AfD pregovara s Moskvom o isporuci gasa; Zelenski odgovorio Trampu: Rat protiv zdravog razuma mora biti zaustavljen

У Мађарској неће бити изграђено украјинско складиште нафте, изјавио је премијер те земље Петер Мађар, након што је у јавности објављено да су мађарска компанија МОЛ и украјински Нафтогас потписали меморандум о разумевању о развоју енергетске инфраструктуре у региону.

Мађар је у парламенту рекао да је МОЛ о могућој изградњи складишта разговарао са украјинском страном без сагласности мађарске владе, преноси Forbes.hu.

"Складиште, у вези са којим је компанија МОЛ потписала меморандум о разумевању, неће бити изграђено ни на мађарско-украјинској граници, нити било где другде. Ако прочитате недавно објављено саопштење, видећете да се тамо наводи да је то само теоретска могућност. Чак и када би дошло до реализације, за то би биле потребне године. Али желим овде и сада да кажем: док је на власти влада странке Тиса, то се неће догодити", рекао је Мађар у парламенту.

Поручио је да је такав поступак неприхватљив и да ће случај имати последице.

(Танјуг)

Француски председник Емануел Макрон састаће се у Њујорку с председницима САД и Украјине Доналдом Трампом и Володимиром Зеленским, преноси BFMTV, позивајући се на изворе из Јелисејске палате.

Како се наводи, Макрон намерава да са америчким лидером разговара о континуираној подршци Украјини и повећаном притиску на Русију.

"Као и у свим критичним тренуцима, то ће бити прилика да се председник Трамп усмери ка добрим одлукама, посебно када је реч о Украјини, наставку подршке Украјини и јачању притиска на Русију", додао је извор из Јелисејске палате.

Макрон ће бити први страни шеф државе са којим ће се Трамп састати уочи почетка високог нивоа Генералне скупштине УН. Разговори су заказани за 17.35 по локалном времену, односно 23.35 по средњоевропском. 

Разговори са Зеленским требало би да почну у 21.45 по њујоршком времену. Француски председник ће пре тога такође имати радну вечеру са генералним секретаром УН Антониом Гутересом.

(Танјуг, Укринформ)

Највећа руска рафинерија у Москви, у власништву "Гаспромњефта", обуставила је прераду сирове нафте након што су избили пожари у њеним примарним јединицама за дестилацију сирове нафте након јучерашњег напада украјинског дрона, саопштила су за Ројтерс три извора из индустрије.

Градоначелник Москве Сергеј Собјањин изјавио је на Телеграму да је индустријски објекат у кругу рафинерије оштећен током напада дрона на руску престоницу.

Извори су рекли Ројтерсу да су се обе примарне јединице за дестилацију сирове нафте у рафинерији запалиле након што су дронови пали на локацију и да би могло бити потребно неколико недеља да се санира штета и обнови рад.

"Гаспромњефт" није одмах одговорио на захтев Ројтерса за коментар.

Рафинеријски погон "АВТ-6" има капацитет од 21.400 метричких тона дневно, што представља 53 одсто његовог укупног капацитета, док комбиновани погон за прераду сирове нафте "евро плус" има капацитет од 18.800 тона дневно, што чини преосталих 47 одсто.

Гориво које производи московска рафинерија није понуђено на продају на Санктпетербуршкој међународној робној берзи данас.

(Reuters)

Дипломате Европске уније сагласиле су се да укину санкције уведене због рата у Украјини бизнисменима Алшеру Усманову и Михаилу Фридману, под условом да се ниједна влада чланица не успротиви том потезу у року од неколико наредних сати, изјавиле су дипломате.

Према речима дипломата, договор амбасадора 27 земаља ЕУ постигнут је у оквиру пакета мера за продужење санкција за хиљаде других руских појединаца и правних лица на период од три године, што језнатно дуже од уобичајених рокова за продужење од шест или 12 месеци, преноси Ројтерс.

Француска се раније овог месеца придружила Словачкој у захтевању да се руско-узбекистански милијардер Усманов уклони са листе санкција, након чега је Луксембург затражио да се иста мера примени и на Фридмана, који је држављанин Русије.

ЕУ је увела санкције обојици бизнисмена 2022. године. Приликом увођења санкција Усманову, ЕУ га је описала као особу са "посебно блиским везама" са руским председником Владимиром Путином.

Фридман потражује 16 милијарди долара од Луксембурга у спору који је стигао до арбитраже. 

(Танјуг)

Три особе су рањене у руском нападу на Херсонску област. Оштећене су приватне и стамбене зграде, црква, болничке просторије, управна зграда, службена возила, камиони и путнички аутомобили, саопштило је Регионално тужилаштво. 

Наводи се да су руске снаге напале насеља у тој области артиљеријом и беспилотним летелицама.

(Укринформ)

Председник Украјине Володимир Зеленски, као одговор на изјаву америчког лидера Доналда Трампа о губитку контроле Русије над производњом дизела, још једном је потврдио спремност Кијева за деескалацију и мирно решење ако Москва има сличну жељу.

"Заиста, овај руски рат против Украјине и против здравог разума мора бити заустављен“, написао је Зеленски на друштвеној мрежи Икс.

Указао је на последице рата пуних размера, који сваке године додаје све више проблема, и нагласио да је Украјина увек тежила миру.

"Већ смо изнели десетине дипломатских предлога о томе како да се овај рат оконча достојанствено, гарантује безбедност и спрече нове руске инвазије. Тренутно је у току дијалог са председником Трампом и Сједињеним Државама. Разматрају се и идеје за приближавање мира, почевши од одлучних корака ка деескалацији. Украјински енергетски сектор, њена критична инфраструктура и наш извоз хране морају престати да буду мете Русије, а то ће довести до одговарајућих корака ка деескалацији са наше стране. Решења су могућа", нагласио је украјински лидер.

(Укринформ)

Представник крајње десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД) у Бундестагу за спољну политику Маркус Фронмајер разговарао је у Русији с председником управног одбора и његовим замеником Алексејем Милером о могућности обнављања испорука гаса.

То је за Дојче веле потврдила заменица шефа фракције у Бундестагу Беатрикс фон Шторх.

"Наш портпарол за спољну политику Маркус Фронмајер био је у Москви и лично је разговарао са господином Милером из Гаспрома. Наравно, заинтересовани смо за обнављање трговине. Потребна нам је приступачна енергија и најшира могућа понуда (од добављача енергије – прим. аут.), тако да верујемо да је у нашем интересу да добијамо и снабдевање из Русије, због чега водимо ове преговоре“, прокоментарисала је Беатрикс фон Шторх.

На питање какав сигнал Русији шаљу резултати избора у две источнонемачке државе (Саксонија-Анхалт и Мекленбург-Западна Померанија) и главном граду Берлину, с обзиром на то да је руски рат против Украјине играо важну улогу на агенди АфД, Беатрикс фон Шторх је одговорила да се више ради о домаћој него о спољној политици коју води савезна влада.

(DW, Укринформ)

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да је Русија „изгубила контролу“ над својом индустријом дизела због напада на рафинерије и поново позвао на крај рата у Украјини.

"Русија је нажалост изгубила контролу над индустријом дизела због рата у Украјини. Многе њихове рафинерије су уништене и бар тренутно не раде", написао је Трамп на друштвеним мрежама, уочи његовог састанка са украјинским председником Володимиром Зеленским на маргинама Генералне скупштине УН.

Према његовим речима, "овај бесмислени и бескрајни рат у Украјини мора коначно да се заврши".

(Reuters)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да је пад конкурентности немачке економије у великој мери последица одлуке Берлина да престане да купује јефтин руски гас и да га замени скупљим енергентима из других земаља, пре свега из Сједињених Америчких Држава.

"Приметили смо да је пад конкурентности немачке економије углавном последица чињенице да је Немачка престала да купује јефтин руски гас. Уместо тога, почела је да купује веома скуп гас, понекад и неколико пута скупљи на тржишту, од других земаља, пре свега од САД", рекао је Песков.

Коментаришући резултате избора у Мекленбургу-Западној Померанији, где је Алтернатива за Немачку (АфД) освојила највише гласова, Песков је рекао да је реч о унутрашњем питању Немачке.

"То је унутрашње питање Немачке и не бисмо желели детаљно да коментаришемо ово питање. Међутим, видимо релативно ниске оцене одобравања рада садашње немачке владе", рекао је Песков и додао да део немачких грађана тражи алтернативу актуелној влади како би побољшао економску ситуацију.

Говорећи о санкцијама Русији, Песков је навео да је Москви уведено више од 30.000 различитих санкција, укључујући мере против државе, компанија, сектора и појединаца, али да се његова земља, сматра, у великој мери прилагодила тим мерама.

Коментаришући закон који је потписао амерички председник Доналд Трамп, а којим се омогућава увођење нових санкција Русији, Песков је рекао да тај потез не доприноси побољшању односа Москве и Вашингтона нити напретку ка решавању украјинског питања.

Према ранијим наводима Беле куће, закон предвиђа могућност додатних царина до 100 одсто на увоз из земаља које настављају да купују руску нафту и гас, као и царине до 500 одсто на робу руског порекла која се директно увози у САД.

Песков је оценио и да НАТО остаје "инструмент конфронтације" и да се суштина Северноатлантске алијансе током година није променила.

"То је блок који је створен за конфронтацију и остаје такав инструмент", рекао је Песков.

Песков је, такође, поручио да Русија не угрожава ниједну државу у Европи.

(Танјуг)

Амерички председник Доналд Трамп позвао је у телефонском разговору украјинског колегу Володимира Зеленског да прекине украјинске нападе на руске рафинерије, пренео је Фајненшел тајмс, позивајући се на изворе упознате са овим разговором.

Разлог за ову иницијативу лежи у забринутости Вашингтона да ови напади погоршавају глобалну несташицу дизела и додатно подижу цене горива на светском тржишту, наводи британски лист.

(Reuters)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да у решавању украјинског питања и даље нема напретка, али да је Русија отворена за наставак трилатералних преговора о Украјини.

"Не, и даље нема напретка", рекао је Песков, одговарајући на питање о напретку у решавању украјинског питања.

Додао је и да се Москва нада да ће бити могуће наставити трилатералне преговоре.

"Надамо се да ћемо ипак моћи да наставимо трилатералне преговоре", рекао је Песков, наводећи да је Русија отворена за њихово обнављање.

Такође је рекао да Русија наставља "специјалну војну операцију" како би остварила своје циљеве и да руска војска ради на њиховом остваривању.

Песков је оценио да су масовни напади украјинских снага током изборних дана у Русији представљали покушај да се поремети гласање, али да у томе нису имали ефекта.

"То је и саботажа и покушај да се поремете ови избори. Није имало никаквог ефекта", рекао је руски портпарол.

Говорећи о плановима руског председника Владимира Путина, Песков је рекао да ће Кремљ накнадно објавити формат састанка са лидерима парламентарних фракција.

Песков је такође рекао да Кремљ сарађује са свим новинарима и да Русија не ограничава њихов приступ медијима, додајући да је начин на који Сједињене Америчке Државе сарађују са америчким медијима њихова унутрашња ствар.

"Што се тиче тога како Американци раде са својим медијима, то је њихова ствар. У то се не мешамо и не волимо када се други људи мешају у наше послове", рекао је Песков.

Оценио да се информативна сарадња Русије и Кине веома позитивно развија на различитим нивоима, укључујући сарадњу медијских кућа, администрација и министарстава спољних послова. 

(Тас, Танјуг)

Руски дрон погодио је објекат критичне инфраструктуре у Полтавској области у централној Украјини, саопштио је обласни начелник Виталиј Дјaкивнич.

У нападу је избио пожар, али за сада нема информација о повређенима, навео је Дјaкивнич.

(Reuters)

Европски обавештајни званичници упозорили су на могућност да Русија у наредним месецима предузме одлучнију акцију против НАТО-а, укључујући нападе дроновима или ракетама, ограничени упад на територију Алијансе или друге облике притиска, објавио је Гардијан.

Шеф чешке безбедносне службе БИС Михаил Куделка рекао је да би руски планови, поред повећане активности дронова, могли да обухвате ограничени упад на територију неке чланице НАТО-а која се граничи са Русијом, провокације под лажном заставом и масовну кампању утицаја.

"Могуће је. То би могло да укључује ограничени упад, провокације под лажном заставом и масовну кампању утицаја", рекао је Куделка и додао да би такав сценарио могао да се догоди за "неколико месеци, а не година".

Његове оцене уследиле су након што је пољски премијер Доналд Туск рекао да обавештајне процене указују на могућност руског напада дроновима или ракетама на територију НАТО-а у наредним месецима, у покушају да се покаже да је члан 5 Алијансе "више теоријски него практичан".

Француски председник Емануел Макрон оценио је Тускова упозорења као "разумна и добро документована".

Генерални директор летонске Државне безбедносне службе (ВДД) Нормундс Межејвијетс рекао је да његова служба "не види назнаке непосредног напада" и истакао да постоје знаци да Москва припрема одлучнију акцију у Европи, али да није јасно да ли је реч о конкретним плановима или делу шире стратегије дестабилизације и ширења страха.

"Још је отворено питање да ли имају директне и конкретне планове или је то само у контексту њихових укупних покушаја ширења страха и неизвесности у западном друштву", рекао је Межејвијетс.

Генерални секретар естонског Министарства спољних послова Јонатан Всевјов осудио је „панику на друштвеним мрежама“ због могућег напада и поручио да би власти јасно упозориле грађане уколико би постојала стварна опасност.

Куделка је рекао да је тренутна руска тактика "ескалација ради деескалације", оцењујући да Кремљ покушава да притиском на слабе тачке западних друштава смањи њихову подршку Украјини.

"Верују да ће, ако довољно ескалирају, европске земље одлучити да не подрже Украјину", рекао је Куделка.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков одбацио је наводе о руском нападу на НАТО, рекавши да "то нема никакве везе са стварношћу нити са намерама Руске Федерације".

Сва тројица обавештајних званичника оценила су да би руска кампања саботаже у Европи могла да се интензивира у наредним месецима.

Межејвијетс је рекао да Русија прелази са насумичних саботажа и паљевина усмерених на ширење панике на конкретне циљеве повезане са западном подршком Украјини.

Шеф шведске војнообавештајне и безбедносне службе Томас Нилсон навео је да су циљеви руских саботажних активности смањење подршке Украјини, стварање подела у НАТО-у и изазивање страха међу европским становништвом.

Недавни инцидент са наоружаним дроном на аеродрому у Лајпцигу, који су немачке власти приписале руској обавештајној служби, описао је као „прекретницу“.

Нилсон је рекао да није видео назнаке да Москва озбиљно разматра стварне преговоре о Украјини, оцењујући да Русија и даље сматра да може да оствари своје стратешке циљеве.

Према његовим речима, Москва би желела да НАТО води „бескрајне дискусије“ о консултацијама према члану 4, али да не предузме конкретне акције.

Куделка је додао да кампања саботаже додатно оптерећује европске обавештајне службе, јер сваки пожар или квар морају да истражују као могући терористички напад, чак и када су изазвани другим факторима.

(Guardian, Танјуг)

Руске снаге погодиле су више циљева у Украјини, укључујући два теретна брода која су, према наводима Москве, коришћена у војне сврхе, саопштило је руско Министарство одбране.

Како се наводи, погођена је и гасна дистрибутивна станица, инфраструктура луке Измаил, као и логистички центар БДУ у Кијевској области.

(Reuters)

Најмање четири особе су страдале током ноћи у руском нападу на Кијевску област, саопштили су украјински званичници.

Градоначелник Кијева Виталиј Кличко рекао је да је једна особа повређена, као и да су остаци дронова пали у више делова града.

И у Сумију је у руском нападу у близини стамбене зграде погинула једна, а повређена друга особа.

Суми, који се налази близу границе, честа је мета руских напада.

Москва наводи да жели да успостави тампон-зону у том подручју.

Русија није коментарисала ове нападе. 

(Reuters)

Руске снаге су касно синоћ извеле напад дроновима у близини стамбене зграде у Сумију, при чему је погинула жена, а њен супруг је повређен, саопштила је на Телеграму Сумска обласна војна управа, преноси Укринформ.

"Два непријатељска дрона погодила су подручје у близини стамбене зграде у Сумију. Нажалост, у нападу је погинула жена. Њен 41-годишњи супруг задобио је вишеструке ране од гелера и пребачен је у болницу", наводи се у саопштењу.

У нападу су оштећени зграда и пет аутомобила.

(Ukrinform)