Cena rata u evrima – EU podeljena oko ruske zamrznute imovine, Moskva najavljuje kontramere

Dok se u Berlinu trenutno meri cena mira u teritorijama i garancijama, u Briselu se meri cena rata u evrima.

Konkretno, 210 milijardi evra ruske državne imovine zamrznute od početka rata 2022. godine. Najveći deo tog novca, oko 185 milijardi evra je u belgijskoj finansijskoj kući Evroklir.

Kijev bi bez novca u budžetu za osnovne potrebe, pa i za odbranu, mogao da ostane već početkom sledeće godine.

Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije navodi da se pomoć SAD Ukrajini značajno smanjila.

"Taj zajam bi dao prostor Kijevu i mogućnost da nastavi rat, pored ostalog kupujući američko oružje. Pošto se u poslednje vreme američka pomoć Kijevu praktično prestala i ona se sada svela na oko 20 milijardi evra tromesečno od strane zemalja EU", rekao je Nikolić.

Dopisnik RTS-a iz Brisela Dušan Gajić je rekao da se zamrzavanje imovine već dešava i da je ono po međunarodnom pravu, ali da konfiskacija nije.

"Evropska komisije se trudi da pokaže kako se ne radi o konfiskaciji, već o garanciji za zajam Ukrajini koja bi bila iskorišćena samo ako Rusija odbije da učestvuje u obnovi Ukrajine”, rekao je Gajić.

Rusija najavljuje kontramere

Moskva ne pravi razliku između garancija za zajam i konfiskacije, govori samo o krađi.

Ruska centralna banka podnela je tužbu i traži oko 230 milijardi dolara odštete od Evroklira. Najavljuje i kontramere, zaplenu evropske privatne imovine u Rusiji.

"Tu imaju manje mogućnosti, pošto ima manje imovine koje mogu da zaplene. Tu je posebno bitna Kina i odnos kako bi Kina mogla da reaguje datim okolnostima i u budućnosti posebno. Strah da bi neko mogao posmatrati sredstva uložene u Evropske banke kao rizičnu aktivu, što je jedan od argumenata Belgije bio da se protivi tom planu", rekao je Nikolić.

Evroklir saopštava jedino da se već suočava sa brojnim tužbama u Rusiji. Belgija traži dodatne pravne zaštite, da ne ostane sama izložena riziku.

Sumnjičavi su i Evropska centralna banka i njena predsednica Kristin Lagard.

Gajić objašava da bi Evropska unija mogla da se nađe u finansijskoj nestabilnosti.

“Strahovanje Evropske centralne banke je da bi takav potez mogao od strane investitora od drugih zemalja da bude shvaćen kao znak da Evropska Unija koristi sredstva koje se nalaze na njenoj teritoriji, ne u skladu sa pravom, nego u skladu sa svojim interesima i da bi to moglo da dovede do finansijske nestabilnosti. Međutim, argumenti neki suprotni tome kažu da je ovo situacija koja je izuzetna, u kojoj zemlje, članice i EU reaguju na kontramerama na kršenje međunarodnog prava koje je počinila Rusija agresijom na Ukrajinu”, naglasio je Gajić.

Nesuglasice unutar EU

Podela u EU je otvorena. Uz Belgiju, i Italija, Bugarska i Malta, traže alternativu koja smanjuje pravni rizik, poput zajedničkog zaduživanja ili zajma, ali za to je potreban konsenzus.

Mađarski premijer Viktor Orban bio je jasan i rekao da pokušaj Brisela da uzme ruski novac je objava rata.

Da li će se o ruskoj imovini odlučivati kvalifikovanom veličinom ili će EU naći drugo rešenje odlučivaće se krajem nedelje.

Na drugoj strani, Vašington bi taj isti novac radije sačuvao kao polugu za budući mirovni dil, delom za obnovu Ukrajine, ali i za američke bezbednosne garancije i za rusko-američki investicioni fond.