Džej Di Vens: Rusija učinila "značajne ustupke"; dve strane razmenile po 146 zarobljenika

Служба безбедности Украјине (СБУ) саопштила је да су у размени затвореника у земљу враћени војници, као и један новинар.

Већина њих била је у руском заробљеништву од 2022. године.

У размени заробљеника са Русијом ослобођен је и новинар Дмитар Хиљука који је, према наводима СБУ, био киднапован у Kијевској области у марту 2022. године, преноси Укринформ.

Авион са групом руских војника враћених из украјинског заробљеништва слетео је у Московску област, јавља Тас.

У саопштењу се наводи да је поред руских војника враћено и осам становника Kурске области које је Kијев незаконито притворио.

Руско Министарство одбране је раније саопштило да су Русија и Украјина спровеле размену ратних заробљеника по формули 146 за 146, а руски војници су у Русију стигли са територије Белорусије.

(Танјуг/Укринформ/Тас)

Русија и даље држи хиљаде заробљених украјинских војника, изјавио је помоћник руског председника Владимира Путина, Владимир Медински.

Mедински је објави на Телеграму потврдио да је "према споразумима постигнутим у Истанбулу, дошло до још једне размене ратних заробљеника - овог пута 146 за 146", јавља Интерфакс.

"Изгледа да је тамо остало врло мало наших, 'фонд за размену' Украјине се приближава 'нули'. То је добро. Још увек имамо хиљаде заробљеника украјинских оружаних снага", написао је Медински.

Према његовим речима, Kијев поново "бира" ко ће бити размењен, овог пута међу хиљадама заробљених украјинских официра који су се обратили Зеленском.

(Танјуг/Интерфакс)

Руско Министарство одбране саопштило да су московске снаге заузеле ново насеље у Дњепропетровској области Украјине, али је врховни командант Украјине рекао да су кијевске трупе оствариле напредак на другим местима, повративши три села у Доњецком региону.

Након што нису успеле да напредују ка украјинској престоници Кијеву у првим недељама инвазије на Украјину у фебруару 2022. године, руске трупе су се фокусирале на источни регион Донбаса, објављујући скоро свакодневно освајање нових села, подсећа Ројтерс.

Руско Министарство одбране објавило освајање Филије, села у Дњепропетровској области, што Кијев није признао.

Москва тврди да њене трупе продиру у Дњепропетровску област. Украјинске снаге врше притисак да поврате села у Доњецкој области, жаришту руског напредовања, и да спрече свако даље кретање ка Дњепропетровску.

(Reuters)

Украјинске снаге поново су преузеле контролу над местом Новомихајловка у Доњецкој област, саопштила је Главна обавештајна управа тамошњег Министарства одбране.

Kако се наводи у саопштењу које је објављено на Фејсбуку, офанзивну операцију извеле су јединица "Артан", и Други јуришни батаљон Треће јуришне бригаде, преноси Укринформ.

“Према пресретнутим извештајима, операција је изненадила окупаторе. Непријатељ је изгубио око чету људства и био је приморан да пребаци резерве са других делова фронта", истиче се у саопштењу.

Харковско регионално тужилаштво је у саопштењу на Телеграму саопштило да је у руском гранатирању Kупјанска погинула жена (82).

"Kао резултат непријатељског напада, једна особа је погинула, а две су повређене", наводи се у објави.

(Танјуг/Укринформ)

Потпредседник САД Џеј Ди Венс рекао је да је Русија направила "значајне уступке“ ка преговарачком решењу у рату са Украјином и да је уверен да се напредак постиже упркос недостатку јасног напретка ка окончању сукоба.

Венс је навео да је руски председник Владимир Путин направио неколико уступака, укључујући и да ће Украјина добити безбедносне гаранције које ће заштитити од будуће руске агресије.

“Мислим да су Руси направили значајне уступке председнику Трампу први пут за три и по године овог сукоба“, рекао је Венс за Ен-Би-Си њуз.

“Схватили су да неће моћи да инсталирају марионетски режим у Кијеву. То је, наравно, био главни захтев на почетку. И што је важно, признали су да ће постојати нека безбедносна гаранција за територијални интегритет Украјине“, додао је Венс.

(Reuters)

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је у интервјуу за Ен-Би-Си њуз рекао је да група земаља, укључујући чланице Савета безбедности УН-а, треба да буду гаранти безбедности Украјине.

Ројтерс је прошле недеље известио да су три извора агенције навела да је председник Русије Владимир Путин захтева да Украјина одустане од целог источног региона Донбаса, да се одрекне амбиција да се придружи НАТО-у, да остане неутрална и да западне трупе држи ван земље.

Лавров је у емисији “Meet the Press“ на Ен-Би-Си њузу рекао да су Путин и амерички председник Доналд Трамп разговарали о питању гаранције безбедности за Украјину и да је Путин покренуо питање неуспелих истанбулских разговора из 2022. године.

На тим разговорима, Русија и Украјина су разговарале о сталној неутралности Украјине у замену за гаранције безбедности од пет сталних чланица Савета безбедности УН. Велике Британије, Кине, Француске, Русије и САД, и других земаља, према копији нацрта споразума који је Ројтерс видео 2022. године.

Лавров је за Ен-Би-Си рекао да група која укључује чланице Савета безбедности треба да гарантује безбедност Украјине. Група би могла да укључи и Немачку, Турску и друге земље, додао је руски шеф дипломатије.

“Гаранције безбедности Украјине су то да не буде чланица ниједног војног блока и не сме имати нуклеарно оружје“, рекао је Лавров, према транскрипту интервјуа који је објавило руско Министарство спољних послова.

Лавров је такође јасно ставио до знања да је чланство Украјине у НАТО-у неприхватљиво за Русију, да Русија жели заштиту руског говорног тела у Украјини и да постоји територијална дискусија са Украјином.

(Reuters)

Министарство одбране Русије саопштило је данас да је са територије коју контролише Украјина враћено 146 руских војника, а да је у замену пребачено 146 ратних заробљеника Оружаних снага Украјине.

Како је наведено, осам грађана Руске Федерације, становника Курске области, које је незаконито држао кијевски режим, враћено је и биће одведено кући.

Тренутно се руски војници налазе на територији Белорусије, где им се пружа неопходна психолошка и медицинска помоћ, преноси РИА Новости.

Сви руски војници биће пребачени у Руску Федерацију на лечење и рехабилитацију у медицинским установама Министарства одбране Русије.

Министарство је додало и да су Уједињени Арапски Емирати пружили хуманитарне посредничке напоре током повратка руских војника из заробљеништва.

(Танјуг)

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров поручио је данас да украјински председник Володимир Зеленски неће моћи да скрене пажњу са проблема забране руског језика и православне цркве у Украјини.

"Рекао је да руски језик неће бити званични језик. Међутим, нико не инсистира на томе. Први корак, који не зависи од жеља Зеленског или било кога другог, јесте укидање свих закона који су у флагрантном кршењу статута УН забранили руски језик и канонску Украјинску православну цркву. Он покушава да скрене пажњу са овог проблема, али то му неће успети", рекао је Лавров, преноси Тас.

Зеленски је претходно изјавио да Украјина не намерава да прогласи руски језик за званични у Украјини у оквиру решавања сукоба с Русијом.

(Танјуг)

Канада ће издвојити више од милијарду канадских долара (око 720 милиона америчких долара) за наоружање Украјини, изјавио је премијер Марк Карни.

"Више од једне милијарде долара биће усмерено на јачање вашег арсенала — дронова, муниције и оклопних возила која ће стићи већ следећег месеца", рекао је Карни током прославе Дана независности Украјине у Кијеву.

Карни је у јуну на самиту лидера Г7 саопштио да ће Канада издвојити нови пакет војне помоћи Украјини у вредности од више од две милијарде канадских долара.

(Reuters, Unian)

Русија инсистира да Украјина преда остатак Донбаса као услов за окончање рата, али Кијев одбија да се одрекне стратешки важне и значајне територије.

Док амерички председник Доналд Трамп предлаже територијалне уступке као део мировног споразума, украјински званичници истичу да безбедносне гаранције западних сила морају претходити било каквим уступцима. Донбас остаје најтежа тачка преговора, док рат наставља да кошта десетине хиљада живота.

Како пише Њујорк тајмс, није јасно куда ће водити дипломатски напори које предводи председник САД Доналд Трамп да оконча рат у Украјини, али ће Донбас бити у центру свих преговора.

Стручњаци упозоравају да би предаја Донбаса могла бити "отровна пилула" за Кијев, али и могући предуслов за мир уз услов да Запад обезбеди снажне безбедносне гаранције.

Донбас је место где се водио најинтензивнији део рата, у којем је погинуло десетине хиљада војника с обе стране.

"Ово је отрована пилула", рекао је Вадим Пристајко, бивши министар спољних послова.

"Украјина ће морати да је прогута, а онда ће се видети како ће то поднети", додао је он.

Према коментарима за Њујорк тајмс, бивши украјински званичници и политиколози сматрају да једини начин да Зеленски убеди народ на уступак је да обезбеди снажне безбедносне гаранције које подржавају САД. 

"Гаранције морају бити конкретне, на пример уз учешће европских снага и америчку ваздушну подршку, како би одвратиле Русију од будућих напада", додају они.

Балаж Јарабик, бивши саветник Европске уније у Кијеву, сматра да је Украјина можда стигла до тачке када би могла да пристане на уступање територије "у замену за мировни споразум и западне безбедносне гаранције".

Трамп је изјавио да би Русија могла да врати део територије, могуће мале области на североистоку Украјине, у замену за Донбас, те да је то корисно решење.

"Трампова администрација сматра да су 'ове размене територија заиста корисне за Украјину јер су уверени да ће Донбас ускоро пасти, а онда Украјина неће имати прилику да води даље преговоре'“, рекао је Максим Скрипченко, председник кијевског Тинк-тенка.

Међутим, каже он, Украјинци ово виде другачије.

"Руски напредак у региону био је спор у последње три године, а уступање остатка Донбаса значило би предају важних градова и утврђења која могу послужити Русији за будуће инвазије", додаје он.

Према извештају Ројтерса, председник Русије Владимир Путин је на самиту на Аљасци захтевао од Украјине да одустане од Донбаса, одустане од уласка у НАТО, одржи неутралност и забрани улазак западних трупа. Међутим, украјински председник Володимир Зеленски је више пута поновио да Украјина неће одустати од својих територија.

Током сусрета у Вашингтону, Зеленски и европски лидери упоредили су предају Донбаса под руску контролу са ситуацијом у којој би САД морале да се одрекну дела Флориде – што је оставило снажан утисак на Трампа.

(New York Times, Reuters, Unian)

Председник Украјине Володимир Зеленски поручио је поводом Дана независности да Украјинци овај дан обележавају са вером у будућност, градећи земљу која ће имати довољно снаге да живи у безбедности и миру.

У обраћању са Трга независности у Кијеву, он је додао да на том месту сваки симбол говори о независности Украјине.

"На овом тргу, под нашим заставама, наша деца и унуци славе Дан независности. У миру и са поштовањем, са вером у будућност, и уз захвалност свима који су бранили Украјину у овом рату за независност, који су се дигли и победили", поручио је Зеленски.

Он је додао да за такав циљ вреди живети, и Украјина више никада у својој историји неће бити принуђена на срамоту коју Руси називају "компромисом".

"Потребан нам је праведан мир. Само од нас зависи каква ће нам будућност бити, а свет то поштује, и уважава Украјину, доживљавајући је као себи једнаку", нагласио је украјински председник.

Према његовим речима, управо такву Украјину је представљао у САД пре недељу дана. Како је указао, данас се и Америка и Европа слажу да Украјина још није победила, али дефинитивно неће изгубити.

“Украјина је стекла своју независност, она није жртва, већ борац. Украјина не тражи, она нуди: савезништво и партнерство, најбољу војску у Европи која има напредне одбрамбене технологије и искуство у отпору", указао је Зеленски.

Он је истакао да је Украјини потребна Европска унија, али и да је Унији исто тако потребна Украјина, а то сви увиђају и признају.

Према речима Зеленског, Украјина је призната не као сиромашни рођак, већ као снажан савезник. Како је додао, Украјина ће добити поуздан и трајан мир, и то зато што ће добити безбедносне гаранције.

"Те гаранције ће бити толико јаке да нико на свету неће чак ни помислити да нападне Украјину. То не само да је наш циљ, већ и управо оно што желимо и што морамо пренети нашој деци и унуцима: а то је снажна и равноправна Украјина, европска и независна", нагласио је Зеленски у обраћању.

Указао је да се независност данас "кали на бојном пољу", као и у болницама, школама, фабрикама и ватрогасним јединицама широм земље.

"Независност не спава, ради нон-стоп у одбрамбеним предузећима, јер је толико важно да наши војници имају све потребно... да независност има све да се брани... Када сваки дан чујемо од непријатеља: ‘Нема такве државе, нема такве нације'. Ми сваки дан доказујемо супротно", истако је Зеленски.

На крају, Зеленски је поручио да ће Украјина постојати и кроз наредне генерације:

"Украјинци постоје и Украјинци ће бити на овој земљи, на овом тргу, где ће и за сто година стајати нове генерације и славити Дан независности", поручио је председник Украјине.

Даном независности Украјина обележава 34. годишњицу од проглашења независности, када је скупштина, Верховна рада, 24. августа 1991, усвојила Акт о проглашењу независности од Совјетског Савеза.

(Укринформ, Униан)

Норвешка ће издвојити око седам милијарди круна (више од 695 милиона долара) за ПВО системе за Украјину, објавила је влада ове земље.

У саопштењу се додаје да ће се системи испоручивати из Немачке.

Такође се наводи да су Норвешка и Немачка постигле споразум о финансирању куповине два противваздушна ракетна система "патриот" са ракетама за Украјину.

(Известија)

Локализован је пожар који је избио јутрос на терминалу гасне компаније "Новатек" у Лењинградској области у Русији након напада украјинског дрона, рекао је губернатор Александар Дрозденко.

Он је навео на Телеграму да резервоари за гориво нису погођени пожаром на терминалу у Уст Луги, пренела је РИА Новости.

Претходно је саопштио да у пожару нема повређених. Дрозденко је навео да је руска противваздухопловна одбрана уништила десет украјинских дронова изнад луке Уст Луга, а да су фрагменти дрона изазвали пожар на терминалу "Новатека".

(Танјуг)

Марк Карни, премијер Канаде, стигао је у Кијев поводом Дана независности Украјине, који се обележава данас.

Шеф кабинета украјинског председника Володимира Зеленског, Андриј Јермак, објавио је на Телеграму да је данас посебно важно за Украјину да се на Дан независности увери да има подршку пријатеља. Јермак је истакао да је Канада увек била уз Украјину.

"Ценимо помоћ и солидарност. То нам даје снагу у борби и на путу ка заједничкој победи. Заједно смо јачи", поручио је Јермак и објавио видео-снимак Карнијевог доласка на железничку станицу у Кијеву.

Карни је написао на друштвеним мрежама да Канада у овом критичном тренутку јача своју подршку и напоре да се постигне праведан и трајан мир у Украјини.

"Канада је била једна од првих земаља које су признале Украјину као суверену државу. Од тада, Канада и Украјина су створиле трајно пријатељство засновано на заједничким вредностима мира, безбедности и демократије.

Више од милион украјинских Канађана назива Канаду домом, тако да се сваки тријумф и трагедија на украјинском тлу дубоко осећају овде, у нашој земљи", навео је Карни. Канадски премијер ће посетити и Пољску, Немачку и Летонију.

(Укринформ)

Америчко Министарство одбране блокирало је овог пролећа Украјини право да користи америчке ракете дугог домета за нападе на мете дубоко у унутрашњости Русије, пише Волстрит џорнал.

Наводи се да је ова мера била део настојања администрације Доналда Трампа да убеди руског председника Владимира Путина да прихвати мировне преговоре.

(The Wall Street Journal)

Украјинска противваздушна одбрана (ПВО) оборила је 48 руских дронова током ноћи, саопштиле су Ваздухопловне снаге Оружаних снага Украјине.

У саопштењу се наводи да су руски дронови и ракете погодили током ноћи 10 локација у Украјини.

У Сумској области током ноћи је забележено више експлозија као последица напада руских дронова.

(Укринформ)

Две особе су повређене у нападу дронова украјинских оружаних снага на цивилно возило у Климовском округу Брјанске области, саопштио је губернатор Александар Богомаз.

Локалне власти су саопштиле да су повређене особе превезене у болницу, преноси РИА Новости.

"Још један гнусан напад украјинских нациста на нашој граници. Украјинске оружане снаге су намерно напале дроновима цивилни аутомобил у селу Чуровичи у Климовском округу. Као резултат терористичких акција кијевског режима повређена су два цивила. Мушкарац и жена су превезени у болницу, где им се пружа сва неопходна медицинска нега", написао је Богомаз на Телеграму.

(Танјуг)

На терминалу гасне компаније "Новатек" у луци Уст Луга, у Лењинградској области Русије, јутрос је избио пожар услед напада украјинског дрона, саопштио је губернатор Александар Дрозденко. Нема повређених.

Дрозденко је на Телеграму објавио да је руска противваздухопловна одбрана уништила десет украјинских дронова изнад луке Уст Луга, али да су остаци једног од дронова изазвали пожар на терминалу компаније "Новатек", преноси РИА Новости.

Он је додао да ватрогасне екипе и припадници Министарства за ванредне ситуације тренутно гасе пожар.

(Танјуг)

Једна особа погинула је јутрос у руском нападу дроном на Дњепропетровску област у Украјини, саопштио је шеф војне обласне управе Сергиј Лисак.

Он је објавио на Телеграму да је у нападу причињена штета на територији пољопривредног предузећа. Рекао је и да је избио пожар и на стамбеној згради и приватној кући.

Дежурни руски ПВО системи оборили су протекле ноћи 95 украјинских дронова изнад руских региона, саопштило је руско министарство одбране.

"Током протекле ноћи, руски системи противваздушне одбране који су били на дужности пресрели су и уништили 95 украјинских беспилотних летелица", наводи се у саопштењу, преноси РИА Новости.

У саопштењу се напомиње се да су дронови оборени изнад Брјанске, Тверске, Калушке, Орловске, Тамбовске, Новгородске, Белгородске, Ростовске, Курске, Смоленске, Самарске, Лењинградске области, Крима и Татарстана. 

(Танјуг/РИА Новости)

Руска ПВО оборила је нешто после поноћи украјински дрон у близини курске нуклеарне електране након чега је дошло до оштећења трансформатора и пожара, објавила је управа нуклеарене електране на свом Телеграм каналу.

"У близини курске нуклеарне електране 24. августа у 00.26 по московском времену, руски систем ПВО оборио је борбену беспилотну летелицу (БПЛА) оружаних снага Украјине. Приликом пада, украјински дрон је експлодирао и оштетио трансформатор", наводи се у објави, преноси РИА Новости.

Наводи се да је пожар угашен и да нико у кругу нуклеарне електране није повређен.

"Тренутно у нуклеарној електрани Курск активно ради трећи енергетски блок. Четврти енергетски блок је на планираном одржавању. Први и други енергетски блок су у пасивном режиму", објављено је Телеграм каналу нуклеарке Курск.

(Танјуг)

Немачки канцелар Фридрих Мерц изјавио је да се дипломатски напори за окончање рата у Украјини и даље суочавају "са великим изазовима".

"Направили смо прве кораке. Али дозволите ми да то кажем у аналогији: Налазимо се на деоници од десет километара и можда смо прешли првих 200 метара", рекао је Мерц на партијској конференцији ЦДУ у Оснабрику, преноси Тагесшау.

Према његовим речима, Немачка и ЕУ никада нису уложиле "веће дипломатске напоре него у последње три недеље" у рату у Украјини.

"Молим вас, нико данас не би требало да каже да разговарамо само о испорукама оружја", додао је он. Упозорио је да потенцијални мир у Украјини захтева стрпљење.

(Танјуг)