Tramp: Ulaganje u odbranu sprečiće novi ukrajinski scenario; Finska pozdravila formiranje NATO kopnenih snaga na severu zemlje

Све земље чланице НАТО-а, укључујући Сједињене Америчке Државе потпуно је посвећен томе да одржи Украјину у борби против Русије, изјавио је генерални секретар Алијансе Марк Руте.

Руте је за Ројтерс након завршетка самита лидера земаљача чланица НАТО-а у Хагу рекао да нико у алијанси "није наиван" кад је реч о Русији и да све чланице имају "мање-више исту процену".

"Америчке способности испоручене НАТО-у постепено ће бити смањиване како се Европљани буду више активирали, али неће између тога доћи до празнина, процес ће бити добро организован", рекао је Руте.

(Tanjug, Reuters)

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да ће одговорност коју ће Европа преузети за сопствену безбедност, у оквиру циља НАТО о повећању одбрамбене потрошње на пет одсто БДП, помоћи да се у будућности спрече нови ратови, попут текућег у Украјини.

Говорећи након самита НАТО у Хагу, такође изразио наду да ће "ускоро решити" сукоб у Украјини.

Председник САД је рекао да је састанак са украјинским лидером Володимиром Зеленским прошао "добро" и да се слажу да рат треба да се заврши.

Трамп је саопштио и да планира да разговара са руским председником Владимиром Путином о крају рата у Украјини, али је признао да постоји могућност да Путин има територијалне претензије и ван Украјине.

(Танјуг, Reuters)

Фински министар одбране, Анти Хаканен, изразио је задовољство плановима да шест чланица НАТО-а, међу којима су Велика Британија и Француска, учествују у формирању копнених снага на северу Финске.

Финска, која има најдужу границу са Русијом од свих држава чланица НАТО, појачала је безбедносне мере у последње две године од како је, због сукоба у Украјини, 2022. године приступила тој војној алијанси, пише Ројтерс.

"Веома сам задовољан што смо јуче, током министарског састанка, могли да објавимо да ће се Шведска, Велика Британија, Француска, Норвешка, Данска и Исланд прикључити ФЛФ Финланд", објавио је Хаканен мислећи на такозване Forward Land Forces (напредне копнене снаге) НАТО-а.

Хелсинки и Стокхолм су прошле године договорили да Шведска предводи успостављање копнених снага НАТО у Финској и позвали су остале савезнике да учествују.

Број војника још није прецизиран, али финско Министарство одбране саопштило је да постоји план за ангажовање око 5.000 војника, као и значајне количине опреме, уколико се безбедносна ситуација погорша.

Прве копнене снаге НАТО требало би да стигну ове године и биће распоређене изнад Арктичког круга, у Рованиемију и Соданкиљи.

Поред страних појачања на северу, Финска ће бити домаћин новог НАТО штаба за копнене снаге у Микелију, у јужном делу земље, удаљеном око два сата вожње од финско-руске границе.

(Reuters, Tanjug)

Украјински председник Володимир Зеленски нагласио је да је састанак са америчким председником Доналдом Трампом био "дуг и садржајан".

Зеленски се надао да ће искористити 50-минутни састанак на маргинама самита НАТО-а у Хагу како би лобирао код Трампа за улагања у одбрамбене напоре Украјине против Русије.

"Обрадили смо сва заиста важна питања. Захваљујем се господину председнику, захваљујем се Сједињеним Државама", написао је на Икс-у.

Нагласио је да су разговарали како постићи прекид ватре и прави мир.

(Reuters)

Савезници ће војну помоћ пружену Украјини укључити у укупне одбрамбене расходе утврђене у оквиру целе Алијансе, наводи се у завршној декларацији самита НАТО-а, пише Укринформ.

"Савезници су поново потврдили своју снажну и суверену посвећеност подршци Украјини... и у том контексту ће укључити директне доприносе украјинској одбрани и одбрамбеној индустрији приликом обрачуна издатака за одбрану", наводи се у документу.

(Ukrinform)

Украјински председник Володимир Зеленски започео је састанак са председником САД Доналдом Трампом на маргинама самита НАТО-а у Хагу, рекао је у портпарол украјинског председника.

(Reuters)

Руски председник Владимир Путин неће отпутовати на самит БРИКС-а следеће недеље у Бразилу због налога за хапшење који је против њега издао Међународни кривични суд (МКС), рекао је помоћник Кремља за спољну политику Јуриј Ушаков.

Ушаков је рекао да ће Путин, ипак, учествовати путем видео-линка на самиту БРИКС-а 6. и 7. јула у Бразилу.

"То је због одређених потешкоћа, у контексту захтева МКС-а. У том контексту, бразилска влада није могла да заузме јасан став који би омогућио нашем председнику да учествује на овом састанку", рекао је Ушаков.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров путоваће на самит као представник Русије.

(Reuters)

Француски председник Емануел Макрон рекао је да ће Европа издвојити више  овцана одбрану како би била боље опремљена за суочавање са руском претњом.

Истакао је, такође, да се од европских земаља не може тражити да издвајају више јер се суочавају и са трговинским ратом.

(Reuters)

Украјински председник Володимир Зеленски и данска премијерка Мете Фредериксен договорили су се да ће Кијев и Копенхаген покренути заједничку производњу одбрамбеног оружја.

"Данска ће бити прва земља са којом ћемо покренути заједничку одбрамбену производњу. Свака земља која сада искрено помаже Украјини може рачунати на обострано корисно партнерство са нама. Хајде да заједно ојачамо Европу", поручио је Зеленски из Хага, где присуствује неформалним састанцима у оквиру самита НАТО.

Захвалио је Фредериксен и додао да је са њом, осим о производњи оружја, разговарао и о председавању Данске Саветом ЕУ и даљој подршци украјинским војницима.

(Танјуг)

Министри спољних послова нордијских земаља позвали су на самиту НАТО-а на хитан и безуслован прекид ватре у Украјини, оцењујући да је то основни предуслов за преговоре о праведном и трајном миру. 

У заједничкој изјави потписаној у Хагу, министри су истакли су да ће наставити да пружају војну и финансијску подршку Кијеву, подсећајући да су за 2025. већ определили више од 15 милијарди долара помоћи и да је истовремено потребно да се појача притисак на руску ратну економију широким, трансатлантски усклађеним санкцијама праћеним тарифама, наведено је у саопштењу Министарства спољних послова Финске. 

Документ су потписале шефице и шефови дипломатија Финске Елина Валтонен, Данске Ларс Локе Расмусен, Исланда Фордис Колбрун Рејкфјорд Гилфадотир, Норвешке Еспен Барт Еиде и Шведске Мариа Малмер Стенергард. 

(Танјуг)

Директни преговори између Русије и Украјине морају бити настављени, јер то омогућава решавање различитих питања, укључујући и хуманитарна, изјавио је директор руске Спољне обавештајне службе (СВР) Сергеј Наришкин.

Наришкин је, говорећи о наредној рунди преговора са Украјином, рекао да су такви преговори "неопходни".

"Без обзира на то како су они расположени, неопходно је водити преговоре. Чак и ако је тешко говорити о тако озбиљном напретку. Али ипак, сваки пут, током сваке нове рунде решава се низ питања, укључујући и питања везана за хуманитарну агенду. То је такође веома важно", истакао је Наришкин.

Друга рунда преговора између Русије и Украјине одржана је 2. јуна, када су две стране размениле нацрте меморандума о мирном решењу сукоба у Украјини, а такође су се сложиле о размени тешко рањених ратних заробљеника и тела погинулих војника. 

(Тас, Танјуг)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да се завршава спровођење хуманитарних споразума између Русије и Украјине, након чега ће бити потребно одредити датуме нових преговора делегација две земље. 

"Тренутно се завршава спровођење споразума хуманитарне природе који су постигнути током друге рунде (преговора), а након тога ће бити време да се утврде датуми за њихов наставак", рекао је Песков.

Песков је рекао да Русија и Украјина тренутно не воде дијалог о нацртима меморандума. 

(РИА, Танјуг)

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп за сада неће подржати позиве европских лидера да појача санкције Русији, изјавио је амерички државни секретар Марко Рубио, нагласивши да Вашингтон и даље жели да задржи простор за преговоре о прекиду ватре између Москве и Кијева.

Према његовим речима, ако би САД сада увеле додатне санкције, "као што многи желе, вероватно би затворили могућност за даљи дијалог са Русијом".

Рубио је додао да Трамп "зна право време и место" за нове мере, али и да би њихово увођење значило да је "прозор за преговоре вероватно затворен". 

(Politico.com)

Мађарски премијер Виктор Орбан поручио је украјинском председнику Володимиру Зеленском да је Европска унија "створена ради мира и просперитета својих чланица" и да би пријем земље која је у рату увео ЕУ у директан сукоб.

Реакција Орбана уследила је након што је Зеленски у објави на мрежи Икс критиковао Мађарску због блокаде отварања приступних преговора између Украјине и ЕУ.

"Неправедно је када једна странка блокира одлуку Уније", навео је Зеленски, осврћући се на најновије разговоре са челницима Европског савета, Европске комисије и генералним секретаром НАТО-а.

Орбан му је убрзо одговорио: "Господине председниче, уз дужно поштовање: Европска унија је створена да би обезбедила мир и просперитет за своје државе чланице. Пријем земље која је у рату са Русијом одмах би довео ЕУ у директан сукоб. Неправедно је очекивати да било која чланица преузме тај ризик".

Зеленски је у истој објави навео и да је било речи о додатним санкцијама против Русије, укључујући 18. пакет који би, према његовим речима, требало да појача притисак на енергетски и банкарски сектор Русије, као и на такозвану "флоту у сенци", с посебним фокусом на увођење ценовног лимита за руску нафту.

(Танјуг)

Дмитриј Медведев, заменик председника Савета безбедности Русије, изјавио је да Европска унија представља "директну претњу" Русији и да би потенцијално приступање Украјине блоку било опасно за Москву.

Према његовим речима, ЕУ се "развила" у правог непријатеља Русије, али би билатерална сарадња између Москве и појединих земаља чланица ЕУ требало да се настави.

(Reuters)

Руске снаге су преузеле контролу над насељем Јалта у региону Доњецка, објавила је у руска државна новинска агенција РИА позивајући се на руско Министарство одбране.

(Reuters)

Русија није довољно јака да представља стварну претњу НАТО-у, јер је Aлијанса "много јача", изјавио је мађарски премијер Виктор Орбан. 

"Права претња Европи је губитак конкурентности, а НАТО нема шта да ради у Украјини", рекао је Орбан у Хагу, где присуствује самиту НАТО-а.

(Reuters)

Немачки министар одбране Борис Писторијус истакао је важност Сједињених Америчких Држава као партнера у украјинском сукобу, и нагласио је да савезници раде на томе да спрече да Вашингтон изгуби интересовање. 

Писторијус је за немачку телевизијску мрежу АРД рекао да је одржавање интересовања Американаца, када је у питању Украјина, важно јер је то много више од "регионалног сукоба".

"Овде је у питању више од само регионалног сукоба. Настављамо да радимо како бисмо осигурали да се не повуку. Мораћемо да видимо да ли ћемо успети", навео је Писторијус.

(Reuters)

Не постоји алтернатива већим издавањима за одбрану у светлу сталне претње од Русије, рекао је генерални секретар НАТО-а Марк Руте.

"С обзиром на нашу дугорочну претњу од Русије, али и на масовно гомилање војске у Кини и чињеницу да Северна Кореја, Кина и Иран подржавају ратне напоре у Украјини, заиста је важно да потрошимо више. То ће бити број један на дневном реду данас“, рекао је Руте пре састанка са светским лидерима на самиту НАТО-а у Хагу.

(Reuters)

Најмањае 18 људи је страдало, а 300 их је повређено у јучерашењем руском нападу на Дњепар, саопштио је начелник тог региона Сергеј Лисак.

Руске снаге су 24. јуна гађалe Дњепропетровску област балистичким ракетама, навеле су претходно украјинске власти.

(Ukrinform)

Украјински напади дронова током ноћи оштетили су складиште жита, школу, куће и спортски комплекс у јужном руском региону Ростов, саопштиле су руске власти.

Руско Министарство одбране је навело да су његове јединице уништиле укупно 40 дронова током ноћи изнад неколико руских региона и Крима.

Седам дронова је оборено изнад Ростовске области.

(Reuters)