Rat i AI, prvi put – šta vojnici koriste u Ukrajini i šta je američki "Palantir" dao Kijevu

Rat je oduvek podsticao inovacije – od luka i strele do interneta. Sukob u Ukrajini, iako još uvek nije određen samom veštačkom inteligencijom, poprima obrise "laboratorije" u kojoj vodeće sile i kompanije u oblasti VI mogu stalno da obučavaju i testiraju sisteme u širokom spektru funkcija i primena.

Vojni analitičar Vlade Radulović rekao je za Internet portal RTS-a da nema dileme da je rat u Ukrajini prvi sukob u kojem se veštačka inteligencija sistematski primenjuje širom tzv. "kill chain-a".

"U svim fazama – od izviđanja, prikupljanja i objedinjavanja obaveštajnih podataka, preko analize, izbora, dodeljivanja ciljeva i navođenja ubojnih sredstava, odnosno upotrebe 'dronova-kamikaza' i lutajuće municije, do sajber-prostora i logistike", navodi Radulović.

U nekim skorašnjim sukobima, takođe se beleži primena veštačke inteligencije, ali samo u pojedinim segmentima – najbolji primer za to je izraelsko "Jevanđelje", dodaje Radulović.

U pogledu konkretne upotrebe, iako postoje sistemi koji nisu poznati javnosti i čija se upotreba skriva iz razumljivih razloga, Radulović je izdvojio nekoliko sistema.

Kompjuterski "vid" na bojištu

Najpre, vojnici koriste ukrajinsku digitalnu platformu "Delta" i sistem "Osvetnici", koji su namenjeni poboljšanju situacione svesti i upravljanju bojištem.

"Informacije su u realnom vremenu dostupne na pametnim telefonima, tabletima ili laptopovima vojnika, dok sistem Osvetnici, koji se oslanja na tzv. kompjuterski vid, za svega 2,2 sekunde prepoznaje i vrši klasifikaciju 70 odsto neprijateljskih vozila i opreme na snimcima dobijenih sa dronova, bespilotnih letelica ili kamera", navodi Radulović.

Podaci iz dronova za artiljeriju

Radulović dodaje softver "Kropiva" (Kropyva) za obaveštajno mapiranje i artiljeriju, koji koristi informacije dobijene iz bespilotnih letelica i drugih izvora.

Na taj način, objašnjava, taktičke jedinice raspoređene na terenu kontinuirano ažuriraju podatke (ucrtavanje svojih i neprijateljskih položaja) na tabletima i prenosnim računarima.

Sličnu namenu, kaže, imaju i druga ukrajinska softverska rešenja, poput "GIS Arta" i sistema za izviđanje i koordinaciju na bojnom polju "ComBat Vision".

Sistem "Gotam" (Gotham/AIP), navodi Radulović, koristi se za integrisanje i kombinovanje podataka dobijenih putem satelitskih snimaka, od dronova, radara, senzora i drugih izvora za algoritamsko prepoznavanje i prioritizaciju ciljeva.

"Rojevi dronova" nemogući bez VI

Bez veštačke inteligencije, gotovo je nemoguće upotrebljavati "rojeve dronova", čiji moduli VI međusobno komuniciraju i koordiniraju prilaz zoni dejstva, nakon čega vrše izbor i dodeljivanje ciljeva na koje će izvršiti udar.

Zatim, tu su i "Clearview AI" koji služi za identifikaciju poginulih i zarobljenih, kao i dobro poznata mreža satelita "Starlink", koja se javlja kao ključni "taktički internet" na terenu (uz ograničenja u radu samo unutar ukrajinske teritorije).

Ruska i ukrajinska VI – ko je u prednosti

Radulović kaže da je Ukrajina tokom rata pokazala izuzetnu sposobnost da komercijalne tehnologije (dronovi, softver za analizu satelitskih slika, komunikacione aplikacije) brzo integriše u vojne sisteme.

Takođe, kod Ukrajinaca se beleži i česta upotreba savremenih tehnologija "na licu mesta" (field-tested AI), što omogućava fleksibilnost i brzu adaptaciju jedinica, kaže Radulović.

Rusija sa druge strane, dodaje analitičar, ima veći industrijski kapacitet za razvoj platformi baziranih na veštačkoj inteligenciji, budući da je razvijala vojne algoritme i autonomne sisteme dugo pre rata.

Međutim, napominje da Rusiju za razliku od Ukrajine karakterišu velika centralizovanost vojnog sistema i složena birokratija, što usporava brzu primenu novih rešenja na bojištu, zbog čega je i manja fleksibilnost u prilagođavanju komercijalnih ili startap tehnologija.

"Trenutno, sistemi podržani VI u ruskoj vojsci zastupljeni su najčešće u segmentu artiljerije, bespilotnih letelica i dronova, PVO sistema i robotizovanih platformi", navodi Radulović.

Šta "Palantir" radi u Ukrajini

Kompanija "Palantir", poznata po saradnji sa američkim obaveštajnim agencijama i vojskom u projektima masovnog nadzora i analize podataka, jedan je od ključnih partnera ukrajinske vojske, sa svojim "Gotam" (Gotham) sistemom i njegovim "AI powered kill chain-om".

Izvršni direktor kompanije Aleks Karp bio je prvi lider neke velike zapadne kompanije koji se sreo sa predsednikom Volodimirom Zelenskim posle ruskog napada.

Njihov softverski sistem "Gotam", navodi Radulović, omogućava prikupljanje i analizu satelitskih snimaka, podataka dobijenih od dronova, bespilotnih letelica i izveštaja sa terena, dok "AI-powered kill chain" skraćuje vreme između otkrivanja i uništavanja ciljeva sa nekoliko sati ili dana na svega nekoliko minuta.

"Uz platformu Meta Constellation, Ukrajina je dobila i automatizovanu analizu satelitskih snimaka u realnom vremenu, što joj omogućava efikasno praćenje kretanja ruskih trupa na terenu. Palantirovi algoritmi i Data Fusion povezuju dronove i artiljeriju, uključujući i sisteme Himars, čime unapređujući preciznost udara", dodaje Radulović.

Nova uloga privatnih korporacija

"Palantir" nije jedina velika tehnološka kompanija koja je aktivna u Ukrajini. Giganti poput "Majkrosofta”, "Amazona”, "Gugla” i "Starlink” rade na sajber bezbednosti, migraciji kritičnih državnih podataka u klaudu, očuvanju komunikacione povezanosti u zemlji, održavanju stabilne internet veze čak i u uslovima potpuno razorene infrastrukture, uloživši stotine miliona dolara.

Radulović je saglasan da to pokazuje novu ulogu privatnih korporacija u međunarodnoj bezbednosti, gde one postaju aktivni akteri.

"Za razliku od nekog tradicionalnog, konzervativnog pristupa, gde su države nosioci sistema odbrane i bezbednosti, danas tehnološki giganti, zauzimaju sve značajniju, možda čak i presudnu ulogu u zaštiti infrastrukture, komunikacija i digitalnog suvereniteta jedne zemlje", ističe analitičar.

Međutim, prema njegovoj oceni, to postavlja nova pitanja o odgovornosti i uticaju ovih korporacija u ratu, odnosno da li one deluju kao nezavisni partneri ili su produžena ruka neke državne politike, kao i gde su granice legitimnosti njihovog prisustva u sferi bezbednosti.

"Naša velika misija je da Ukrajinu pretvorimo u svetsku laboratoriju"

Nekadašnji ukrajinski ministar za digitalnu transformaciju Mihailo Fedorov rekao je 2022. godine da je "naša velika misija da Ukrajinu pretvorimo u svetsku laboratoriju".

Prema Radulovićevim rečima, nije sporna činjenica da je rat u Ukrajini doprineo da ona postane "poligon" za razvoj i testiranje novih dostignuća u domenu odbrane, ali su se takve najave i odluke reflektovale kroz najmanje tri nivoa.

Prvo kroz institucionalni nivo, stvaranjem vladinih platformi i svojevrsnih inkubatora koji okupljaju startap kompanije, inovatore i pronalazače. Na industrijskom nivou, dodaje, došlo je do osnivanja stotina firmi i pokretanja masovne proizvodnje dronova za jednokratnu upotrebu kao i FPV dronova. Na kraju, ocenjuje Radulović, praktična prednost sukoba je izuzetno značajna, jer na osnovu dobijenih rezultata tokom eksploatacije u realnim borbenim uslovima dolazi od otklanjanja manjkavosti i unapređenja budućih sistema.

Ko je odgovoran kada VI odlučuje o napadu

Sagovornik RTS-a osvrnuo se i na pitanje uticaja VI u donošenju operativnih odluka, odnosno pitanje: ko je odgovoran kada sistem baziran na VI donose odluke o napadu ili izboru ciljeva – čovek, programer ili sama mašina.

Vojna etika, dodaje, tradicionalno naglašava da ljudi moraju kontrolisati i donositi konačnu odluku, naročito ukoliko ona podrazumeva lišavanje života lica ili grupe lica sa protivničke strane.

Sistemi VI donose odluke bazirane na algoritmima i podacima, bez empatije ili procene ljudskih patnji. "To može rezultirati dehumanizovanim izborima i 'efikasnošću' koja zanemaruje civilne žrtve”, ukazuje Radulović.

“Takođe, VI može koristiti prediktivnu analizu za identifikaciju 'verovatnih' meta, što povlači sa sobom potencijalno kršenja principa pretpostavke nevinosti i nepotrebnog stradanja civila“, kaže analitičar.

Frontalni napadi dobijaju novu dimenziju

Što se tiče budućeg razvoja i primene VI u oružanim snagama, Radulović ukazuje da su iskustva iz Ukrajine već sada dragocena, pošto su obe strane pokazale su kako VI može značajno povećati efikasnost malih jedinica i artiljerije.

"Digitalna dominacija na bojištu tako može uspešno nadomestiti brojčanu nadmoć protivnika, dok će VI biti ključni element i u hibridnim operacijama, omogućavajući bržu identifikaciju meta i predviđanje neprijateljskih poteza", kaže analitičar.

Uz to, dodaje, VI će biti ključna u analiziranju obimnih podataka sa bojišta i predlaganju najoptimalnijih rešenja u realnom vremenu, što ne znači da će ljudi biti izostavljeni, već da će odluke biti bazirane na algoritamskim modelima rizika i predikcije.

"Otuda stari koncepti frontalnih napada i klasičnih masovnih armija dobijaju novu dimenziju", zaključuje Radulović.