Takovska 10: Sudbina Ukrajine – između istorije i sadašnjosti, mira i zamrznutog konflikta

Rat u Ukrajini traje već 1.182 dana. Mirovni pregovori u Istanbulu, prošlog četvrtaka, za neke posmatrače nisu doneli ništa značajno, budući da se predsednici Rusije i Ukrajine, Vladimir Putin i Volodomir Zelenski, nisu sreli, dok u Tursku, naposletku, nije otišao ni američki predsednik Donald Tramp. Za druge je napredak bio ogroman, a razmena po hiljadu zarobljenika sa obe strane im je dokaz.

Bivši ambasador Srbije u Rusiji akademik Slavenko Terzić kaže povodom telefonskog razgovora ruskog i američkog predsednika, Vladimira Putina i Donalda Trampa, da je okončanje sukoba i dalje daleko od realnosti.

"Mislim da smo još daleko od dugoročnog i ozbiljnog mira, odnosno, da će pregovori biti dugi, postepeni i vrlo komplikovani, uz istovremeno vojno dejstvovanje. Trampov odnos je previše entuzijastičan i sa željom da se što pre dođe do mira. Putin, kao čovek na čelu jedne velike države – koja ima odgovornost za događaje u Ukrajini – možda je suzdržan i oprezan. Različiti su i ciljevi jedne i druge strane. Rusija ovde ne ratuje protiv Ukrajine. Ona u Ukrajini ratuje protiv Zapada i NATO pakta", ističe Terzić.

Bivši ambasador Srbije u Rusiji navodi da sukob između Moskve i Kijeva ima duboke istorijske korene.

"Bez razumevanja tih korena ne možete razumeti šta se danas dešava. Lutate u magli. Projekat Ukrajina počinje još krajem 19. veka. Sve ono što se dešava danas, dešavalo se i za vreme Austrugarske uprave u Galiciji. Isto što se dešavalo u Galiciji, dešava se i u Bosni i Hercegovini, stvaraju se novi jezik i drugačija istorija. Govorimo o uzrocima koji su doveli do ovog sukoba. Putin je trezven, stabilan i realan političar i shvata da ovde nije reč samo o vojno-strategijskom i geopolitičkom, već da sukob ima duboke religijske i ekonomske korene", naglašava Terzić.

Smatra da je cilj Rusije nesporan i da podrazumeva povlačenje ukrajinske vojske iz četiri oblasti koje su, kako tvrdi, faktički ušle u sastav ruskog ustavnog sistema, iako formalno-pravno nisu međunarodno priznate.

Trampova uloga – od naivnog do konkretnog

Bivši ambasador Srbije u Češkoj Republici Vladimir Vereš ističe da mu se čini da bi ovaj razgovor između Trampa i Putina mogao da se gleda kao nešto povoljniji za Kremlj, ali da je stvar isuviše složena.

"Tramp spoljnu politiku i međunarodne odnose shvata dosta pojednostavljeno, kao neku komercijalnu transakciju koja može da se prelomi preko kolena. Zato je on i obećavao mir za 24 sata. Putin je politički veštiji i mnogo iskusniji, ima 25 godina iskustva na vlasti", naglašava Vereš.

Bivša ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji Aleksandra Joksimović navodi da je Trampova uloga u pregovorima svakako novina, u odnosu na dosadašnji trougao pregovarača između Ukrajine, Rusije i Evropske unije.

"I ta novina je unela novu dinamiku. Za Trampa je važno da se rat brzo završi, jer to predstavlja njegovo predizborno obećanje. U čitavu priču o odnosu Rusije i Ukrajine je ušao i sa velikom svađom sa Zelenskim u Beloj kući, što je delovalo poprilično dramatično, ali vremenom je menjao stav, pa je došao i do toga da je nastavio da naoružava Ukrajinu i da izlazi sa stavom da mu se čini da Putin ne želi da dođe do mira", podseća Joksimovićeva na genezu skorijih događaja.

Ističe da su svi dosadašnji razgovori dokazali da se od početne tačke nije mnogo odmaklo, osim nedavno dogovorene razmene zarobljenika.

Trajni mir ili zamrznuti konflikt

Terzić ističe da je perspektiva sukoba zapravo u trajnom miru, ali da je čitav svet, u kontekstu rusko-ukrajinskog sukoba, daleko od njega.

"Rusija ne pristaje na ovih 30 dana takozvanog primirja. Putin stalno insistira da se moraju otkloniti dublji uzroci krize. Jedan od tih razloga je širenje NATO-a od Berlina, praktično, do Sankt Peterburga. Drugi je taj što je Ukrajina istorijski ruska zemlja, na kojoj većinski živi ruski narod, osim Galicije", navodi Terzić.

Smatra da u Evropskoj uniji ne postoji želja za mirom u Ukrajini.

"Rusija je, sa druge strane, protiv zamrznutog konflikta, jer to znači dalju koncentraciju NATO trupa na granici sa Rusijom. Rusija bi htela da ove četiri oblasti i zvanično uključi u sastav Rusije, ali ne samo to, već hoće i bezbednostne garancije da Ukrajina ne ulazi u NATO", ističe Terzić.

Sa druge strane, Vereš napominje da kakav god da se trajni mir uspostavi, zamrzniti konflikt će nastaviti da važi u praksi.

"Rusija se pretvorila u vojnu ekonomiju. Ima dosta onih danas u Rusiji koji gotovo otvoreno nude podelu ukrajinske teritorije", objašnjava Vereš.

Joksimovićeva objašnjava da, u svakom kontekstu, o konfliktu Rusije i Ukrajine ne bi trebalo govoriti iz prizme religijskih elemenata konfrontacije.

"Ona ne postoji. Govorimo o pravoslavnim Rusima i Ukrajincima. Takođe, moramo jasno da postavimo stvari – ukrajinska nacija postoji, a nije Zapad napao Rusiju, već je Rusija sprovela agresiju nad Ukrajinom. U takvom kontekstu, EU članice strahuju da Ukrajina ne bi bila poslednja zemlja koju bi iz Moskve napali. Recimo, u Finskoj vlada zabrinutost da bi Putin za pet godina mogao da napadne Finsku", zaključuje Joksimovićeva.

Celu emisiju Takovska 10 možete pogledati u video zapisu na početku teksta.