Mediji: Kijev se pretvara u grad na prvoj liniji fronta; Rusija zapretila NATO-u

НАТО осуђује "неодговорну нуклеарну реторику" Русије која је садржана у документу који је Москва послала званичницима алијансе, а у којем се осуђују "провокације" против руске ексклаве Калињинград на Балтичком мору, изјавила је портпарол НАТО-а Алисон Харт.

"Снажно осуђујемо претњу употребом силе, укључујући сваку неодговорну нуклеарну реторику", рекла је Харт, која је потврдила да је НАТО примио документ од Русије, и да је одговорио на њега, преноси Фигаро.

Руска амбасада у Бриселу објавила је садржај тог документа, у којем Русија изражава своју "забринутост" због "провокативних акција" НАТО-а према Калињинграду, на шта је Русија спремна да одговори "својим пуним арсеналом". 

(Танјуг)

Две особе су погинуле, а девет их је рањено у руском нападу КАБ-овима на Суми, известила је Државна служба за ванредне ситуације.

Четири КАБ-а су погодила централни део града. Руси су погодили школску зграду и стамбено насеље.

(Укринформ)

Јавни дуг Украјине достигао је историјски максимум од 9.602,89 милијарди гривни, односно 215,55 милијарди долара, према подацима Министарства финансија земље, објавила је агенција РИА Новости.

Према подацима одељења, закључно са 31. августом, обим јавног дуга је повећан за 1,37 милијарди долара у протеклом месецу. Министарство финансија објављује ове податке месечно, узимајући у обзир бројке за претходни период.

(РИА Новости, Известија)

Русија је доказала да није спремна за озбиљне разговоре, изјавио је немачки канцелар Фридрих Мерц, након што је руски министар спољних послова Сергеј Лавров упутио критике на рачун садржаја свог састанка са немачким колегом Јоханом Вадефулом.

"Накнадна оцена тог састанка од стране Русије показала је да Русија у овом тренутку очигледно уопште није заинтересована за озбиљне разговоре. Стога ћемо учинити све што је у нашој моћи да наставимо да помажемо Украјини, и то не само војно, већ и политички, финансијски и економски", рекао је Мерц, а преноси Политико.

Мерц је изнео тврдњу да Русија неће победити у рату против Украјине, као и да ће претрпети огромну штету, укључујући и ону по сопствену економију.

"Русија ће платити цену ако настави рат", рекао је немачки канцелар.

(Танјуг)

Шест чланова посаде војног авиона "тупољев" Ту-95 је погинуло, а један је повређен када се авион срушио током тренажног лета у Амурској области, саопштило је руско Министарство одбране.

Наводи се да је авион био без муниције, и да се срушио у напуштеном подручју на далеком истоку Русије, преноси РИА Новости. 

Повређени члан посаде је превезен у медицинску установу, а пожар на месту несреће је локализован.

Влада Амурске области је саопштила да је посада авиона учинила све што је могуће да скрене летелицу што даље од стамбених подручја.

Ту-95 је совјетски турбоелисни стратешки бомбардер и носач ракета, који је један од најбржих авиона с пропелером. 

(РИА Новости, Танјуг)

Белгија ће до краја ове године испоручити Украјини три борбена авиона Ф-16 четврте генерације, објавио је председник Володимир Зеленски на Телеграму.

"Постоји важан споразум са Белгијом о испоруци три ловца Ф-16 нама до краја ове године", истакао је шеф државе.

Посебно, како је нагласио Зеленски, биће спроведена убрзана процедура за добијање ових авиона.

"Већ смо добили хитне залихе муниције за Ф-16 из Белгије и других земаља, посебно Шпаније", нагласио је председник Украјине.

Потврдио је и да је Кијев добио пакет ракета за НАСАМС.

(Унијан)

Портпаролка Војне управе града Кијева, Катерина Поп, саопштила је да је у украјинској престоници погинуло 12 људи, а око 200 рањено у руским нападима током прошле недеље.

"Укупно је у главном граду током месеца повређено око 360 цивила, 31 особа је погинула. Међу повређенима је 16 деце. Међу погинулима је и једно дете, нажалост, у стамбеној згради ове недеље. Стога, статистика није нимало позитивна", рекла је Поп.

Навела је и да је за месец дана оштећено око 116 вишеспратних стамбених зграда и 34 приватне куће.

(Укринформ)

Док се украјинска одбрана бори да држи корак са руским технолошким напретком, њен главни град Кијев убрзано постаје град на првој линији фронта, пише Вашингтон пост.

Црни дим је у понедељак после подне прекрио Кијев док су се таласи руских дронова на млазни погон обрушавали на центар града, погађајући Националну академију наука и велики, савремени медицински центар.

Запослени у Академији, од којих су неки били старији, висили су са прозора на последњем спрату зграде, очајнички покушавајући да побегну од пламена и дима. Најмање две особе су погинуле, а 24 су повређене у низу напада, саопштиле су кијевске власти. Троје повређених су била деца.

Кремљ је саопштио да Украјина "плаћа цену" због наставка напада на Русију и да њене снаге "гађају оне циљеве које сматрају одговарајућим". Украјина је последњих месеци појачала ударе велике домета на руске градове и енергетске објекте, укључујући и напад у западном Сибиру, на удаљености од 1.700 миља од линије фронта, подсећа Вашингтон пост.

Истиче се да је Русија интензивирала нападе на Кијев, користећи софистицираније и брже оружје, које је, како новине напомињу, способно да продре кроз украјински систем противваздушне одбране.

Штавише, напади на војну инфраструктуру у украјинској престоници имали су озбиљне последице по одбрану града. У међувремену, украјинске власти се суочавају са мањком у свом војном буџету.

Причу из Кијева с истим насловом доноси и Гардијан

Само у протеклој недељи, руске ракете и дронови погодили су стамбене зграде, канцеларије, складишта и центре података широм Кијева, извештава Гардијан.

Напомиње да готово свакодневни руски напади на украјинску престоницу за последицу имају погибију и рањавање цивила. И то ствара све већи осећај да Кијев постаје град на првој линији фронта, који сада доживљава највеће руске нападе од почетка руске инвазије великих размера 2022. године.

"Кампања у којој се користе дронови и ракете има за циљ да поткопа отпорност становништва и нанесе штету економији. Двоструки удар у понедељак ће вероватно изазвати нову забринутост око способности Украјине да заштити чак и најстроже чуване делове престонице", оцењује се у тексту.

Новинари кажу да нови руски авиони "шахед" лете брже и да их је теже пресрести него претходне моделе који су били окосница ваздушне кампање Москве. Украјина и даље ради на стварању пресретача који ће бити у стању да се супротставе новој претњи.

Поред тога, Москва је променила тактику коришћења "шахеда", почевши да их лансира током дана. То доводи до тога да су становници великих градова приморани да буду под претњом удара већи део дана. Зграде оштећене руским нападима углавном су заузете људима. Пошто многи Украјинци раде током периода узбуне, а не проводе сате у склоништима.

Гардијан, такође, напомиње да Русија наставља своју кампању удара на украјинске контролне пунктове. То је недавно довело до тога да је Пољска била приморана да изда упозорење о могућем ваздушном нападу, позивајући становнике источног Лублинског региона да потраже склониште.

Ове претње, како се наводи, покушај су Русије да покаже да њени напади могу наставити да се интензивирају. Док напори САД да окончају рат готово да не показују знаке напретка.

(Washington Рost, Guardian)

Шеф немачке дипломатије Јохан Вадефул изјавио је у Словачкој да руски империјализам представља највећу претњу Европи и додао да би довођење те оцене у питање било неодговорно. 

"Највећа претња слободи нашег континента долази из Москве. Највећа опасност за Европу је ратоборни империјализам Путина", рекао је Вадефул на састанку са словачким колегом Јурајем Бланаром.

(Reuters)

Амбасада Русије у Великој Британији упозорила је да би сваки војни потез те државе или НАТО-а против руске територије био дочекан одговором свим расположивим средствима, укључујући нуклеарно оружје.

"Они који заговарају планове за блокаду или напад на Калињинград не би требало да имају илузије о последицама. Свака војна акција Велике Британије или НАТО-а против руске територије биће дочекана одговором свим расположивим средствима, укључујући и нуклеарно оружје", наводи се у саопштењу амбасаде, објављеном на Телеграму, преноси агенција Тас.

Амбасада је реаговала на текст британског листа Ај Пејпер о могућности да НАТО блокира Калињинград, као и на прилог телевизије Скај њуз о хипотетичком сценарију војног сукоба.

Истовремено, руско дипломатско представништво навело је да Москва не тежи конфронтацији са НАТО-ом и Европом и да нема намеру да их нападне, али је упозорило да би на евентуално покретање таквог сукоба Русија одговорила "одговарајућим" средствима.

Текст британског листа Ај Пејпер бави се стратешким значајем Калињинграда и могућим сценаријима сукоба између Русије и НАТО-а.

Калињинград се налази између Пољске и Литваније и од остатка руске територије одвојен је територијом других држава. У тој области налази се седиште руске Балтичке флоте, као и јединице руских оружаних снага.

Посебну пажњу безбедносних аналитичара привлачи Сувалки коридор, око 100 километара дуга област на пољско-литванској граници која повезује балтичке државе са остатком територије НАТО-а и раздваја Калињинград од Белорусије.

Пољска и Литванија последњих година појачавају планирање одбране тог подручја у оквиру припрема за различите могуће безбедносне сценарије на источном крилу НАТО-а.

(Тас, Танјуг)

Украјини ће до 2029. године недостајати до 54 милијарде долара за финансирање државних потреба, показују прелиминарне процене Међународног монетарног фонда (ММФ), преноси Блумберг.

Према тим проценама, финансијски јаз износиће 30 до 35 милијарди долара наредне године, 17 милијарди у 2028. и две милијарде долара у 2029. години. Бројеви још нису коначни и могли би да буду промењени.

Европска унија је раније одобрила пакет зајмова Украјини од 90 милијарди евра, док Брисел позива партнере да обезбеде додатних 30 милијарди евра.

ЕУ и ММФ истовремено траже од Кијева да спроведе планиране реформе, што је услов за међународну финансијску помоћ.

(Танјуг)

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да Европа води рат против Русије, одговарајући на тврдње Запада да Москва води хибридни рат против европских земаља.

"Немам сумње да је ово рат који Европа води против нас", рекао је Лавров новинарима, наводећи као пример европско снабдевање Украјине оружјем.

(Reuters)

Естонија је саопштила да руске безбедносне службе стоје иза пожара у компанији Milrem Robotics, која производи војну опрему за Украјину.

Премијер Кристен Михал рекао је да се закључак заснива на информацијама које је прикупила естонска Служба унутрашње безбедности КАПО.

Москва је одбацила оптужбе, наводећи да Естонија није објавила доказе.

Пожар је избио у ноћи између 14. и 15. августа, а у инциденту није било повређених.

(Reuters)

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте изјавио је да ће наставак, како је рекао, "непромишљене" руске кампање саботажа у Европи, довести до веће подршке НАТО-а Украјини.

"Русија наставља непромишљену кампању непријатељских активности против НАТО-а. Покушава да ослаби нашу одлучност и заустави подршку Украјини, aли у томе не успева. Наша порука Москви је јасна – учинићемо још више за Украјину, а не мање", рекао је Руте.

(Reuters)

Председник Русије Владимир Путин потписао је указ којим се ограничава јавно објављивање одређених података о руском сектору нафте, гаса и других енергената, укључујући информације о извозу, производњи у рафинеријама и трговини горивом.

Према документу који је објавила прес-служба Кремља, мере су донете као одговор на потезе Сједињених Америчких Држава и држава и међународних организација које су им се придружиле, преноси Комерсант.

Ограничено је ширење информација о извозу енергената, укључујући назив робе, цену, количину, продавце, купце и превознике.

Осим тога, ограничава се и објављивање података о рутама и правцима испорука, као и координатама складишта.

Указ обухвата и царинску статистику о извозу енергетских производа, као и податке о обиму производње руских рафинерија.

Ограничено је и објављивање информација о берзанским трансакцијама горивом, а подаци са тог списка неће моћи да се објављују у медијима и на интернету.

Указ би могао да отежа праћење руског извоза енергената, посебно количина, цена, купаца и праваца испоруке, као и процену производње у рафинеријама, преносе медији.

(Танјуг)

Русија је током ноћи лансирала 152 дрона и три ракете на Украјину, саопштило је украјинско Ратно ваздухопловство.

Украјинска противваздушна одбрана оборила је или неутралисала 106 дронова, као и једну противбродску и две балистичке ракете.

(Ukrinform)

У руским нападима оштећени су објекти лучке инфраструктуре у Одеској области на црноморској обали Украјине, саопштио је регионални начелник Олег Кипер.

У нападу је тешко оштећен и цивилни пословни објекат, а шест особа је повређено, навео је Кипер на Телеграму.

(Reuters)

Председник Русије Владимир Путин наредио је повећање броја активних припадника руске војске на 1,55 милиона, наводи се у председничком указу.

Након овог повећања, укупни број припадника руских оружаних снага биће 2.441.630, од којих ће 1.550.000 бити активни војници, преноси Ројтерс.

Број активних војника повећан је за 15.500.

Ово је друго повећање броја припадника руске војске које је Путин наредио ове године, након сличне одлуке из августа.

(Reuters)

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да се на територији Русије налази више од 8.000 севернокорејских војника и да се припрема распоређивање још 10.000 војника.

Позивајући се на "нове податке" о распоређивању севернокорејских војника у Русији, Зеленски је навео да се "бирају за обуку и касније распоређивање у Русији".

Зеленски је у августу рекао да би до 50.000 севернокорејских војника могло бити послато да се боре на страни Русије и позвао Јужну Кореју да помогне Украјини у противваздушној одбрани.

Јужна Кореја је у јулу најавила пакет помоћи Украјини вредан 100 милиона долара, који ипак не обухвата оружје. 

(Reuters)