Dve godine rata u Ukrajini – kakvo je stanje na ratnom, a kakvo na političkom polju

Kakvo je stanje sada na terenu? Ukrajinske snage su se povukle iz Avdejevke i kaže se da je to prva velika pobeda Rusa posle Bahmuta. Međutim, profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Životić smatra da je to Pirova pobeda.

"Ako se uzme u obzir koliko su dugo trajale borbe za Avdejevku, da su se u njenom širem rejonu one vodile gotovo punih deset godina, da su se izuzetno jakim intenzitetom vodile borbe poslednjih nekoliko meseci, da je rezultat napredovanja nekoliko kilometara u urbanoj zoni, odnosno nekih 29 kvadratnih kilometara sve ukupno, a da je sve to plaćeno zaista velikim i ljudskim i materijalnim gubicima. Sama činjenica da je tokom borbe za Avdejevku otupela udarna oštrica ruskih snaga na tom pravcu, govori da će taj uspeh veoma teško eksploatisati u nekom daljem smislu”, objašnjava Životić.

Ističe i da se to videlo i prethodnih nekoliko dana, s obzirom da je ponovo došlo do određenog zastoja kada su se ruske snage približile ranije pripremljenim ukrajinskim položajima.

Kažu da nedostatak municije na ukrajinskoj strani i jačina ruskih utvrđenja zapravo tera ukrajinsku vojsku na odbrambenu strategiju. Životić kaže da je za širu ofanzivu, ozbiljnije i zamašnije ofanzivne operacije svakako potrebna, pored dosta artiljerijske municije, i snažnija podrška iz vazduha.

"Obećani lovački avioni sa Zapada još nisu stigli, s obzirom da je to potreban dosta dug period za preobuku pilota, tako da u narednih šest do sedam meseci sa ukrajinske strane zaista nema vidljivijeg potencijala za pokretanje zamašnijih ofanzivnih operacija, što ne znači da neće biti onih lokalnog karaktera”, dodaje Životić.

Sa druge strane, dodaje, ni sa ruske strane ne vidimo neke predznake da bi mogao da se desi neki jači udar.

“Tako da možemo da očekujemo u narednim mesecima pomeranja, onako kako bi vojnici rekli, pre svega na nekom taktičkom nivou”, ukazuje Životić.

Na pitanje koji procenat teritorije drže ruske snage, Životić kaže da je to teško izračunati zato što se situacija menja iz dana u dan s obzirom na manja pomeranja i na jednoj i na drugoj strani.

“To je otprilike negde oko 18 do 20 procenata ukrajinske teritorije, zavisi kako se računa i da li se onaj deo koji su držale proruske snage do početka ovog rata računa u tu teritoriju ili ne”, rekao je Životić.

Poručio je i da je do najveće dinamike na bojištu došlo tokom prve godine rata.

“Od novembra 2022. nemamo većih pomeranja. Dakle, imamo tokom ukrajinske ofanzive letos neka pomeranja nekih 500 kvadratnih kilometara sve ukupno, ali bez dubljeg operativnog prodora. Sa ruske strane imamo pomeranje u rejonu Soledara, Bahmuta, Avdejevke, Marinke – što je dosta manje u tom površinskom smislu od ovih pomeranja. Ali sve zajedno u odnosu na prvu godinu kada smo gledali vrlo široke operacije, mi od tada prosto ne svedočimo, to je već petnaestak meseci, nekim intenzivnim borbenim dejstvima”, objašnjava Životić.

Pribićević: Prostor za diplomatiju uvek postoji

Nekadašnji ambasador u Nemačkoj i Velikoj Britaniji Ognjen Pribićević kaže da će konflikt između Zapada i Rusije sigurno trajati godinama s obzirom na težinu i na faktore koji na njega utiču.

Prema njegovim rečima, prva i najvažnija stvar jeste kako doći do kompromisa. 

Ključna determinanta ovog sukoba, kaže Pribićević, jeste da nijedna strana ne sme da izgubi.

"Rusija ovaj rat ne može da izgubi, Putin je više puta rekao da Rusija ne može da dozvoli da izgubi i da ukoliko do te situacije dođe, biće prinuđena da upotrebi svo oružje sa kojim raspolaže. Vrlo je tu jasan stav Rusije“, rekao je Pribićević.

Sa druge strane, ukazuje, SAD kao vodeća sila Zapada isto tako ne mogu da dozvole ono što su dozvolile u slučaju Vijetnama.

"Amerika je bila poražena, izašla je, ali nije ozbiljno dovela u pitanje svoju poziciju dominantne svetske supersile. Sada je drugo vreme, i to je možda najvažnija karakteristika da ovaj svet nije unipolaran“, rekao je Pribićević.

Amerika je, navodi, na neki način proćerdala svoju pobedu u Hladnom ratu, stvoren je jedan multipolaran svet i otuda ona ne može da izgubi ovaj rat.

Naravno, kaže, tu su i američki izbori, koji će svakako uticati na dalji ishod rata.

"Vrlo je zanimljiva izjava Putina gde se on direktno umešao u američke izbore podržavajući Bajdena. Naravno da je u interesu Moskve da pobede republikanci, naravno da je Tramp oberučke prihvatio poklon od Bajdena i odmah sutradan rekao da je sasvim razumljivo da Putin podržava Bajdena zato što ukoliko ostane na vlasti on će Ukrajinu isporučiti Rusima“, rekao je Pribićević.

Istakao je da to pokazuje koliko je taj politički govor otišao u pravcu koji nauka s pravom "vreme posle istine“ .

"Zapravo to su trikovi i razni načini da se postigne suprotan efekat od onog što se čini da želiš postići“, rekao je Pribićević.

Ukazao je da prostor za diplomatiju uvek postoji i taj prostor je, kako kaže, upravo u tome da ovaj rat strahovito iscrpljuje i jednu i drugu stranu.

Nedeljković: Ratna ekonomija Rusije održiva na kraće staze, sledi neminovni pad

Dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Milan Nedeljković kaže dok god su strane u ratu u stanju da finansiraju sukob on će trajati. Kako dodaje, ako dođe do suočenja sa nedostatkom sredstava i usporavanja ekonomije – ići će se na neki dogovor.

Na to kako se predlog Estonije da članice NATO-a izdvajaju 0,25 odsto budžeta za Ukrajinu može odraziti na njihovu ekonomiju, Nedeljković kaže da taj uticaj može biti pozitivan za države sa sopstvenom vojnom industrijom, kao što su SAD ili Nemačka, koje time mogu popraviti stanje svoje privrede.

Sa druge strane, one koje je nemaju biće opterećene takvim izdvajanjima.

Smatra da priveda Rusije u kratkom roku može da izdrži ratna izdvajanja od 6 do 8 odsto BDP-a.

"Uvećani izdaci za vojnu inustriju pozitino su uticali na ekonomiju u protekloj godini, jer svi sektori koji su povezani sa njom kao što su dobavljači sirovina takođe su imali koristi", dodao je Nedeljković.

Takođe, kako navodi, rastao je i sektor građevinarstva, a zbog rasta plata u Rusiji porasla je i potrošnja.

Međutim, ukazao je negativne strane kao što su rast inflacije i visoke referentne kamatne stope od 16 odsto. "Činjenica je da to ne može da potraje duže od par godina, jer neminovno sledi pad."

Na pitanje koliko se sankcije odražavaju na druge grane ruske privrede, Nedeljković kaže da se vidi veliki pad u sektoru transporta i autoindustrije.

Naglašava da će se negativni efekti tek odraziti. "Veliki je odliv viskoobrazovanih u inostranstvo što negativno utiče na održivost privrede, a spoljna trgovina je opala za 25 odsto", objašnjava dekan FEFA.

Saradnju u okviru BRIKS-a, Nedeljković vidi kao nužnost za Rusiju, budući da su joj vrata ka Zapadu zatvorena.

Smatra da BRIKS to ne može nadomestiti, ali ukazuje da firme u Rusiji sada mogu izdavati korporativne obveznice u juanima što je, kako ističe, do pre samo tri godine bilo nemoguće.

"Ovom konfliktu se ne nazire kraj"

Profesor Životić kaže da je sasvim jasno da se ovom konfliktu ne nazire kraj, da će on čak u određenim segmentima najverovatnije biti i nešto širi, možda čak i intenzivniji.

“Sve to je ima svrhu pre svega promene slike opasnosti na zapadnoj hemisferi, odnosno privikavanja zapadnih društava na jednu sasvim drugačiju, ne društvenu, već suštinski istorijsku situaciju. Ako uzmete u obzir sve izjave koje se pojavljuju u poslednje vreme, ako uzmete u obzir najave da će izdvanja za odbranu biti sve veća, da će pomoć Ukrajini sada preći u jednu drugačiju fazu, ne fazu koja podrazumeva ad hok pakete pomoći, već različite zajedničke projekte”, rekao je Životić.

Ukazao je da će se mnoge zemlje dodatno zadužiti.

“Vidite da se stvara posebno osećanje, raspoloženje koje govori u prilog tome da se računa na jedan dugotrajni konflikt. Da li će on biti hladnog ili takozvanog toplog karaktera, to je sad pitanje za neku drugačiju opservaciju, ali je činjenica da se trenutno u Evropi razmišlja na takav način”, poručio je Životić.

Sa druge strane, i Rusija povećava svoj vojni budžet.

“Sada je otprilike rusko izdvajanje za odbranu oko 8 odsto bruto nacionalnog dohotka, a taj vojni budžet je višestruko uvećan, mada je on realno mnogo veći. Jer na Zapadu kada vidite vojni budžet to otprilike toliko, ali u Rusiji postoje različite prilično skrivene budžetske stavke koje se odnose na vojnu potrošnju”, zaključio je Životić.