Zbog čega su Grci ponovo na ulicama?

Kako bi ispunila zahteve međunarodnih poverilaca i obezbedila otpis duga od više milijardi evra – Grčka je sprovodila stroge mere štednje, među kojima su smanjenje penzija i otpuštanje radnika u javnom sektoru.

Budžet koji je sinoć usvojio grčki parlamanet za sledeću godinu predviđa privredni rast od 2,5 odsto jer to, kako kaže premijer, duguju budućim generacijama koje su podnele najveći teret tokom krize.

"Prošli smo kroz toliko toga ali i dalje stojimo. Period iza nas bila je prava odiseja. Posle osam godina štednje sada dobijamo razvojni budžet. Budžet koji je naš, grčki. Grčka je sada ponovo slobodna i optimistična i i dalje će napredovati", ocenio je Aleksis Cipras.

Budžetom je planirano da javni dug naredne godine bude 167 odsto BDP-a.Lider glavne opozicione partije Nova demokratija Kirijakos Micotakis oštro je kritikovao premijera. Kaže da Cipras bolji život obećava "1.447 mračnih dana na vlasti" i da "vodi politiku protiv svih".

"Glasamo protiv vlade laži, prevare, arogancije i cinizma. Glasamo protiv predloga vlade koja je pogoršala život Grka, posebno onih najslabijih. Glasamo protiv poreza, duge i teške štednje", poručio je Micotakis.

Građani, a prvenstveno penzioneri su nezadovljni. Traže da im Vlada vrati penzije koje su smanjivane zbog dužničke krize.

"Osećam se kao da dajem deset centi a dobijam pola centa. Još se očekuje od mene da budem zahvalan zbog toga", rekao je profesor u penziji Nikos Dadarlis.

Za skoro dva i po miliona najstarijih u Grčkoj, penzije su bile smanjene za 14 procentnih poena. Iako je parlament sredinom decembra ukinuo smanjene penzija za 2019. godinu, mnogi penzioneri su zabrinuti jer bi Vlada mogla da im i dalje smanjuje penzije na druge načine, poput podizanja svakodnevnog poreza na robu široke potrošnje jer su za mnoge porodice penzije starijih u porodici jedini izvor prihoda.