Mudžahedini iz Bosne beže na Kosovo

Najpoznatiji mudžahedin u BiH, Imad al Husein, Abu Hamza, spreman je da napusti BiH ukoliko Ustavni sud BiH potvrdi odluku o oduzimanju njegovog državljanstva, ali će, umesto u rodnu Siriju, sa porodicom preći na Kosovo, navodi "Fokus" pozivajući se na obaveštajne izvore.

"Abu Hamza će čekati do poslednjeg trenutka, a onda jednostavno nestati. Staza kojom će se evakuisati on i njegova porodica jeste dobro uhodana i njom se često kreću ljudi koji održavaju vezu između vehabija u Sandžaku i BiH", navodi banjalučki magazin.

Abu Hamza je donedavno bio siguran da ga niko iz BiH ne može isterati jer se za njega zauzeo i Sud za ljudska prava u Strazburu ali da sada već postoje indicije da ljudi koji ga čuvaju u BiH popuštaju pritisku SAD i drugih zemalja.

Nakon što je ovo saopšteno Abu Hamzi na nedavnom sastanku u Sarajevu on se složio da se pripremi: plan za njegov beg iz BiH, dokumentacija potrebna za promenu identiteta i, kao krajnji cilj, formalni nestanak na Kosovu, navodi „Fokus".

Abu Hamza je već trebalo da bude smešten u Imigracioni centar BiH u Lukavici ali je uspeo da se odbrani stavom da bi to predstavljalo početak procesa deportacije, što je suprotno naredbi Suda za ljudska prava iz Strazbura prema kojoj treba sačekati odluku Ustavnog suda BiH.

Najviša sudska institucija u BiH je već nekoliko puta raspravljala o slučaju Abu Hamze ali je odluka izostala jer je to osetljivo pitanje, posebno zbog novih dešavanja oko izručenja "alžirske grupe" SAD 2002. godine i koja bi uskoro mogla da bude oslobođena iz zatvora u Gvantanamu.

Taj medijski najeksponiraniji mudžahedin je pre nekoliko dana upozorio da će najviši državni organi biti krivi ukoliko mu se u Imigracionom centru, u koji treba da bude odveden, desi nešto loše jer se centar nalazi u Republici Srpskoj. To je, navodno, samo još jedan razlog zbog koga je Abu Hamza prihvatio plan bega.

"El Mudžahedin" je bila jedinica u sastavu 3. korpusa Armije BiH, osnovana po naređenju Rasima Delića 13. avgusta 1993. godine. Bila je sastavljena od islamskih dobrovoljaca afro-azijskog porekla, koji su na teritoriju BIH pod kontrolom vladinih snaga došli preko Hrvatske.

U redovima vojske bosanskih muslimana borilo se oko 3.000 islamskih dobrovoljaca, a vlasti u Sarajevu su, pod pritiskom zapada posle napada Al kaide na Njujork i Vašington 2001. godine, obavile reviziju nekih 1.500 spornih državljanstava, datih borcima iz islamskih zemalja.  

Iako ne postoji precizna evidencija o broju stranih dobrovoljaca zbog više različitih imena koje su koristili, evidentirano je oko 400 osoba koje su različitim kanalima komunicirale sa lokalnim vlastima, tražeći overu dokumenata ili slične usluge.