Oko: Sve oči uprte u Istanbul: Ukrajinci bez snage, Rusi bez želje – rešenje na dugom štapu

Putin nije došao u Istanbul, a čekao ga je svet. Ni američki predsednik Donald Tramp nije došao, ali je poručio da od dogovora nema ništa dok se Putin i on ne sastanu.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski stigao je u Ankaru, ali ne i na pregovore u Istanbul. Izjavio je da mu je Putin za pregovarački sto poslao "sporedne glumac". Jedini siguran dobitnik u ovoj situaciji je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji od Rusa kupuje oružje, a svoje prodaje Ukrajincima.

Borba za Trampovu naklonost

Novinar Boško Jakšić, gostujući u emisiji Oko, podsetio je da ključni akter rata, čovek koji ga je započeo, nije došao na pregovore, dok je Zelenski postupio po Trampovom zahtevu da po svaku cenu prihvati razgovore.

"Zelenskom sada preostaje samo da optuži Putina da je Rusija svojim nedolaskom potvrdila da nije zainteresovana za ozbiljne pregovore. Ovo što gledamo predstavlja nivo daleko ispod očekivanog. Ukrajinska strana ima mandat da pregovara o primirju, dok ruska delegacija nema nikakva ovlašćenja. To je ključna tema", smatra Jakšić.

Ističe da je reč o paradoksalnoj situaciji — Ukrajinci gube rat, ali ga nisu izgubili; Rusi dobijaju rat, ali ga nisu dobili. Dodaje da trenutno postoji borba za imidž, jer sve strane žele da se predstave kao mirotvorci. Za naklonost Trampa, kao ključne figure, kaže, bore se i u Moskvi i u Kijevu.

"Putin je odbio predlog evropskih lidera u Kijevu za prekid vatre od 30 dana. Želi da zadrži kontrolu nad situacijom, ali želi i da pokaže dozu fleksibilnosti, pa je predložio direktne razgovore – na kojima ne učestvuje. Koliko Rusija diktira, pokazuje i to što je ona odredila datum, mesto i palatu za pregovore", zaključuje Jakšić.

Sličnost sa 2015. godinom

Aleksandar Mitić, naučni saradnik, smatra da je situacija veoma slična onoj iz 2015. godine u Minsku (Minsk 2), ali da su sada ruski zahtevi znatno veći, dok je pozicija Ukrajine slabija.

"Tada se govorilo o decentralizaciji Ukrajine i autonomiji za Donjeck i Lugansk. Danas se postavlja suštinsko pitanje šta treba prvo uraditi. Ukrajinci, uz podršku EU, traže primirje pa onda razgovore o političkim pitanjima. Rusija, naprotiv, insistira da se prvo reše politička pitanja“, objašnjava Mitić i dodaje da nije ni očekivao da će Putin doći u Tursku.

Rešenje za stolom ili na frontu

Bivši ambasador Dušan Spasojević slaže se da ruski lideri ne bi došli u Istanbul jer bi to narušilo predstavu o realnom odnosu snaga. On smatra da Rusija dobija rat i da Ukrajina neće moći da prihvati tri ključna ruska uslova za okončanje konflikta.

"Pesimista sam kada je reč o diplomatskom rešenju. Mislim da će kraj ovog rata biti određen na bojnom polju, ne za pregovaračkim stolom", kaže Spasojević.

Dodaje da ga je sastanak u Kijevu podsetio na "šaptače u pozorištu", s obzirom na Zelenskog kao glumca. "Francuzi i Britanci nemaju ni volju ni kapacitet da se ratuju s Rusijom, a podrška Ukrajini često ostaje na deklarativnom nivou. Tramp je, po mom mišljenju, Zelenskijev najiskreniji savetnik", dodaje Spasojević.

Spasojević smatra da izbor Turske kao domaćina pregovora simbolično pokazuje kako se svet promenio. "Turska je nedavno intervenisala u Siriji, oborila vladu i postavila svoje ljude, a ujedno drži deo teritorije članice EU — Kipra. Taj izbor pokazuje da i Rusija i Amerika vide kraj rata u gubitku najmanje 20 odsto ukrajinske teritorije“, zaključuje bivši ambasador.