Takovska 10: Kakav rasplet čeka Ukrajinu

Istoričar Aleksandar Životić kaže da vesti sa frontova govore da se nalet ruske vojske nakon zauzimanja Avdejevke završio.

”Potom je došlo do manjeg napredovanja na onom međuprostoru do prvih naselja i tu na prednjim krajevima, odnosno na istočnim krajevima tih naselja, određenih veštačkih jezera i drugih prirodnih pregrada, prosto front se stabilizovao”, objasnio je Životić.

Na pitanje da li se očekuju značajna pomeranja na proleće, Životić kaže da ćemo to videti.

“Trenutno je situacija takva da su operacije stale iz nekoliko razloga. Prvi je prosto zamorenost prethodnim operacijama, onim koje su vođene tokom zimskog perioda, po mrazu. To je tamo tako da preko zime kada smrzne možete upotrebljavati težu tehniku. Sada, u rano proleće, kada se sneg topi, to je blato gde ljudi upadaju do kolena, tenkovi do gornjeg nivoa gusenica, tako da je to jedan od ključnih faktora koji utiče na prosto smanjivanje intenziteta vojnih operacija”, naveo je Životić.

Ukazao je i da su gubici tokom borbe za Avdejevku bili zaista veliki.

“Na tom jednom vrlo malom prostoru, to je nekih 29 kilometara kvadratnih, rusko komandovanje je angažovalo celokupne snage koje je imalo na raspolaganju iz centralnog vojnog okruga. Kada uzmete koliki je to prostor, pogledate intenzitet borbi, vidite gubitke, snimci jasno govore koliko je tu oklopnih vozila ostalo na poprištu i vidite da je ta udarna oštrica prosto otupela”, dodao je Životić.

Šta je papa Franja želeo da poruči

Komentarišući izjavu pape Franje, koji je u intervjuu švajcarskoj televiziji rekao da Ukrajina treba da bude hrabra i da mahne belom zastavom, odnosno da prihvati pregovore o miru koji joj možda neće odgovarati, ali će spasiti mnoge živote, Životić navodi da je ta izjava za širu javnost došla poprilično nenadano, a na drugoj strani izazvala je vrlo burne reakcije, naročito na istoku Evrope i to u nekim tradicionalno vrlo radikalnim katoličkim zemljama kao što je Poljska.

“Međutim, ono što se desilo jutros poprilično menja situaciju. Njegov prvi pomoćnik je tu izjavu sada predstavio na jedan drugačiji način, rekavši da je u ovom ratu Rusija agresor i da ona treba da povuče taj prvi potez ka uspostavljanju mira. Dakle, da li je u pitanju nešto iza čega se krije nekakva mirovna inicijativa, Vatikan inače u mnogim regionalnim sukobima bio inicijator mnogih mirovnih pregovora iza kulisa, to je veoma teško reći. Papa Franja je predstavnik malo drugačijeg krila unutar katoličke crkve, jednog krila koji se razlikuje poprilično od evropskog katoličanstva, tako da moguće da možemo i u tome tražiti odgovore na ovo pitanje”, objašnjava Životić.

Ekonomista Goran Nikolić takođe smatra da je to na neki način lično stav pape Franje koji je specifičan i koji nije tradicionalan iz Evrope kao što smo to imali slučaj ranije.

“Mislim da je to njegova ideja i naravno sa humanim namerama da se rat zaustavi, ali mislim da će se na tome završiti”, kaže Nikolić.

Nikolić: Rusija u prednosti kada je u pitanju vojna proizvodnja

Ekonomista Goran Nikolić naveo je da je Rusija u prednosti kada se posmatra vojna proizvodnja.

"Ako posmatrate vojnu proizvodnju trenutno je Rusija u prednosti. Kada je država u ratu ona može da angažuje svoje kapacitete vrlo jednostavno, dok je to po pitanju Zapada pitanje poslovnih procena raznih preduzeća. Ne možete lako da ih ubedite da ćete vi imati određene porudžbine, da će ta izvesna država za to privatno preduzeće hteti da kupuje municiju, u tom smislu Risija danas ima prednost“, rekao je Nikolić.

Međutim, kako kaže Nikolić, njeni planovi su tako bazirani da ona dobija rat do 2025. ili 2026. godine.

Ako bi se Zapad u ratu angažovao u punijem kapacitetu, dodaje, to bi već moglo da menja stvari.

Naglasio je da je ruska ratna ekonomija ono što sve zemlje primenjuju kada dođu u takve situacije, a to je povećavanje budžetske potrošnje, ekspanzivna fiskalna politika koja je praćena i ekspanzivnijom monetarnom politikom.

"Čak imamo i da je građevina industrija porasla, stanovi se kupuju, visok rast ima i industrija odeće i obuće za vojsku, dok ostale grane mogu da se nađu u problemima i zbog manjka radne snage, manjeg priliva kredita, državnih subvencija“, rekao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, sve to može da uzrokuje razne disbalanse, a najvidljiviji je rast inflacije.

"Ako imate povećanu tražnju u domenima civilnog sektora, čija mogućnost je smanjena zbog preopterećenosti vojnog sektora dolazi do uskih grla i do rasta inflacije, i pada rublje. To je nešto što ćemo videti posle isteka šestomesečne kontrole izvoza koja je uvedena polovinom oktobra“, rekao je Nikolić.

Ukazuje da nije nemoguće očekivati da bi rublja tokom marta i narednih meseci mogla da depresira, što smatra dobrom merom za privredu koja se, kako kaže, nalazi u situaciji da je potrebna uvozna supstitucija, da je kurs bitan sa aspekta punjenja budžetskih prihoda i činjenice da ćemo imati pad cena nafte u drugom tromesečju.

"U nekom kratkom roku to se ne odražava na životni strndard što je paradoksalno, jer imamo pad siromaštva u Rusiji, rekordno nisku nezaposlenost od 2, 9 odsto. Čak su i plate rasle. Na duži rok to strukturne slabosti i dolazi do strukturnih problema“, rekao je Nikolić.

Životić: Realna ratna izdvajanja Rusije mnogo veća nego što pokazuje statistika

Na pitanje koliko Rusiju ovaj rat skupo košta i koliko troši za naoružanje, profesor Životić kaže da ruska statistika zahteva malo drugačije čitanje.

“To znači u praksi sledeće – rast vojnog budžeta je evidentan, a rast odvajanja kada je u pitanju stopa nacionalnog dohotka je takođe uvećena. Međutim, realno ti rashodi su mnogo veći. Zato što kada gledate na zapadnu statistiku, to je otprilike to, vidite šta je izdvajanje za vojsku. Međutim, ruski budžet je tako koncipiran da postoje mnoge stavke koje se troše za potrebu odbrane, a vode se kao rashodi nekih drugih ministarstva", ukazuje Životić.

Procena da je to između osam i devet procenata brutno nacionalnog dohotka, odnosno da se toliko troši na naoružanje i vojnu opremu, dodaje Životić.

"Međutim, ta struktura je u priličnoj meri neočekivana, u smislu da bi se očekivalo da se radi ubrzana modernizacija, da se uvode novi modeli, novi obrazci vojne tehnike. Međutim, najviše se radi na remontu i na modernizaciji stare tehnike koja je bila na čuvanju, odnosno u konzervaciji. A drugo, drastično su povećane plate vojnika po ugovoru i svih ostalih kategorija vojnih lica", navodi Životić.

Naglašava da je to ono što često ruski ekonomisti dosta stidljivo kažu, da je glavni problem ruske ekonomije kako naći balans između ratne ekonomije, dakle trošenja za potrebe rata, velikih socijalnih davanja koja su drastično narasla u prethodnom periodu, a da ne doživite veliki inflatorni talas.

"Kada gledate ruske medije, tu se govori isključivo u ružičastim tonovima o ruskoj ekonomiji. Govori se u superlativu, govori se o velikoj otpornosti, o njenom napretku, a onda vidite procene ekonomista koje baš i nisu tako sjajne. A takođe imate zvanične statistike koje kažu da je procena siromaštva u drastičnom padu. Ali moramo znati još nešto, plate su porasle, druga socijalna davanja su porasla, ali prag siromaštva je 14.000 rubalja. Znači onaj ko ima prihod od 14.000 rubalja ili niži, smatra se siromašnim. A to je 140 evra mesečno", poručuje Životić.

Koliko Zapad pomaže Ukrajini 

Nikolić je rekao da Ukrajina dobija veliku pomoć od Zapada i da je ta količina novca karakteristična samo kada zemlja vodi rat.

"Mislim da plata koja je nešto ispod 400 evra, relativno podnošnjiva snabdevenost ukrajinskog tržišta, da se Ukrajnci vraćaju u Kijev, pokazuje kolika je ta pomoć“, rekao je Nikolić.

Na pitanje koliko je realno da se trista milijardi ruskog novca koji se nalazi u zapadnim bankama upotrebi za finansiranje rata u Ukrajini, Nikolić kaže da će se to pitanje rešavati u perspektivi.

"Rusija svakako taj novac neće dobiti, ono što je ključno ove godine, to je 50 milijardi koliko je potrebno za Ukrajinski budžet i koje će ona dobiti, i to nije sporno“, rekao je Nikolić.

Može li doći do primirja

Na pitanje šta bi bilo u slučaju pregovora gde bi do nekog rešenja moralo da se dođe, jer teško da bi Rusija na pregovorima pristala da se u potpunosti povuče iz Ukrajine, Životić kaže da smo daleko od toga.

“Ako pogledamo realnu situaciju na frontu, pogledamo stanje resursa kod obe zaraćene strane. S jedne strane Rusija je velika sila, oslanja se pre svega na sopstvene resurse, a na drugoj strani Ukrajina nije mala zemlja. To je zemlja koja je pre rata imala više od 40 miliona stanovnika sa ogromnom teritorijom. Tokom ovog rata je delom dobila, delom zadobila tu stategijsku dubinu i startegijski oslonac na zapadni svet. Tako da kada pogledate resurse na jednoj i na drugoj strani, vidite da još uvek ima i resursa, ali i volje da se ovaj sukob vodi”, navodi Životić.

Nikolić smatra da bi bilo kakav prekid neprijateljstava bilo primirje.

"Mislim da je tu zaista nerealno očekivati bilo kakvo priznavanje defakto stanja od bilo koje strane, posebno ne od Ukrajine. Čak neki pominju i ulazak Ukrajine u NATO, ali svakako da situacija u kojoj bi Ukrajina priznala da teritorije koje ona smatra svojima nisu njene, mislim da to nije na dnevnom redu", kaže Nikolić.

Ističe da mnogi zapravo priželjkuju primirje, koje ne podrazumeva nikakve obavezujuće akte.