropski pasoš", tvrdeći da samo socijalisti mogu da ostvare evropsku integraciju zemlje i da će pregovore sa EU završiti do 2027. godine, a članstvo dobiti u 2030.

Takođe, reformu pravosuđa opisivao je kao dostignuće vladajuće većine ističući da danas u Albaniji nema nedodirljivih, jer su trenutno pod istragom mnogi političari i visoki državni zvaničnici, među kojima i bivši predsednik Iljir Meta, pa čak i iz redova socijalista. Njegovi bivši gradonačelnici, ministri i poslanici se nalaze u istražnim zatvorima, osuđeni su, a pojedini u bekstvu. Među njima, odnedavno su u zatvoru i gradonačelnik Tirane Erion Veljiaj, bivši ministri Saimir Tahiri, Ilir Bećja, Lefter Koka, kao i bivši potpredsednik vlade Arben Ahmetaj.

Tokom jednomesečne kampanje, socijalisti nisu mnogo govorili o regionalnim pitanjima, kao ni o odnosima sa susedima, ekonomskoj saradnji ili pitanju takozvanog Kosova. O tome, više je bilo na bilbordima postavljenim širom zemlje.

Opozicija je vodila kampanju ukazujući na ekonomske probleme u zemlji i korupciju u vladi. Beriša je obećavao mesečnu isplatu vitalnog minimuma od 200 evra, penziju ne manju od 200 evra, minimalnu platu od 500 evra i prosečnu od 1.200 evra mesečno.

Beriša: "Otvoreni Balkan" ide u smeće

Lider Demokratske stranke Sali Beriša, koji se smatra glavnim liderom opozicije, više puta tokom kampanje govorio je da će ukoliko dođe na vlast Albanija izaći iz Otvorenog Balkana, inicijative čiji su protagonisti albanski premijer Edi Rama i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

"Otvoreni Balkan će biti bačen u smeće. Taj sporazum će biti pocepan u prvoj nedelji naše vlade", rekao je Beriša, tvrdeći da je Otvoreni Balkan naneo štetu lokalnim preduzetnicima, posebno poljoprivrednicima, u neravnopravnoj konkurenciji sa trgovcima iz drugih zemalja.

Pitanje Prištine i regionalne saradnje, međutim, bilo je u fokusu manje poznatih, ali i novih političkih partija.

Oštru retoriku imala je Elena Kocaći, liderka Albanskog nacionalnog saveza, stranke koja prvi put učestvuje na izborima. Izjavila je da se ne plaši da govori o Čameriji, Prištini ili patriotizmu uopšte, a to je zato što, kako kaže, voli narod i zemlju.

Optužujući premijera za njegov predlog o bektašijskoj državi u Albaniji, Kocaći je izjavila da “umesto da govorimo o ujedinjenju Albanije sa Kosovom, govorimo o bektašijskoj državi".

Albanija može, još jedna nova stranka, održala je sastanke sa premijerom u Prištini Aljbinom Kurtijem, dok je predsednik partije, Adrijatik Ljapaj, izjavio da je potrebna koordinacija rada između Tirane i Prištine.

"Nijedna odluka u Tirani ne bi trebalo da se donosi bez odobrenja Prištine, kada je reč o regionalnim pitanjima. Naš princip za njih u regionu treba da bude da, ako se ne slažete sa našim narodom, ne možete imati pravo glasa sa nama", rekao je Ljapaj.

Ovdašnji analitičari tvrde da je Socijalistička partija na izborima i ovoga puta u velikoj prednosti u odnosu na opoziciju, jer imaju, ne samo zakonodavnu, odnosno, izvršnu vlast, već i lokalnu. Rama ima većinu u 54 od 61 opštine u zemlji, dok demokrate imaju samo sedam. Na lokalnim izborima 2023. godine izgubili su i Skadar, u kome su bili na vlasti 30 godina.

Da će Rama ponovo moći da ima većinu u parlamentu, pošto je 2021. godine Socijalistička partija osvojila 74 od 140 poslaničkih mesta, govore i sve do sada urađene ankete koje predviđaju da će njegova stranka osvojiti 50 odsto poslaničkih mesta.

Međutim, Rama se nada apsolutnoj većini, i to onoj sa kojom bi mogao da promeni ustav. Za to bi mu bila potrebna 93 poslanika, odnosno dve trećine u Skupštini, dok bi apsolutna većina imao već sa  84 poslanika, što je bio slučaj u prvom Raminom mandatu 2013. godine.

S druge strane, opozicija je zabrinuta da će socijalisti naterati sve članove državne uprave, zajedno sa porodicama, da glasaju za njih. U Albaniji se ova pojava dešavala gotovo na svim izborima, o čemu je i ODHIR pisao u svojim izveštajima.

Ko se sve takmiči

Na parlamentarnim izborima 11. maja učestvuje osam partija i tri koalicije. Partija Zajedno Arlinda Ćorija, Evroatlantska koalicija Ljuljzima Baše, Socijaldemokratska partija Toma Došija, Stranka Albanija može Adriatika Ljapaja, Albanska nacionalna alijansa Elene Kocaći, Alijansa nova Albanija Edmonda Stojkua, Stranka "Otadžbina" Krešnika Osmanija, Stranka "Prilika" Agrona Šehaja, koalicija Demokratske partije "Veličanstvena Albanija" Saljija Beriše, Socijalistička partija Edija Rame i koalicija "Prava za razvoj " sa kopredsedavajućim Dašamirom Šehijem i Enkelejdom Alibeajem.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, pravo glasa na 11  parlamentarnim izborima od uvođenja višepartijskog sistema u Albaniji ima nešto više od 3.73 miliona građana u zemlji i u inostranstvu. Glasanje će se odvijati na 5.050 biračkih mesta.

Centralna izborna Komisija saopštila je da je broj zvanično registrovanih birača iz inostranstva za parlamentarne izbore 11. maja j245.808 ljudi iz 85 zemalja sveta. Za glasanje se prijavilo preko 294.000 emigranata. Prema izbornom zakonu, pravo na glasanje imaju svi, sa važećim i nevažećim albanskim ličnim dokumenata (pasošima i ličnim kartama), kao i oni koji imaju potpunu adresu stanovanja u inostranstvu. Ovo je prvi put na izborima u Albaniji da dijaspora ima pravo da glasa.