Šta su zaista pokazali rezultati popisa u Crnoj Gori – kako ih čita vlast, a kako opozicija

Među popisanima najviše je Crnogoraca - 41,12 odsto, dok je Srba gotovo 33 odsto. Prema podacima crnogorske Uprave za statistiku gotovo deset odsto popisanih su Bošnjaci, oko pet odsto Albanci. Rusa je oko dva procenta, a Muslimana 1,63 odsto.

"Popis koji smo organizovali bio je takav da smo dobili podatke na osnovu kojih smo dobili politiku. Moram da priznam, kao pripadnik srpskog naroda, veoma sam zadovoljan da je protekao pošteno, da smo dobili rezultate onakve kakve jesu, jer je situacija bolja nego što je bila ranije", kaže predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić.

Rezultate popisa opozicija čita drugačije.

"Rezultati popisa potvrđuju da je Crna Gora uprkos propagandi, uprkos pritiscima da se etnofederalizuje, odnosno da joj se nametne etnički koncept, uspela da sačuva svoj građanski karakter onako kako je to predviđeno najvišim pravnim aktom odnosno Ustavom Crne Gore", smatra Danijel Živković iz DPS-a.

Premijer Crne Gore popis vidi kao prvi izazov 44. crnogorske Vlade, ali i njen prvi uspeh. Na društvenoj mreži Iks poručuje da će se na osnovu rezultata popisa graditi budućnost zemlje.

"Jedini pravi pobednik je građanska i evropska Crna Gora koja je dom svih nas, kako god se izjašnjavali. Treba da živimo jedini s drugima, godina popisa referentna je tačka u istoriji jednog društva, stoga je ovo danas više od statistika jer je okvir politika i daljeg razvoja Crne Gore", napisao je Milojko Spajić.

A statistika kaže i da je u Crnoj Gori najviše onih kojima je maternji jezik srpski - oko 43 odsto. Sledi crnogorski koji je maternji za 34,54 odsto popisanih.

"Pored maternjeg jezika popisom smo prikupljali i podatke o jeziku kojim lice inače govori, 43,52 odsto reklo da govori srpskim jezikom, crnogorskim jezikom uobičajeno govori 225.000 lica ili 36,23 odsto, bosanskim 41.636 ili 6,68 odsto, albanskim 4,49 odsto, ruskim 2,21 odsto i srpskohrvatskim 5,51 odsto", navodi pomoćnica direktora Monstata Snežana Remiković.

Rezultati popisa pokazuju i da je 71 odsto stanovnika pravoslavne vere, oko 20 odsto islamske. Katolika je oko tri odsto, a ateista nešto više od dva procenata. Popis je ukazao i na problem koji deli većina evropskih zemalja - starosnu strukturu stanovništva.

"U odnosu na 2011. godinu, devet opština beleži rast broja stanovnika. Najviše u Budvi, 42,8 odsto, dok pad broja stanovnika beleži 16 opština od kojih je najveći u opštini Plužine 32,9 u odnosu na prethodni popis. Prosečna starost je 39,7 godina", rekla je načelnica Odseka za demografiju Monstata Milena Vukotić.

Popis u Crnoj Gori održan je u decembru prošle godine, sa dve godine zakašnjenja. Odlagan je zbog pandemije koronavirusa, a zatim i zbog protivljenja opozicije koja je tražila da popis bude sproveden bez izjašnjava o verskoji i nacionalnoj pripadnosti.