"Rešenje spora Atine i Skoplja, pozitivno za Zapadni Balkan i Evropu"

Šausberger je, u autorskom tekstu za bečki dnevnik Prese, istakao da, ako dogovor premijera Grčke i Makedonije, Aleksisa Ciprasa i Zorana Zaeva, prema kojem bi novo ime te bivše jugoslovenske republike glasilo "Republika Severna Makedonija", bude stvarno primenjen, onda bi to okončalo ne samo višedecenijski konflikt ove dve zemlje, već bi imalo i niz posledica po ovaj deo kontinenta.

To bi, kako dodaje, bio i signal da EU svoju ulogu kao mirovni posrednik može uspešno da igra, i to pored ogromnih poteškoća u sopstvenim redovima.

Šausberger naglašava da je strategija o proširenju, koju je Evropska komisija 5. februara, predstavila izazvala dinamiku na Zapadnom Balkanu koja se ne sme potceniti.

Dogovor bi, ako bude ratifikovan, izazvao niz posledica - za Makedoniju bi time bila uklonjena značajna prepreka na putu ka pristupnim pregovorima sa EU.

To bi, smatra Šausberger, značilo da bi pregovori bili otvoreni i sa Albanijom, jer su se obe zemlje u strategiji EU zajedno imenovane.

Međutim, ističe da Albanija najpre mora pokazati da ozbiljno misli sa reformom pravosuđa i da neće delovati samo protiv korumpiranih službenika na najnižem nivou, već do najviših sudija.

Okončanje konflikta Makedonije i Grčke moglo bi dati novi podsticaj u dijalogu Beograda i Prištine, smatra on.

Šausberger naglašava da održivo rešenje bilateralnih odnosa među kandidatima za prijem u članstvo EU sa Zapadnog Balkana predstavlja odlučujući preduslov za dalje približavanje.

EU, kako podseća, nije spremna da nerešene konflikte unese u Uniju.

Šausberger ukazuje da ostaje i da se vidi da li će makedonsko-grčko rešenje imati pozitivan uticaj i na rešenje brojnih nerešenih pitanja među narodima BiH, dodajući da ako to ne bude tako ta zemlja može, na listi evropske integracije, pasti.

Isto tako ističe da ostaje nada da će zemlje članice, pre svega skeptici i kočničari iz Francuske, Holandije i delom iz Nemačke na Samitu EU krajem juna priznati napretke na Zapadnom Balkanu i dati zeleno svetlo za početak pristupnih pregovora sa Makedonijom i Albanijom.

U svakom slučaju, konstatuje da ohrabrujući razvoj oko makedonskog pitanja doprinosi miroljubivom razvoju komplikovanog i nestabilnog dela našeg kontinenta i time uopšte miru u Evropi.