Stanje u BiH bolje nego što se čini

Komšić je ocenio da lošoj slici BiH posebno doprinose pojedini domaći političari koji unutrašnje probleme iz dnevno-političkih interesa, prebacuju u oblast spoljno-političkih odnosa i aktivnosti BiH.

Strateški interes BiH je da sve zemlje u regionu budu stabilne i postanu članice Evropske unije, jer nestabilnost jedne od zemalja u regionu automatski znači nestabilnost čitavog regiona, a članstvo u EU znači mnogo za stabilnost regiona, rekao je Komšić.

Komentarišući rezultate nedavno održanih lokalnih izbora, Komšić je naglasio da je to izuzetno važan pozitivan indikator, poruka koju su građani BiH poslali političarima i političkim partijama, a to je da žele pozitivne promene, normalniju političku situaciju, da ne žele strahove, etničke tenzije i zategnute odnose, već da žive normalno i u miru unutar porodice evropskih zemalja.

Kao jedan od glavnih ciljeva u realizaciji aktivnije uloge BiH u oblasti spoljne politike, hrvatski član Predsedništva BiH je naveo i kandidaturu BiH za nestalnog člana Saveta bezbednosti UN 2010. godine.

Ban Ki-mun istakao je važnost jedinstva centralnih institucija BiH, kao i neophodnost fokusa na stabilnost BiH kao jednog od važnih faktora u regionu i naglasio da je spreman da učini sve s ciljem jačanja mira i stabilnosti u BiH i regionu.

Komšić se u Njujorku sastao i sa predsjednikom Generalne skupštine UN Miguelom Deskotom Brokmanom, koga je informisao o trenutnoj situaciji u BiH, te o aktivnostima s ciljem veće afirmacije BiH na spoljno-političkom planu.

Holbruk i Ešdaun: Kriza u Bosni

Američki diplomata i glavni tvorac Dejtonskog sporazuma Ričard Holbruk i nekadašnji visoki predstavnik EU za BiH Pedi Ešdaun ocenili su da se Bosna nalazi pred kolapsom, u članku koji su zajedno objavili u "Gardijanu".

U tekstu "Bosansko bure baruta" Holbruk i Ešdaun ističu da u BiH jačaju destruktivna dinamika i bošnjački i hrvatski nacionalizam, što se pokazalo i na nedavnim izborima i da je pitanje Bosne oduvek predstavljalo "veći i opasniji izazov" od pitanja Kosova.

Prema njima, premijer Republike Srpske Milorad Dodik želi da se srpski entitet, ukoliko se ukaže prilika, otcepi, te je u poslednje dve godine slabljenjem zajedničkih institucija BiH i kočenjem razvoja Bosne u funkcionalnu državu kompatibilnu sa EU, poništio veliki deo napretka koji je postignut od potpisivanja mirovnog sporazuma 1995. godine.

Kriza u Bosni još uvek može da se spreči ukoliko se EU probudi, nova američka administracija angažuje, obezbedi efikasno vojno prisustvo i započne proces jačanja dugoročne strategije međunarodne zajednice i tako "razreši bosanski ustavni čvor", ocenjuju Pedi Ešdaun i Ričard Holbruk u "Gardijanu".