Zelenski: Rusija gađala energetsku infrastrukturu Ukrajine; Zaharova EU se sve više pretvara u vojni blok, članstvo u Uniji ima svoju cenu

Европска унија се последњих деценија суштински променила, а њено проширење више не подразумева могућност да нове чланице задрже неутралан статус, већ европске интеграције за земље Западног Балкана подразумевају и прихватање антируске политике Брисела, изјавила је данас портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

Захарова је истакла да је начин на који ће балканске земље градити односе са Европском унијом њихов суверени избор, али је подсетила да оне већ деценијама чекају на чланство, преноси Спутњик.

Додала је да је Албанија на европском путу од 2000. године, Северна Македонија од 2004, Црна Гора од 2008, а Србија од 2009. године.

"За то време Европска унија се, наравно, значајно променила. И то никако набоље. Реч је и о економским показатељима и о начину деловања на међународној сцени", оценила је Захарова.

Она је оценила и да убрзана милитаризација Европске уније, неуспешна миграциона политика и, како је навела, потпуно ирационално одустајање од трговинске и енергетске сарадње са Русијом имају изузетно негативне последице по социјално-економску ситуацију у Европи.

Као пример слабљења привлачности ЕУ навела је референдум на Исланду у августу, тврдец́и да су се грађани те земље изјаснили против обнављања преговора о чланству у Унији.

Захарова је посебно упозорила на то да се Европска унија све више претвара у војни блок, док Русију проглашава главном егзистенцијалном претњом, чак и у периоду након окончања сукоба у Украјини.

Према њеној оцени, такав заокрет суштински је променио сам карактер проширења Европске уније.

"Овај процес више ни на који начин не подразумева могућност да нове чланице задрже неутралан статус", нагласила је Захарова.

Она је истакла да чак и перспектива скорог приступања Европској унији аутоматски подразумева неопходност усклађивања са антируским курсом Брисела што, према њеним речима, укључује увођење санкција Русији, свеобухватну подршку властима у Кијеву и прихватање других конфронтационих спољнополитичких циљева и задатака, који се не поклапају увек са националним приоритетима земаља кандидата.

"Надамо се да земље Западног Балкана виде и анализирају ове промене у Европској унији и да јасно сагледавају последице европских интеграција по сопствене националне интересе и благостање својих грађана", поручила је Захарова.

(Танјуг, Спутњик)

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је Русија током ноћи употребила 39 балистичких ракета и више од 120 дронова за нападе на енергетску и критичну инфраструктуру у Кијеву, Кијевској области и Харкову. 

"Циљани руски балистички ракетни напад посебно на енергетску инфраструктуру, управо ону инфраструктуру која је обухваћена примирјем које је објавио амерички председник. Удар је био у потпуности намеран и демонстративан по својим размерама, Русија никада раније није показала тако очигледно непоштовање према Сједињеним Државама", рекао је Зеленски у објави на платформи X.

Он је казао да то показује да "Русија не сматра изјаве америчког председника снажним".

"Нажалост, најмање 600.000 људи је сада без струје. Нестанци струје могли би постати још распрострањенији. Нажалост, постоји значајна штета на објектима и опреми, на 26 објеката нашег електроенергетског система и четири објекта у нафтно-гасном сектору", истакао је Зеленски.

Додао је да је "трагично што је било смртних случајева и повреда" у руским нападима. "Молимо Америку и сваког у свету ко не затвара очи пред стварношц́у да одговори, и да одговори снажно.

Русија је пропустила прилику за деескалацију и очигледно је изабрала да настави свој луди рат уништења. Молимо председника Трампа да уведе снажне санкције Русији, посебно зато што закон Линџија Грејема, који је недавно усвојен и потписан, овлашћује и регулише такве мере", казао је Зеленски.

Он је оценио да "амерички председник има све ефикасне и неопходне алате да приближи мир кроз снагу, правду и притисак на агресора".

"Тражимо додатне пакете ракетних пресретача 'патриот' за Украјину. Сасвим је фер да кажемо Сједињеним Државама, Европи и свим нашим партнерима да ниједна земља на свету не би требало да буде остављена сама да се суочи са тако поремец́еним и проратним актером као што је Русија.

Захвалан сам свима који помажу Украјини! Мир може да дође само кроз снагу и молимо Америку да се сети овог Регановог принципа", истакао је Зеленски, поменувши изјаву бившег америчког председника Роналда Регана.

Вашингтон има различите полуге притиска на Украјину ако Кијев покуша да поремети споразум САД и Русије о дизел гориву, изјавио је данас амбасадор руског Министарства спољних послова Родион Мирошник.

Он је за "Известију" рекао да би, као одговор на такав покушај Кијева, амерички председник Доналд Трамп могао да ограничи пренос обавештајних података Кијеву.

"САД пружају обавештајне податке; нико то не крије, и стога се значајан део удара, укључујући и оне усмерене на енергетски сектор Русије, изводи коришћењем координата које пружају амерички сателити или обавештајне агенције. Стога, непружање ове врсте података могло би веома значајно, и веома брзо, да омете способност Кијева да изводи такве ударе. Европске обавештајне агенције нису у стању да у потпуности замене ову функционалност америчких“, навео је руски дипломата.

На тај начин је Мирошник одговорио на питање како би Трамп могао да реагује ако украјински председник Володимир Зеленски одлучи да поремети споразум о дизелу између Русије и Сједињених Држава.

Истовремено, нагласио је да могући кораци Вашингтона нису ограничени само на обавештајну сферу.

"Овде је у игри читав низ других фактора. То укључује испоруку оружја, уговарање и утицај на финансирање ових пројеката. Другим речима, Американци имају и скривене и отворене полуге које могу значајно утицати на позицију Украјине“, закључио је Мирошник.

Трамп је изјавио у уторак да Сједињене Државе настављају да деле обавештајне податке са Украјином. Међутим, како је Си-Ен-Ен пренео у понедељак, Пентагон и Стејт департмент САД упозорили су Кијев током викенда на спремност Вашингтона да престане са дељењем обавештајних података, указује агенција РИА Новости.

Председник Украјине Володимир Зеленски је касније потврдио да западни партнери Украјине нису пружили Кијеву обавештајне податке о лансирању ракете у уторак увече.

Руски председник Владимир Путин разговарао је у петак телефоном са својим америчким колегом Доналдом Трампом, који је потом изјавио да је током разговора постигнут договор о испоруци дизел горива из Русије.

Изјавио је и да су Сједињене Државе веома задовољне што добијају руско дизел гориво и да им је оно потребно. Трамп је раније изразио незадовољство неспремношћу Зеленског да преговара о миру и оконча нападе на руске рафинерије нафте, рекавши да је Украјини потребан нови лидер.

Румунско Министарство националне одбране саопштило је данас да су због три дрона, која су летела у близини града Валкове на територији Украјине, у близини границе са Румунијом, јутрос подигнута два авиона Ф-16 и војни хеликоптер, како би пратили ситуацију.

"У среду, 14. октобра, ујутро радарски систем за надзор Министарства националне одбране открио је ваздушне циљеве који су се кретали у близини села Валкове, на територији Украјине, у близини границе са Румунијом", наводи се у саопштењу Министарства, које преноси портал Диги24.

Упозорење на могућ упад дронова, РО-алерт, издато је у северном румунском округу Тулча у 6.39 сати. Након што су подаци система радарског наџора показали да три дрона нису ушла у румунски ваздушни простор, узбуна је укинута у 7.58 сати.

(Диги24, Танјуг)

Британски премијер Енди Бернам данас ће дочекати украјинског председника Володимира Зеленског у Даунинг стриту у знак подршке тој земљи која је, како је раније најавио, "чврста као стена".

Очекује се да ће Бернам искористити посету Зеленског да најави убрзање војне подршке Украјини и да обећа даље санкције које су усмерене против Москве, преноси Скај њуз.

Бернам је, пред састанак са украјинским председником, рекао да ће Велика Британија остати уз Украјину "колико год буде потребно".

Убрзана подршка ће довести до бржих испорука британских лаких вишенаменских ракета Украјини, које су се показале ефикасним против руских млазних дронова, а Велика Британија ће, такође, позвати своје савезнике да повећају притисак на Русију.

Бернам је затражио од министара да израде додатне пакете санкција Русији, као и војне помоћи и фискалне мере за хитну подршку Украјини у наредним недељама.

"Моја порука украјинском народу не би могла бити јаснија. Уз вас смо колико год то буде потребно и ићи ћемо даље и брже у нашој подршци како бисмо подржали вашу храбру борбу за мир у Европи. То није само исправно, већ је и неопходно. Не сме се дозволити да руска агресија успе на нашем континенту", рекао је Бернам пре састанка са Зеленским.

Састанак између Бернама и Зеленског уследиће након "веома тешких дана", према оцени британског министра спољних послова Еда Милибанда, што се односи на одлуку америчког председника Доналда Трампа да ублажи санкције на руски дизел.

Та одлука, која је донета уочи избора у Сједињеним Америчким Државама на половини мандата, довела је до обновљених тензија између Вашингтона, Кијева и његових савезника, међу којима је и Велика Британија.

(Танјуг, Скај њуз)

Суђење бившем украјинском војном официру оптуженом за организовање тајне операције дизања у ваздух гасовода "Северни ток" почеће данас у Немачкој .

Осумњичени, чије је име само делимично откривено као Сергеј К., оптужен је да је предводио групу украјинских агената (укључујући рониоце и стручњака за експлозиве) да изврше један од највећих напада на инфраструктуру у модерној историји, јавља Ројтерс .

Ово суђење бити прва прилика да се јавно представе докази прикупљени током дуготрајне истраге.

"Сама истрага је створила незгодну ситуацију за немачку владу, како дипломатски тако и политички, јер Берлин наставља чврсто да подржава Украјину, упркос томе што истрага указује на умешаност Кијева у злочин“, написала је публикација.

Напомиње се да је, према тужилаштву, Сергеј К., ухапшен 2025. године у Италији, заједно са другим војним особљем, планирао тајну операцију у име неидентификованих украјинских владиних агенција.

(Ројтерс)

Украјинско ратно ваздухопловство наводи да је Русија покренула ракетне нападе на неколико украјинских градова. Експлозије су се чуле у Кијеву и Кијевској области, а због ракетне претње издато је упозорење на ваздушни напад.

У ноћи 14. октобра, руске снаге су покренуле масовни ракетни напад на Украјину. Кијев је био главна мета, али су угрожени били и Житомир, Бела Црква и Полтава. Експлозије су се чуле и у Харкову и Дњепру.

Према подацима украјинског ратног ваздухопловства, ваздухопловне снаге су детектовале прва лансирања балистичких ракета према престоници у 4:39 ујутру. Експлозије су се убрзо чуле у Кијеву и Кијевској области.

Након што је пријављена још једна ваздушна мета велике брзине, експлозије су се поновиле, преноси Униан.

(Униан)

Грађанима Црне Горе биће потребне визе за улазак у Русију и то због одлуке Подгорице да укине безвизни режим за руске држављане, изјавила је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

"Сходно томе, црногорски грађани ће такође морати да добију визе за путовање у Русију. Ова одлука Подгорице очигледно штети црногорским интересима", рекла је Захарова за лист "Известија", коментаришући увођење визног режима за Русе почев од 1. новембра.

Како је оценила, "у име европских нада, дугогодишња достигнућа у руско-црногорским односима се константно уништавају, а економским последицама таквих корака се не посвећује дужна пажња".

Према њеним речима, нове мере Подгорице ће смањити туристичке токове из Русије, наштетити црногорским предузећима и довести до погоршања инвестиционе климе у земљи.

"Истовремено, наравно, бесмислено је да црногорске власти очекују надокнаду од Брисела за неизбежне губитке", додала је она. Захарова је рекла да процес интеграције у ЕУ, који је подстакао Црну Гору да уведе визе за Русе, "више ни на који начин не подразумева могућност да нове чланице задрже неутралан статус".

"Надамо се да ће земље Западног Балкана видети ове промене у ЕУ, анализирати их и јасно разумети последице европских интеграција по сопствене националне интересе и добробит својих грађана", закључила је портпаролка руског Министарства спољних послова.

(Танјуг, Известије)

У руским нападима балистичким ракетама на Кијев током протекле ноћи погинуле су три особе, а повређено је више од 20, док је због напада на енергетске системе привремено обустављен електрични саобраћај у делу града, саопштили су данас локални званичници.

Градоначелник Кијева Виталиј Кличко изјавио је да су мете руских напада били пре свега објекти у Голосеивском и Десњанском округу тог града, преноси Укринформ.

"У Десњанском округу 21 повређена особа, међу њима је и осмогодишње дете, 16 повређених је хоспитализовано од стране лекара. Четворо повређених је у тешком стању. Једна особа је преминула", казао је Кличко.

Кијевпастранс је у објави на Телеграму саопштио да је због руског напада електрични саобраћај привремено обустављен у два округа Кијева.

"Због ноћашњег напада на Кијев, електрични превоз у Дарничком и Печерском округу је привремено обустављен", наводи се у објави. Мета руских напада током протекле ноћи био је и логистички центар највећег украјинског ланца супермаркета за уређење дома "Епицентар", саопштила је та компанија у објави на Фејсбуку.

"Непријатељ је учинио све да уништи последњи велики логистичко-дистрибутивни центар компаније 'Епицентар', који се налази у Хмељницком. Десет напада у једном дану. Пет пожара великих размера! На крају, непријатељ је успео да оствари свој циљ, пожар је уништио око 85 одсто робе која је била ускладиштена унутра. Око три десетине дронова на небу спречило је гашење пожара", наводи се у саопштењу.

У саопштењу се додаје да у нападу и пожару нико од запослених није повређен, али да је за компанију ово ударац "чије је размере тешко чак и схватити".

"Епицентар" је подсетио да су у руским нападима претходно потпуно уништена још два њихова највећа логистичка комплекса - у Кијеву и Кијевској области. 

(Танјуг, Укринформ)