Crnogorska parlamentarna većina traži suspenziju Đukanovićevog ukaza

Pošto je u četvrtak doneo Ukaz o raspuštanju Skupštine Crne Gore, Đukanović je doneo i odluku o raspisivanju parlamentarnih izbora za 11. jun.

U saopštenju iz Kabineta predsednice Skupštine Crne Gore Danijele Đurović ističe se da ukupno 41 poslanik traži od Ustavnog suda da donese privremenu meru kojom će suspendovati Đukanovićevu odluku do trenutka kada bude izabran novi šef države na izborima koji se održavaju u nedelju i on bude stupio na dužnost.

Iz Kabineta Đurovićeve ističu da je posle izglasavanja nepoverenja crnogorskoj vladi, saglasno Ustavu, Đukanović bio obavezan da predloži mandatara, što nije uradio do današnjeg dana.

"Uprkos tome, Đukanović je 16. marta, doneo Ukaz o raspuštanju 27. saziva Skupštine Crne Gore. Da bi ta odluka u potpunosti bila usklađena sa Ustavom Crne Gore, neophodno je bilo da predsednik predloži mandatara za sastav nove Vlade što, kako se ističe, nedvosmisleno precizira član 92 stav 1 Ustava Crne Gore.

U njemu se navodi da se Skupština raspušta ako ne izabere Vladu u roku od 90 dana od dana kada predsednik Crne Gore prvi put predloži mandatara“.

U saopštenju se ukazuje na to da se Đukanović poziva na stav 3 člana 92 Ustava koji propisuje, "ali i oblikuje i jasno definiše deklaratornu prirodu akta koji se donosi nakon ispunjenosti uslova iz stavova 1 i 2 člana 92 Ustava".

"Dakle, odredba člana 92 stav 3 Ustava je norma koja se tumači i primjenjuje u kontekstu cijelog člana 92, a ne odvojeno ili prema potrebi u datom trenutku. Naglašavamo da bi akt Ukaza bez ispunjenosti uslova iz stavova 1 i 2 u ovom slučaju dobio konstitutivni karakter, što on po svojoj prirodi nije, odnosno sa ovakvim načinom ponašanja predsjednik države bi samovlasno sebi dao pravo odlučivanja o raspuštanju Skupštine, koje on po Ustavu nema", dodaje se u saopštenju.

Poručuju da je, kada već Ustav propisuje uslove na osnovu kojih može doći do raspuštanja Skupštine, nedvosmisleno jasno da ispunjenost tih uslova determiniše mogućnost donošenja ukaza, odnosno nedostatak tih uslova isključuje mogućnost donošenja ukaza o raspuštanju Skupštine.

Ocenjuje se da bi takav način donošenja akata dobio bi oblik klasične samovolje pojedinca, a duh norme člana 92 Ustava, koji, kako se napominje, usmeren je na sprečavanje takvog ponašanja.

Za donošenje ukaza, nakon ispunjenih uslova iz člana 92 stav 1 i 2 Ustava, neophodno je obrazloženje da bi se znalo po kom osnovu i iz kojih razloga se pristupa raspuštanju Skupštine, čime se ujedno vrši i skraćenje njenog mandata, saopšteno je iz Kabineta predsednice crnogorskog parlamenta.

"U konkretnom slučaju, apsolutna je nepoznanica koji su razlozi za donošenje Ukaza, što predstavlja njegovu očiglednu manjkavost. Na ovaj način, aktom samovolje i neustavnim ponašanjem predsjednik Crne Gore postupa suprotno Ustavu, čime je ugrožen ne samo princip podijeljenosti i ravnoteže vlasti, već i pojedinačna prava poslanika Skupštine Crne Gore, o čemu će Ustavni sud Crne Gore takođe biti u prilici da odlučuje", zaključuje se u saopštenju.