Rat u Ukrajini – 1.469. dan. Banka Rusije podnela je tužbu Opštem sudu Evropske unije, osporavajući uredbu Saveta EU kojom je uvedeno neodređeno zamrzavanje imovine ruske Centralne banke. Ukrajinski ministar energetike Denis Šmigalj izjavio je da je ukrajinski ogranak naftovoda "Družba", koji snabdeva ruskom naftom Mađarsku i Slovačku, teško je oštećen u požaru nakon ruskog napada.
Банка Русије тужила ЕУ због замрзавања имовине; Кијев: "Дружба" тешко оштећен у руском нападу
Пет особа је повређено у удару украјинског дрона у Волгограду, саопштио је губернатор области Андреј Бочаров.
"Вечерас су јединице противваздушне одбране руског Министарства одбране одбиле терористички напад дронова на Волгоградску област. Пет особа је повређено, али није било тежих повреда", написао је Бочаров на Телеграму.
Руско Министарство одбране саопштило је да је током три сата изнад руских региона пресретнуто и уништено 38 украјинских дронова.
Највише дронова – 34 оборено је изнад Ростовске области, три изнад Крима, а један изнад Волгоградске области.
(Известија)
Решавање сукоба у Украјини остаје међу приоритетима САД, изјавио је амерички председник Доналд Трамп на састанку са немачким канцеларом Фридрихом Мерцом.
"Где се ово налази на мом списку приоритета? Веома високо", рекао је Трамп новинарима коментаришући сукоб у Украјини.
Трамп је истакао и да верује у постизање мира у Украјини.
"Верујем да ће се то догодити", рекао је Трамп.
Истовремено је напоменуо да је повремено склон да одговорност за одсуство мира у Украјини пребацује час на руског председника Владимира Путина, час на Владимира Зеленског.
"Понекад кривим једног, понекад другог. Али верујем да ће се ово мировно решење догодити", оценио је Трамп.
Немачки канцелар Фридрих Мерц рекао је Трампу да је Украјина и даље приоритет за Европу.
"Морамо да разговарамо о Украјини, јер сви желимо да се овај рат што пре заврши али Украјина мора да сачува своју територију и своје безбедносне интересе“, истакао је Мерц.
(Ројтерс)
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен разговарала је телефоном са председником Украјине Володимиром Зеленским о усвајању зајма за подршку Украјини и 20. пакету антируских санкција.
"Фокусирани смо на наше заједничке приоритете: закључење усвајања Зајма за подршку Украјини и 20. пакета санкција", навела је Фон дер Лајен на платформи Икс.
Она је додала да је са Зеленским разговарала о ширем утицају дешавања на Блиском истоку на цене енергије, енергетску безбедност и на доступност преко потребних одбрамбених материјала.
(Икс)
Just spoke with @ZelenskyyUA.
— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) March 3, 2026
We are focused on our shared priorities: conclude the adoption of the Ukraine Support Loan and of the 20th package of sanctions.
We also discussed the wider impact of the developments in the Middle East on energy prices, on energy security and on…
Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да никада неће одустати од Донбаса, чак ни уз безбедносне гаранције савезника.
"Желим да буде јасно: никада нећу напустити Донбас и 200.000 Украјинаца који тамо живе. Зашто бих то урадио? Зато што Путин то поставља као услов за мир? И да ли ће одмах након тога изнети нове захтеве? Не, то нећу толерисати", рекао је Зеленски у интервјуу за Коријере дела Сера .
Истовремено, напоменуо је да се овде налазе најбоља одбрамбена упоришта, и ако Украјина повуче своје трупе, Руси ће имати слободан пут до центра земље.
Зеленски је такође додао да чак и ако САД пошаљу своје трупе да обезбеде безбедносне гаранције, ризици и даље остају:
"Не желим да правим паралеле, али сетимо се повлачења трупа из Авганистана. Шта ће се десити ако за 10 година не Трамп, већ неки други председник САД одлучи да повуче своје трупе? Потребна нам је јака одбрана, Одбрамбена линија Украјине", рекао је он.
Такође је напоменуо да је прихватио амерички предлог да се замрзне линија ватре како би се окончала непријатељства.
"Међутим, Руси су одбили и желе наше потпуно повлачење трупа из Донбаса. Онда су Американци предложили демилитаризоване зоне и слободне економске зоне са обе стране фронта. Рекао сам да то треба да важи за обе стране, али су Руси одговорили да то треба да буде само на нашој страни. Ово је чисто лудило", оценио је Зеленски.
Председник је напоменуо да Украјина има безбедносне гаранције са Американцима, али они желе да их потпишу само у контексту споразума са Русима. Протокол са Европљанима је такође спреман, али ни он није потписан. Постоје споразуми о обнови Украјине, али она може почети тек после мира:
"Заглављени смо на плану од 20 тачака и питању територијалне контроле. Американци размишљају о размени територија, Руси желе да одемо. Размена није у нашем интересу, а Москви је потребно много снага да контролише територије које ћемо напустити... Зашто бисмо уопште мењали нашу територију за нешто друго што је део наше домовине?", рекао је он.
Према његовим речима, због рата на Блиском истоку Украјина би могла да се суочи са потешкоћама у добијању ракета и система противваздушне одбране.
"Американцима и њиховим савезницима на Блиском истоку то оружје може бити потребно за самоодбрану, на пример системи 'патриот'. Ми користимо програм PURL за куповину америчког наоружања европским средствима: могуће је да ће то оружје затребати самим Американцима, као и прошле године", навео је Зеленски за италијански лист Коријере дела Сера.
(Унијан, Коријере дела Сера)
Украјински огранак нафтовода Дружба, који снабдева руском нафтом Мађарску и Словачку, тешко је оштећен у пожару након руског напада, изјавио је за Интерфакс украјински министар енергетике Денис Шмигаљ.
"Већи део унутрашње опреме нафтовода, разни сензори и друга опрема унутар нафтовода оштећени су температурним условима", рекао је Шмихаљ.
(Reuters)
Мађарски премијер Виктор Орабан рекао је да је блокада цевовода Дружба од стране Украјине уцена председника те земља Володимира Зеленског, усмерена на то да помогне мађарској опозиционој странци Тиса да дође на власт.
"Мађарска неће да остане пасивна. Разбићемо блокаду нафте и заштитити снабдевање Мађарске енергентима", написао је Орбан, преноси МТИ.
(Танјуг)
Украјина је примила прву траншу од 1,5 милијарди долара од Међународног монетарног фонда (ММФ) у оквиру новог четворогодишњег програма Проширеног фонда за финансирање (ЕФФ).
Премијерка Украјине Јулија Свириденко обавестила је јавност путем Телеграма, нагласивши да ће тај износ бити коришћен за финансирање приоритетних буџетских расхода и подршку макроекономској стабилности, пренео је Укринформ.
Програм ММФ-а укупно износи 8,1 милијарду долара, а Украјина је од почетка рата добила 14,9 милијарди долара финансијске помоћи од ММФ-а за свој државни буџет.
Свириденко је захвалила украјинским партнерима на поверењу и подршци, истичући да настављају са спровођењем реформи које се фокусирају на макроекономску стабилност, јачање државних институција и унапређење европских интеграција.
Одбор директора ММФ-а одобрио је нови четворогодишњи програм финансирања за Украјину 27. фебруара, чиме се пружа додатна подршка украјинској економији услед ратних изазова.
(Танјуг)
Банка Русије поднела је тужбу Општем суду Европске уније, оспоравајући уредбу Савета ЕУ којом је уведено неодређено замрзавање имовине руске Централне банке.
Како је саопштено на сајту банке, захтев је поднет на основу члана 263 Уговора о функционисању ЕУ и представља наставак оспоравања, како се наводи, незаконитих поступака ЕУ према сувереној имовини Банке Русије, пренео је Интерфакс.
Централна банка тврди да уредба крши основна права, укључујући право на приступ правосуђу, неповредивост имовине и принцип сувереног имунитета држава и њихових централних банака.
Наводи се и да уредба онемогућава судску заштиту и извршење судских или арбитражних одлука.
Банка Русије такође оцењује да су током усвајања уредбе почињене процедуралне повреде, јер, према њеним тврдњама, одлука није донета једногласно, већ већином гласова, што сматра кршењем члана 215 Уговора о функционисању ЕУ.
Раније, средином децембра 2025. године, Централна банка је најавила да ће користити сва расположива правна средства као одговор на планове ЕУ да заплени замрзнуту имовину.
Централна банка је 12. децембра поднела тужбу против компаније "Еуроцлеар" пред Московским арбитражним судом, тражећи одштету од 200,1 милијарди евра због, како наводи, незаконитог блокирања и коришћења њене имовине.
ЕУ, САД и друге земље замрзнуле су око 300 милијарди долара руских међународних резерви у пролеће 2022. године, као одговор на руске акције у Украјини.
Централна банка је више пута саопштила да је спремна да правно оспори те мере.ж
(Танјуг, Интерфакс)
Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп изјавио је да су залихе муниције САД на средњем и вишем средњем нивоу и да "никада нису биле веће и боље" и да су "практично неограничене".
Он је на мрежи Truth Social навео да ратови могу да се воде дуготрајно и успешно користећи те залихе.
"Ратове можемо да водимо 'заувек' и веома успешно, користећи само ове залихе (које су боље од најбољег оружја других земаља)", написао је Трамп.
Он је додао да су залихе добре и на "највишем нивоу", али да нису на жељеном нивоу, као и да је део висококвалитетног оружја ускладиштен у удаљеним државама.
Трамп је критиковао бившег америчког председника Џоа Бајдена, оптужујући га да је Украјини дао стотине милијарди долара вредно оружје без адекватне замене залиха.
"Поспани Џо Бајден је потрошио све своје време и новац наше земље, дајући све (америчком забављачу) Ф.Т. Барнуму (Зеленском) из Украјине - стотине милијарди долара вредно - и, док је толико тога супер високог квалитета поклонио (бесплатно!), није се потрудио да га замени", навео је Трамп.
Он је истакао да је током свог првог мандата обновио америчку војску и да то, како тврди, наставља да чини, нагласивши да су Сједињене Америчке Државе опремљене и спремне за победу.
(Танјуг)
Novi ratni sukob na Bliskom istoku nije uticao na smanjenje borbenih dejstava na ukrajinskom frontu. Zabeleženo je 136 sukoba, a najžešći su bili u pravcu Guljajpolja.
U ruskom napadu dronom na civilni putnički voz ukrajinske železnice u okrugu Krivog Roga jedna osoba je poginula, a nekoliko ih je ranjeno. Zaporožje je bilo pod udarom avio-bombi.
Ukrajinski dronovi pogodili su naftni terminal u Novorosiju, u ruskoj Krasnodarskoj Pokrajini, gde je proglašeno vanredno stanje. Generalštab ukrajinske vojske potvrdio je da su branioci oslobodili devet naselja u pravcu Aleksandrovke.
Predsednik Volodimir Zelenski kaže da Ukrajina zna planove Rusa – gde će napasti, šta žele da zauzmu, ali, prema njegovim rečima, neprijatelj nema snage da pokrene martovsku ofanzivu koju je planirao.
"Rusija gleda na Odesku oblast, ali nema snage da pokrene napad", tvrdi Zelenski.
Kaže da pregovori Ukrajine, Sjedinjenih Država i Rusije zakazani za ovu sedmicu, za sada nisu otkazani, ali se ne zna da li će biti održani u Abu Dabiju, nakon što su SAD i Izrael napale Iran.
Ponudio je i pomoć zemljama Bliskog istoka u borbi protiv iranskih dronova, ako arapski lideri mogu da postignu sporazum o prekidu vatre sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Kremlj je poručio da neće javno raspravljati o sadržaju pregovora o rešenju sukoba u Ukrajini, a da su na dnevnom redu razgovora bezbednosne garancije i glavna teritorijalna pitanja.
"Zbog krize na Bliskom istoku, Evropi će ponovo biti potrebna Rusija da bi preživela", ističe specijalni predstavnik ruskog predsednika Kiril Dmitrijev. Naglašava da je strateška greška EU da odbije jeftin i pouzdan ruski gas imala suprotan efekat.
Mađarski premijer Viktor Orban potvrdio je da je na osnovu dostupnih satelitskih snimaka i operativnih podataka jasno da nema tehničkih prepreka za rad naftovoda "Družba" i pozvao Zelenskog da odmah nastavi s isporukama nafte.
Коментари