Kad vatra kaplje s neba u Ukrajini – eskalacija rata, ili poligon za testiranje oružja

Bleštavi tragovi svetlost, praćeni šištanjem i brojnim eksplozijama probudili su u četvrtak ujutro meštane Dnjepra. U proteklih 1.000 dana rata u Ukrajini, nisu videli ništa slično. Sinhronizovani baraž, ispostavilo se, bile su eksplozije bojevih glava potpuno nove ruske rakete, zbog koje će čelnici NATO-a i predstavnici Ukrajine, koliko u utorak, održati hitnu sednicu. Neposredno pre lansiranja novog projektila, Moskva je o namerama obavestila Vašington. Kijev od Amerikanaca zatražio novi protivraketni sistem, isti onaj koji su SAD, pre iranskog napada, rasporedile u Izraelu.

Ukrajinski parlament otkazao je sednicu, nakon navodnog upozorenja da bi se zgrada mogla naći na meti projektila, koje protivvazduhoplovna odbrana te države jednostavno ne može da presretne.

Prvi put od početka rata, ukrajinski poslanici neće održati sednicu zbog potpuno nove opasnosti – novog ruskog projektila koji je nepuna 24 časa ranije pogodio Dnjepar. Balistička raketa srednjeg dometa "orešnik", koja na udaljenost od 5.000 kilometara navodno putuje deset puta brže od zvuka.

Gotovo istovremeno, izvori u Briselu su naveli da je NATO, za utorak, na zahtev Kijeva zakazao hitnu sednicu Saveta za Ukrajinu, koju čine ambasadori država članica NATO-a i predstavnici Ukrajine.

Zvaničnici NATO-a nisu komentarisali dnevni red sastanka, ali je ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiga najavio "konkretne rezultate", navodeći da ruski napad na Dnjepar predstavlja "ozbiljnu eskalaciju rata".

Reakcije Kijeva i Brisela usledile su svega 24 časa od kada je serija eksplozija potresla Dnjepar i pokrenula lavinu spekulacija kakvo je, u stvari, oružje ispaljeno na fabriku naoružanja u tom ukrajinskom gradu.

"Orešnik", RS-26 – šta je palo na Dnjepr?

Rusko ministarstvo odbrane obznanilo je da se radi o projektilu srednjeg dometa nazvanog "orešnik", ili "lešnik", kojima su pogođena postrojenja ukrajinskog vojnoindustrijskog kompleksa u Dnjepru.

"Oružane snage su 21. novembra 2024. godine, kao odgovor na upotrebu američkog i britanskog dalekometnog oružja protiv objekata na teritoriji Ruske Federacije, izvele kombinovani udar na jedan od objekata vojnoindustrijskog kompleksa Ukrajine. Prvi put u borbenim uslovima u napadu je uspešno korišćena balistička raketa srednjeg dometa sa beznuklearnom hipersoničnom opremom 'orešnik'. Cilj lansiranja je postignut. Sve bojeve glave su dostigle cilj", navelo je rusko Ministarstvo odbrane.

Prethodno, predsednik te države Vladimir Putin je upozorio da je lansiranje "orešnika" odgovor na napad Ukrajine američkim i britanskim projektilima dugog dometa.

Regionalni sukob je, kako je objasnio Putin, time dobio elemente globalnog.

Elementi globalnog sukoba izbegnuti su tako što je Kremlj, tačno 30 minuta pre lansiranja "orešnika" upozorio Vašington da će ispaliti projektil na Ukrajinu.

"Potvrđujem da je Rusija lansirala eksperimentalnu balističku raketu srednjeg dometa. Projektil je zasnovan na raketi RS-26. Upozoreni smo neposredno pre lansiranja", potvrdila je portparolka Pentagona Sabrina Sing.

Ukrajinska obaveštajna služba je, dan nakon eksplozija u Dnjepru, objavila da je raketa letela brzinom 11 puta većom od brzine zvoka, te da je od Astraha, odakle je lansirana, letela tačno 15 minuta.

Komsomolska pravda je objavila da novi projektil može nositi od tri do osam bojevih glava, koje se zasebno mogu navoditi ka ciljevima.

Vlasti u Kijevu su, odmah, zatražile od Amerikanaca da im isporuče protivvazdušni sistem THAAD, kakav je nedavno raspoređen u Izraelu u jeku opasnosti od osvetničkih napada Irana.

Rusija je, istovremeno, navela da je napad "orešnikom" odgovor na dozbolu koje su SAD i Britanija dali Ukrajincima za akcije projektilima ATAKMS duboko na teritoriji Rusije.

Kremlj je objavio i da su ukrajinske snage na Rusiju u utorak islalile ukupno šest raketa ATAKMS, dok je dan kasnije ispaljeno nekoliko beritanskih projektila "storm šedou" i američkih HIMARS-a.

Na taj način, smatraju ruske vlasti, Britanija i Amerika direktno su se uključule u rat u Ukrajini.

Prethodno, Bela kuća je optužila Putina da je sam izazvao eskalaciju, pošto je u rat uveo severnokorejske vojnike.