Grosi zabrinut zbog prekida komunikacija sa nuklearkom Zaporožje; Japan odbacuje kritike Rusije o vojnom jačanju

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је данас да не само Русија, већ и друге земље не желе да Украјина развије сопствени противракетни систем, наводећи да су разлози, како тврди, везани за конкуренцију и пословне интересе.

Зеленски је у телевизијском обраћању рекао да тренутно само шест држава у свету поседује сопствене системе способне да пресрећу балистичке ракете, али да се Украјина суочава са отпором појединих актера у покушају развоја таквог система, преноси Униан.

"Украјинску балистику не жели не само Русија. Русија, из очигледних разлога, али и друге земље, такође, из очигледних разлога. Разлози су бизнис и конкуренција", рекао је он.

Председник Украјине је навео да Кијев ради на промовисању идеје о стварању европског противбалистичког система, додајући да је Шведска прва земља која је подржала ту иницијативу.

(Танјуг)

Сједињене Америчке Државе продужиле су до 27. јуна рок енергетским компанијама да склопе уговоре о куповини стране имовине другог највећег руског произвођача нафте, компаније Лукоил, наводи се у саопштењу објављеном на сајту америчког Стејт департмента.

Aдминистрација америчког председника Доналда Трампа у фебруару је успорила продају међународне имовине Лукоила, која је вредна око 22 милијарде долара, као део напора да се изврши притисак на Русију у мировним преговорима о Украјини.

Сједињене Америчке Државе су до сада продужиле рок више пута, од када су у октобру увеле санкције Лукоилу и државној компанији Росњефт због улоге коју њихови приходи играју у подржавању рата у Украјини.

Санкције су приморале Лукоил на продају међународног портфолија, који обухвата нафтна поља, рафинерије и бензинске пумпе од Ирака до Финске. 

Санкције подразумевају да сваки договор мора осигурати да Лукоил не прими никакву уплату унапред, а сав приход се ставља на замрзнути рачун под јурисдикцијом САД. 

Трансакције, такође, захтевају коначно одобрење Канцеларије за контролу стране имовине америчког Министарства финансија.

(Танјуг)

Генерални директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси изразио је забринутост због оштећења на инфраструктури за интернет и мобилне везе у граду Енергодар, у чијој се близини налази нуклеарка Запорожје, која је под руском контролу.

"Током више сати нисмо успели да контактирамо наше експерте који су тамо, а нуклеарка нема комуникације са спољним светом преко уобичајених канала", указао је Гроси, истичући да то намеће забринутост у вези са безбедношћу нуклеарне електране.

ИАЕА наводи да је нуклеарка у среду била без мобилне и интернет мреже приближно 12 сати, што је најдужи такав период од почетка сукоба између Русије и Украјине.

Украјинске снаге су покренуле масован напад на Енергодар, а забележено је више од 50 експлозија.

(Interfax.ua)

Jапански амбасадор при Уједињеним нацијама Казујуки Јамазаки одбацио је као "апсурдне" оптужбе Русије о јапанском војном јачању и поручио да Москва ратом у Украјини крши Повељу Уједињених нација.

Јамазаки је на седници Савета безбедности УН рекао да је Јапан увек доследно поштовао Повељу УН и међународно право, док Русија, како је навео, "наставља агресију против Украјине у супротности са Повељом".

"Напори Јапана да ојача одбрамбене капацитете представљају одговор на све сложеније безбедносно окружење и нису усмерени против било које земље. Јапан доследно води искључиво одбрамбену политику у складу са својим уставом", истакао је Јамазаки.

Истакао је да је апсурдно критиковати одбрамбену политику Јапана као милитаристичку и још апсурдније када то долази од државе која сама води војну "агресију" у јасном кршењу Повеље УН. 

(Reuters)

Русија неће да бира ко ће да представља Европу у евентуалним преговорима са Москвом о Украјини, поручили су министри спољних послова Европске уније након неформалног састанка у Лимасолу на Кипру.

Обраћајући се новинарима након самита на којем су једна од тема били могући разговори са Русијом, висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас рекла је да су се министри сагласили да Русија и даље не показује искрено интересовање за мир.

Поново је одбацила предлог који је раније изнео руски председник Владимир Путин да представник ЕУ у преговорима буде бивши немачки канцелар Герхард Шредер.

"Сматрам да је то замка у коју Русија жели да уђемо, да расправљамо о томе ко ће разговарати са њима, док одређују ко јесте, а ко није прихватљив. Не треба да упаднемо у ту замку. Преговори су увек тимски посао", рекла је Калас.

Иако постоје бројне спекулације, поједини министри оценили су да је прерано разговарати о томе ко би могао да представља Европу у евентуалним будућим преговорима.

"Ово није тренутак када разговарамо о томе ко ће да води преговоре", рекао је литвански министар спољних послова Кестутис Будрис новинарима на Кипру.

Италијански министар спољних послова Антонио Тајани рекао је је да ће Европа одлучити о имену преговарача, а не Путин. 

Поједини министри наговестили су спремност да Европа у будућности именује посебног изасланика.

"Уверена сам да заједно можемо да се договоримо не само о мандату, већ можда и о људима који би могли да преузму ту улогу", рекла је финска министарка спољних послова Елина Валтонен. 

(Танјуг)

Напад на Кијев, на који је Русија упозорила, могао би да се догоди у сваком тренутку, рекао је секретар Савета безбедности Русије Сергеј Шојгу.

Нагласио је да Русија има све што јој је потребно за такав напад.

Одговарајући на питање да ли би одбијање европских амбасадора да напусте Кијев могло утицати на одлучност руског плана, рекао је да је Москва упозорила колико снажан може да буде такав напад и да је то и показала.

"Ово се може догодити у сваком тренутку. Када одлучимо да одговор мора бити силом о којој смо више пута говорили, одговорићемо на терористички акт који је однео животе наших младих људи", навео је Шојгу. 

Руско Министарство спољних послова саопштило је у понедељак да ће покренути систематске нападе "на објекте украјинског војно-индустријског комплекса, центре за доношење одлука у Кијеву и командна места", након напада украјинске војске на универзитетски објекат и студентски дом Луганског педагошког универзитета у месту Старобељско у којем је убијено више од 20 и рањено више од 40 људи.

Позвало је и стране држављане, укључујући особље дипломатских мисија, да што пре напусте Кијев и упозорило становнике града да се држе подаље од војне и административне инфраструктуре.

(Тас, Танјуг)

Снаге беспилотних система Оружаних снага Украјине погодиле су пункт распоређивања моторизоване бригаде руске војске на територији Доњецке области, саопштила је украјинска војска.

У саопштењу објављеном на Фејсбуку наводи се да је напад изведен у насељу Безимено, које је под руском контролом од 2014. године, а објављен је и снимак борбеног дејства, пренео је Укринформ.

Украјинска војска тврди да је руска страна наводно намерно организовала базу на територији бившег дечјег кампа на обали Азовског мора, користећи цивилну инфраструктуру за прикривање војног објекта.

Оцењује, такође, да систематски напади на базе, командне пунктове и места концентрације руских снага слабе њихове способности за планирање и извођење офанзивних операција.

(Ukrinform)

Финско министарство спољних послова саопштило је да ће позвати руског амбасадора Павела Кузњецова на разговор због "незаконитих претњи", додајући да Русија не може да "диктира присуство Европе у Украјини".

"Оштро осуђујемо незаконите претње и бруталне нападе Русије на цивиле у Украјини и њену кампању застрашивања којом позива особље амбасада европских земаља да напусти Кијев. Русија неће диктирати присуство Европе у Украјини", наводи се у саопштењу.

Хелсинки је позвао изасланика након што је Москва објавила да ће покренути систематски талас удара на Украјину и позвала стране држављане и дипломате да напусте украјинску престоницу.

"Нови напади ће бити спроведени на центре одлучивања и фирме из војно-индустријског комплекса у Кијеву", упозорило је руско Министарство спољних послова.

(Танјуг)

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио да засад дипломатија не може да заустави Русију, али да Украјина то ради ракетама дугог домета.

Зеленски је, такође, потврдиода је послао писмо америчком председнику Доналду Трампу Конгресу САД у којем је тражио помоћ у вези са противваздушном одбраном.

"Молимо наше америчке партнере да нам помогну у расподели већег броја антибалистичких ракета или да дају Украјини лиценце како би могла сама да повећа ову способност", рекао је Зеленски.

Додао је и да је због рата у Ирану испорука ракета "патриоте постала компликованија, као и да Европа мора да има на овом континенту све капацитете неопходне за заштиту".

(Guardian)

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је да се повећава број напада дронова на руску територију из правца Европе и северноевропских држава.

Москва је изразила забринутост да би украјински дронови могли да користе ваздушни простор балтичких или других земаља за покретање напада на циљеве унутар Русије, што су Кијев и три балтичке земље одбацили.

Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Каја Калас изјавила је да  Европа никада не може бити неутрални посредник у руско-украјинским преговорима, јер је на страни Украјине.

Према њеним речима, веома је важно да се Украјина и Русија подстичу да разговарају једна са другом.

Додала је да је безусловни прекид ватре предуслов за било какву врсту мировних преговора, истичући да се динамика рата мења у корист Украјине.

"Русија је у заостатку, војно, економски, али и дипломатски. Последњи напади на Кијев, показали су да Русија и даље не показује истински интерес за мир", навела је Каласова.

(Reuters, Guardian)

Заменик руског министра спољних послова Александар Грушко изјавио је да би сваки покушај НАТО да блокира или заузме Калињинград изазвао озбиљне последице, истичући да Русија располаже свим неопходним ресурсима за одговор на такве потезе.

"Било какви покушаји да се Калињинград блокира или заузме, довешће до најтежих последица за оне који такве планове смишљају.Имамо све неопходне ресурсе, веома ефикасне, а не нужно скупе", поручио је Грушко.

Нагласио је да би Балтичко море у таквом сценарију постало поприште конфронтације са великим бројем војних операција.

Према његовим речима, снаге би биле распоређене на нивоу бригада у Пољској и балтичким земљама, док би обавештајне операције постале знатно интензивније.

Грушко је истакао да НАТО практично нема могућности да заузме Калињинград и да у Алијанси то "веома добро знају".

Литвански министар спољних послова Кестутис Будрис недавно је изјавио да НАТО поседује способности и средства да, уколико буде потребно, уништи руске системе ПВО и ракетне базе у Калињинграду, након што је Русија назвала Калињинград "неосвојивом тврђавом". 

(Танјуг)

Најмање два цивила погинула су данас у руском нападу дроновима на Сумску област на североистоку Украјине, саопштило је Сумско регионално тужилаштво.

У саопштењу се наводи да су мушкарац и жена погинули у нападу руског дрона у Охтирском округу Сумске области, пренео је Укринформ.

Руске трупе су у среду извршиле више од 60 напада на 25 насеља у Сумској области.

(Укринформ)

Украјински председник Володимир Зеленски стигао је у званичну посету Шведској, током које ће са премијером те земље Улфом Кристерсоном разговарати о великом одбрамбеном пакету за Украјину и набавци шведских ловаца Грипен.

"Данас, у радној посети Шведској, припремамо велики одбрамбени пакет за Украјину и снажан корак ка ловцима Грипен, што ће дефинитивно учинити нашу борбену авијацију ефикаснијом. Данас су планирани састанци са премијером Улфом Кристерсоном, а представници шведске одбрамбене индустрије такође ће бити присутни у формату делегација", рекао је Зеленски у објави на Фејсбуку, преноси Укринформ.

Он је додао да Украјина "наставља и проширује сарадњу" са Шведском.

(Укринформ)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Русија даје предност мирном решавању сукоба у Украјини, додајући да "не схватају сви озбиљно" упозорења Москве о могућим ударима на центре одлучивања у Кијеву, док је истовремено оценио да Европска унија нема иницијативу за преговоре са Русијом.

Говорећи о могућности решавања сукоба, Песков је нагласио да Русија преферира политичко и дипломатско решење, наводи РИА Новости.

"За нас је приоритетан мировни процес и мирна средства за остваривање наших циљева", рекао је портпарол Кремља.

Песков је изјавио и да Кремљ очекује долазак специјалних изасланика председника Сједињених Америчких Држава Стива Виткофа и Џареда Кушнера чим буду спремни за посету Москви.

"Чим буду спремни, биће нам драго да их видимо. Радујемо се њиховом доласку", рекао је Песков.

Коментаришући односе са Европском унијом, портпарол Кремља рекао је да се земље ЕУ нису обраћале Русији са конкретним предлогом за преговоре.

Он је додао да Европска унија, иако тражи могуће посреднике и преговараче, за сада нема конкретну преговарачку иницијативу према Русији. "Они немају иницијативу за преговоре", рекао је Песков.

(Танјуг)

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров изјавио је да сматра да су захтеви Европске уније да се ограничи бројност руских оружаних снага како би се приступило преговорима "идиотски".

"Не расправљам о идиотским изјавама", рекао је Лавров новинару листа Известија, коментаришући изјаве шефице европске дипломатије Каје Калас о ограничавању руских оружаних снага као услова за почетак преговора са Бриселом о Украјини.

Висока представница Европске уније за спољну политику Каја Калас изјавила је раније данас, уочи неформалног састанка министара спољних послова на Кипру, да "постоје ствари које одражавају уступке тражене од Украјине у вези са војним ограничењем и да би то требало да се одрази и на Русију ако је у споразуму".

"Постоје и питања која су од ширег значаја. Ако размислите о руским трупама у земљама попут Грузије, Молдавије, то је такође у европском безбедносном интересу да те трупе нису тамо и да се не мешају у изборе у различитим земљама", рекла је Каласова.

(Известија)

Шведска се припрема да донира и прода Украјини борбене авионе JAS 39 "грипен" различитих модификација, пренели су шведски медији.

Према писању листа Афтонбладет, шведски премијер Улф Кристерсон требало би данас да објави одлуку о предаји авиона JAS 39 "грипен" у верзији C/D. Истовремено се очекује да почну и преговори о могућој продаји модернијих авиона JAS 39 "грипен E", који би били финансирани из кредита Европске уније.

Кристерсон ће такође данас посетити ваздухопловну јединицу Упланд у Упсали, где је планирана и конференција за медије на којој ће бити представљене нове информације о међународној сарадњи у области ваздухопловства.

(Укринформ)

Руско-америчка мировна иницијатива за Украјину "застаје" пре свега због потпуног недостатка политичке воље кијевског режима за мир и његове сталне жеље за ескалацијом, изјавио је секретар Савета безбедности Русије Сергеј Шојгу.

"Руско-америчка мировна иницијатива, нажалост, застаје. Главна препрека њеној имплементацији остаје потпуни недостатак политичке воље кијевског режима за мир и његова стална жеља за ескалацијом", рекао је Шојгу на неформалном састанку секретара Савета безбедности ЗНД у оквиру Првог међународног безбедносног форума, преноси агенција Тас.

Портпарол руског председника Дмитриј Песков изјавио је у среду да се догађаји динамично одвијају.

"Видећемо шта ће бити са том паузом до које је дошло у оквиру преговора са Украјином. Видећемо када ће се та пауза завршити и како ће се наставити преговори", рекао је Песков.

(Танјуг)

Снаге руске противваздушне одбране током протекле ноћи обориле су 62 украјинска дрона изнад више региона Русије, саопштило је руско Министарство одбране.

"Током протекле ноћи, системи противваздушне одбране пресрели су и уништили 62 украјинска беспилотна летелица са фиксним крилима", наводи се у саопштењу министарства.

Дронови су оборени изнад Белгородске, Брјанске, Вороњешке, Нижњеновгородске и Тамбовске области, Републике Крим и Азовског мора.

(Известија)

На основу нацрта закона о ратификацији споразума о зајму са Европском унијом, који је поднео украјински председник Володимир Зеленски, та земља ће затражити зајам од ЕУ у износу од 90 милијарди евра.

Према саопштењу на интернет страници украјинског парламента, нацрт закона утврђује оквир за Украјину да из ЕУ привуче укупна средства од 90 милијарди евра, преноси Ројтерс.

ЕУ је крајем априла, након вишемесечног застоја, одобрила кредит од 90 милијарди евра за Украјину након што је Мађарска укинула вето, који је намењен за финансијску и одбрамбену помоћ за 2026. и 2027. годину.

Европски савет је финализовао споразум у априлу 2026. године, тако што је 30 милијарди евра намењено за макроекономску буџетску помоћ а 60 милијарди евра намењено је јачању одбрамбено-индустријских капацитета Украјине.

(Reuters, Танјуг)