Takovska 10: Kome je sporan Dan Republike Srpske

Gotovo da nema pitanja oko kojeg vlasti u Sarajevu i Banja Luci mogu da se slože, a svaku godinu od 2016. otvara spor oko proslave Dana Republike Srpske. O tome da li Republika Srpska ima pravo da slavi svoje postojanje, i ko treba da rešava i kako otvorena pitanja u BiH u emisiji "Takovska 10" govorili su profesorka Radmila Nakarada, istoričar Miloš Vojinović i ekonomista Goran Nikolić.

Bezmalo tri decenije prošle su od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a čini se da je podeljenost tada formiranih entiteta u BiH podjednaka. I Sarajevo i Banja Luka pozivaju se na taj sporazum kada traže više autonomije ili jaču federaciju, a nisu retka ni upozorenja da bi sukob iz verbalnog i političkog mogao da preraste u nešto ozbiljnije.

Profesorka Univerziteta u Beogradu Radmila Nakarada kaže da oni koji se protive proslavljanju Dana republike Srpske vide to kao autorsko delo ljudi koji su osuđeni za ratne zločine. Oni koji ne vide tu ništa sporno kažu da je Republika Srpska nastala pre bilo kakvih sukoba u BiH.

"Ključne sekvence odnose se na raspad Jugoslavije - 20. decembra je rukovodstvo BiH tražilo nezavisnost, dok su dan posle Srbi rešili da osnuju Republiku kako bi ostali unutar Jugoslavije. Osnivanje RS nije bio okidač za nasilje, ono je eksplodiralo posle referenduma i priznanja nezavisnosti BiH, ali ključni sukob je nastao oko podele između onih koji hoće da ostanu u Jugoslaviji i onih koji su bili za nezavisnu državu. Ovde imamo situaciju 'nedovršenog mira' i tako će biti sve dok se to ne rasvetli.

Smatra da, ako se priča o miru i razvoju za jednu vrlo komplikovanu državu sa komplikovanom prošlošću kakva je BiH, to zahteva traganje za rešenjima kako da ona postane funkcijalna država.

"To zahteva strukturalne reforme, ali i da se dođe do nekih neporecivih činjenica oko kojih bi se osmišljavala budućnost. Ratovi se ne vode fizički, ali se vode za istinom, za pronalaženjem vinovnika i krivaca, ali to sve ide na dugi rok i mora da ide sa drugačijim premisama.Možda da se osmisle neki novi praznici koji bi bi slavili pomirenje", precizirala je profesorka Nakarada.

Ni drugi datum ne bi bio prihvatljiv za Sarajevo

Istoričar Miloš Vojinović veruje da bi Dan Republike Srpske bio sporan za Sarajevo i da ne pada na verski praznik, jer je BiH prošla kroz brutalni građanski rat.

"Mislim da je to samo jedan od razloga u kome se traži zamerka, a puno truda je uloženo u njihovo traženje. Dejtonski sporazum je bilo fenomenalno rešenje jer je zaustavio rat, a ishod rata u BiH nikog nije zadovoljio i zato je razumljivo da su mnogi nezadovoljni što nije učinjeno više. Ipak, mislim da je to više nedostatak talenta međunarodnih predstavnika koji su dolazili i njihovo nerazumevanje situacije", rekao je Vojinović.

Ekonomista Goran Nikolić kaže da je glavni problem bio taj što su Srbi mislili da žive u Jugoslaviji, a Hrvati i Bošnjaci da žive u nezavisnoj BiH.

"I oni su živeli u različitim realnostima, to su potpuno dva opozitna narativa. Najveća vrednost Dejtonskog sporazuma je ta što, iako i dalje imamo brojne političke probleme, od rata mi nismo imali etničke žrtve", kaže Nikolić.

Otvorena pitanja

U BiH ostaju i dalje otvorena neka važna pitanja od kojih će neka doći na realizaciju već ove godine poput održavanja izbora, ali tu je i pitanje imovine i pitanje prinadležnosti i sastava Ustavnog suda.

"Pitanje imovine je za RS najvažnije, i to se vidi iz reakcija njenog rukovodstva. Što se tiče samih izbora tu mislim da nema problema. Dok je Ustavni sud mehanizam preko koga Bošnjaci pokušavaju da menjaju i ustavnu strukturu BiH", smatra Nikolić.

Neki rešenje za krize u BiH vide i kroz geopolitičke promene, međutim sagovornici RTS-a ne misle da bi to bilo dobro za bilo koga u BiH.

"Zapadna strana smatra da je ruski uticaj u RS ogroman, a Dodik njen poslušnik. S druge strane isti scenario se pripisuje SAD, da bi recimo Bajden mogao da na manjem primeru demonstrira svoju moć. Nije sasvim jasno koliko bi geopolitička situacija mogla da ide na ruku bilo kome u BiH", smatra Vojinović.

Profesorka Nakarada kaže da nije isključeno da ne dođe do zloupotreba u smislu pokšaja potpaljivanja vatre.

"I zato je bitno da se pronađe formula opstanka i razvoja za BiH, i to bez protektorata," smatra ona.

Zapadu odgovara ovakva struktura gde može da igra ulogu posrednika, kaže Nikolić.

Sagovornici emisije "Takovska 10", međutim, ne veruju u neke veće promene u godini pred nama, pre svega iz straha svih u BiH da izgubili ono što imaju sada.